Ime Alpina, u zavisnosti od pola i životnih opredeljenja, može vas asocirati na različite stvari. Neko bi pomislio na zimovanje, neko možda na mlečni proizvod, neki propali Francuz bi pokušao da istakne Renault-a (bezuspešno). Tebi i meni je, ipak, samo jedna slika u glavi.
Plava boja, diskretne linije po celom autu i nešto što mnogo liči na BMW, a to zvanično nije. Naravno, reč je o Bavarskom tjuneru Alpini. Za firmu koja je propala praveći kucaće mašine, daleko su dogurali. Ali, kako se ništa ne dešava preko noći, tako ni Alpina nije lako došla do vrha.
Počeci firme vezani su za čačkanje karburatora i glava motora, kao i njihova primena na trkama. Otud i dve slike na znaku. Kasnije su prešli na implementiranje znanja, koje su stekli na trkama, na drumske verzije, kako to obično i biva. Prekretnica je dobijanje nemačkog TUV sertifikata i početak proizvodnje Alpina automobila.
Jedan takav je pred vama, Alpina B7 turbo, tačnije 258 po redu. Da se ne bih mnogo pravio pametan par podataka upravo sledi: KKK turbo, nov sistem ubrizgavanja, veća kompresija, novi ventili, 3,5 litre zapremine, promene na vešanju i kočionom sistemu. Produkt je preko 300ks i titula najbržeg sedana u periodu od tri godine. Više nego dovoljno za lude osamdesete, a ni po današnjim merilima ovo nikako nije spor auto.
Ovaj izuzetan novosadski primerak je pokazatelj da je kvalitet bio najvažniji. Posle višedecenijske upotrebe, auto izgleda kao da je juče izvučen iz garaže nekog dede u okolini Minhena (ili malo bliže, u našem regionu). Iako, na prvi pogled, ovaj auto većini ne bi bio interesantan, ona manjina koja bi odmah prepoznala specifične linije i Alpina ime na prednjem spojleru će svakako ostaviti malu baricu za sobom na pločniku.