vidjeh da ne treba vaditi teme starije od mjesec dana, ali ovo kontam da ne zastarjeva lako...
hm... moja auto-ljubav...
prvi put sam je ugledala u prolazu. bila je parkirana na trotoaru ulice kojom sam vozila. iako sam zurila, ipak napravih krug i vratih se da je bolje osmotrim. bilo je to otkrovenje za mene... od tada je ta ljubav rasla i svakim danom bivala sve jaca. htjedoh da je kupim. otidjoh u salon i dogovorih. no, zle "muskarcine" su odlucile da je (za mene) ipak bolje imati punto...
ne zalim se... punto je divan, ali sve nekako imam osjecaj da varam svoju jedinu, istinsku ljubav. ipak, doslo je vrijeme da priznam... rekoh puntu da je to bilo TO, da cemo se uskoro rastati. priznah i Njoj ovu svoju prevaru, koja traje. ona se ne ljuti, kaze da me ceka... da ce cekati koliko god bude potrebno!
ne pitajte me puno o ovoj ljubavi, niti zasto je tolika... valjda upravo zato sto je ne mogu objasniti...