Član
Komplet tekst je C/P sa drugog foruma, no ako koga nesto posebno zanima, neka pita slobodno.....
Evo malo jedna tema koliko i sta kosta za dB takmicenje.
tj takmicenje u glasnoci vaseg ozvucenja. Mada uglavnom to imaju svi koji imaju muziku i mogu da ucestvuju.
Potrebne stvarcice:
1. Radio uredjaj sa CD-om (ne mora da bude MP3)
radio polovan kosta reda velicine 50eura
sto jaci izlaz na plejeru to ce se bolje pokazati
2. Komplet kablova za instalaciju (do 500w a moze i vise)
20mm2 30eur
Sto deblji kablovi manji pad napona
preporuceno 100mm2 za 100A potrosnje struje - idealno
3. Subwoofer recimo jedna 12"ka
pioneer 306dvc, 307dvc, kenwood 309, 310, ground zero titanium 12" i slicni wooferi
polovni oko 40tak eura, novi 60-70eur
4. pojacalo za woofer - 500w RMS
neko 2 kanalno pojacalo ili monoblok sa bar 400-500W rms
cene oko 100eur najjeftinije za tu snagu. Kvalitetnija i vise
5. kutija
medijapan 19mm, sa AEROPORTOM, tj bas refleksom sa zaobljenjima na krajevima.
Poenta je proracunati pravilno kutiju za vas auto. A MOZE SE ICI I SA KUTIJOM ZA SLUSANJE. Dakle ne treba vam posebna kutija, iako ce ona dati najbolje rezultate. Bino je da kutija treba da se brace-uje tj ocvrsne koliko moze maksimalno. Lakiranje i slicno obavezni! Cena 40eur pa na vise
6. Akumulator
moze obican standardni mada za vece snage preporucuju se suvi akumulatori. Svi ga imaju u autu stoga se ne ukljucuje u racunicu
Dodatne stavke su dampiranje auta - oblaganjem auta materijalima da se umrtvi vibriranje shasije.
Dakle cena kompleta je 260eura za sve.
to je za najslabiju klasu, ukoliko stavljate vise zvucnika i jaca pojacala izracunajte koliko vam treba da biste se takmicili, a druzenje moze i bez toga...
To vam uz solidno odradjeno sve daje rezultat od 140dB i vise
Posto je aero port skup sam po sebi 30eur, mozes da uzmes cev i medijapan i sam napravis aeroport.
dve ploce od 19mm iseces unutrasnji precnik cevi 6" od 153mm i spoljasnji precnik da naleze na cev! Ovo uradi malo manje nego sto jeste, da bi kasnije izsmirglao da bi cev mogla da udje tesno tj da ne bi ispadala.
I tako 2x, za gornji deo cevi i za donji deo, i izmedju obicna cev za 6" duzine koja ti je potrebna
Ono sto cemo da organizujemo su test-merenja gde cemo da podesimo sisteme i malo se druzimo da se vidi sta i kako treba da se uradi.
Test merenja se mogu organizovati po dogovoru recimo nedelju dana pre takmicenja, kao neko interno takmicenje i pomoc.
evo primer aero-porta ukoliko ne zelite da dajete 30e. Taj isti port morate da dobro izlakirate jer medijapan upija finu kolicinu. Najbolje fiberom. Kad se to uradi ofarbajte ga i izlakirajte i imate svoj licni aero port.
Malo rada ne moze da skodi. Mada kad sve pokupujete tj lak, fiber, boju, moci izaci ce vas isto oko 30e, stim da cete moci da od ovoga napravite 4-5kompleta najmanje. Stoga dodjete da se malo meri i dogovorite se sta kome treba i zajednicki u akciju!!!
Poenta pri pravljenju kutije je da se napravi u skladu sa vasim autom, dakle da se "tjunira" na 5-10Hz nize od frekvencije vaseg auta. Frekvencije se uglavnom krecu od 45-65hz, ali dozvoljene frekvencije za pustanje za vreme takmicenja su 20-80Hz.
Sto je manji auto - veca je frekvencija
Za db kutiju ce vam uglavnom trebati taj 16cm aero-port i adekvatna kutija.
Otprilike neki odnos velicina woofera - velicina porta ce biti
1x12" 2x10" - 10cm 16cm
2x12" 1x15" - 16cm, 20cm
za vece kolicine zvucnika ili vece zvucnike racunajte malo vece portove
Ova tema je "Osveženje" ovog foruma , pa da i ja malo doprinesem... Tutotijal o dB-u
Za db drag je potrebno znati o sledećem
0.Šta je takmičenje u dB-u ? i šta trebam da znam kada dodjem na dB..
1.Akumulatoru - jer je glavni izvor el. struje u autu za vreme takmičenja
2.Napajačkim kablovima za pojačalo i subwoofer
3.Pojačalima
4.Subwooferima - subovi
4.Head unit(HU) - cd, mp3 za namenu u autu
5.Kutija za dB i njen tuning rezonantne frekvencije
6.Aeroport - tj. modifikovani basrefleks
7.Reznonantna frekvencija Auta
8.Dampiranje auta i zašto je to važno
9.Punjačima za akumulatore
10.Ostalo - tips & tricks vezano za bolji rezultat
Šta je takmičenje u dB-u ? i šta trebam da znam kada dodjem na dB..
Takmičenje u dB-u tj. dB DRAG je nastao naravno kao i sve ostale lude stvari u americi tj.u državi Teksas od strane fanatika Wayne Harris-a koji je svojom kadilakom(the terminator) i instaliranom snagom pojačala od 4280RMS pravio poprilične show-ove krajem 80-ih. Onda ako se nevaram početkom 90-ih se sve više povećavao broj zaljubljenika u ekstermna ozvučenja i tako show prerastao u contest. tj. takmičenja.. Više o tome na www.termpro.com
Merenje decibela na dB takmičenju predstavlja merenje zvučnog pritiska (SPL) izraženog u decibelima tj. dB koje razvijaju subwooferi u automobilu pomoću pojačala.
Tonovi-zvukovi su u suštini sinusuidalni frekvencije 20-80hz
Merenje se vrši sa namenski konstruisanom opremom zvanom TERMLAB(TL) koja je lincencirana i oficijalna za takva merenja tj. takmičenja u dB-u
U suštini se sastoji iz 2 dela
Senzora - koji se kači na unutrašnju stranu sofersajbne na unapred predvidjeno mesto pomoću šablona.
Usb hub-a koji pretvara signale iz senzora u podesan oblik koji prepoznaje program termlab i prikazuje ga na displeju računara..
Q Prvi put sam na dB-u, šta bi trebao da probam/uradim ?
1. Proveri/stegni sve spojeve za napajanje pojačala tj. klemne na akumulatoru,pojačalu,osuguraču
2.Podesi sve korektore tona tj. EQ, BASSBOOST itd na nultu vrednost, SUBSONIC isključiti-podesiti na najmanju vrednost, LowPass filter isključiti-podesiti na najveću vrednost.
3. Gain tj. volume pojačala staviti okvirno na vrednost 60-80% max-a
4.HU Podesiti na flat tj. bez korekture tona, ako ima izlaz za sub nekorisitit ga već ga spojiti na bilo koji LINE OUT(misli se na RCA - tj. činčeve od HU do pojačala)
5.Ako ima više pojačala u sistemu a nekoristi se za pogon suba, najbolje isključiti ih jer troše dragocenu struju a to se najlakše radi što se otkači žica sa remot-a i izoluje izolir trakom.
6.Proba sa Oficijelnim test cd-om, ako nemate frekvencije možete se skinuti sa ovog sajta http://www.realmofexcursion.com" target="_blank" target="_blank Proba "na slepo" se može izvesti tako da se pušta odgovajuća frekvencija sa cd-a i na nekoj od njih će da najbolje "trese" i tu zapamtite to neka bude prva za probu, naravno to nije idealno rešenje ali je na putu ka tom. Više o tom će biti u 5 i 7 temi...
7.Kad se dodje u liniju za merenje saradnici sudije postavljaju senzor na obeleženo mesto, deo ekrana na vozačevoj strani prikazuju trenutni rezultat i izgled razvijene amplitude zvučnog pritiska, na znak sudije počinje merenje koje traje 30 sek, u tom periodu treba ostvariti što bolji rezultat ..
8.Na primer nadjena frekvencija na kojoj najbolje "trese" je recimo 55hz i ostvaren je rezultat 136dB, probom probam 2hz više znači na 57hz i rezultat je 135.1dB, brzo probam na 2hz niže 53hz i desi se da je rezultat 137dB, ili obrnuto u slučaju. Naravno za ovo se ima 30 sek sa malo vežbanja može se postići jer za pravilno očitavanje izmerene vrednosti je potrebno oko 3sek. držati na toj frekvenciji..
9.Koliko da pojačam tj. odvrnem HU ? To se može izvesti probom, i to je trenutak kad dalje pojacanje nedovodi do veće čujnosti tj . "tresanja" ili da nedolazi do povećanog hoda suba..
10. Na oficijelnom cd-u(koji se dobija na takmičenju) tj. DB Jams Volume se nalaze sledeće stvari
MUSIC Track 1...8
SWEEPS 30 SEC Track9 30-20hz , track10 35-25hz , track11 40-30hz , track12 45-35hz , track13 50-40hz , track14 55-45hz , track15 60-55hz , track16 65-55hz , track17 70-60hz , track18 75-65hz , track19 80-70hz
SINE WAVES 30 SEC Track 20 - 20hz ; Track 80 - 80hz
PINK NOISE 5 MIN Track 81 - 20 - 20khz @ 0dB
Naravno ovo je samo kratki uvod u ovu problematiku i namenjen je prvenstveno onima koji su počeli ili će da počnu sa ovom vrstom takmičenja, iskusni dB drageri odavno to već znaju...
Akumulatoru - jer je glavni izvor el. struje u autu za vreme takmičenja
Kao što je svima poznato iz fizike da je akumulator(baterija) sekundarni izvor el. energije tj. prvo ga treba napuniti, da bi davao istu tu el. energiju umanjenu za gubitke tokom punjenja(grejanje)...
Svaku bateriju odlikuje nazivni napon , kapacitet(C) i startna struja(cranking amperage) - negde i struja kratkog spoja - short circuit amperage i nama najvažnija unatrašnja otpornost..
Za naš interes ćemo razmatrati sa dva tip baterija - sa kiselinom(wet) i suve(dry)
Wet ima više vrsta : olovni tj. Pb , Nikal - kadmij NiCd , SLA - gel , spiral cel baterije itd..
Pb baterija je najarasprostranjenija jer skoro svaki je auto poseduje.
Prednosti - Relativno jeftini, bilo gde se mogu naći , veliki izbor kapaciteta..
Nedostaci - "Netrpe" pregrevanja i prepunjavanja tj. gubi vodu i dolazi do naglog razvijanja gasova i povećava se samopražnjenje.Takodje pražnjenje ispod neke granice(za Pb baterije ispod 1,8V po ćeliji tj. 10.8V za 12V akumulator) dovodi do nepovratnog oštećenja ćelija što rezultuje smanjenim kapacitetom Optimalno punjenje proizvodjač preporučuje sa strujom 0.1C ,sa vremenom od 10-12h , mada može se kratkotrajno puniti strujom i do 0.5C bez značajnijeg uticaja na vek(za potrebe takmičenja), mnogo važnije je paziti da usled punjenja nedodje do značajnijeg povišenja temperature(>40C) zbog krivljenja ploča i kratkospajanja ćelija u unutrašnjosti baterije, ako nastupi proboj neke od ćelije, takav akumulator više nije upotrebljiv..
Normalo napunjena Pb baterija ima napon od 12.6V a da bi se napunio sa 100% kapaciteta potrebno ga je napuniti sa najmanje 14.4V (to je 2,4V po ćeliji) i to tako radi i generator u autu tj. alternator...
Kapacitet predstavlja sposobnost baterije da izdaje odgovarajuću struju u nekom vremenu, ali nije linearne prirode i zavisi od struje npr. baterija od 50Ah će dati struju od 1A u periodu od 50h ali neće davati 50 A u roku 1h, već je reč o minutama .Kapacitet se bitno nenarušava ako je struja potrošača u opsegu do 0.2C , a na strujama 0.4C je moguće iskoristiti samo 80% kapaciteta i tako dalje..
Startna struja je osobina baterije da izda max struju u vremenu od 10s a da joj napon nepadne ispod 7,5V to je za potrebe elektropokretača - alansera i zavisi od proizvodjača do proizvodjača ..
Unutrašnja otpornost predstavlja redna(serijska) otpornost baterije u odnosu na idealni naponski izvor(nulta otpornost) i nama je bitna po tome što u prilikom toka struje iz baterije javlja se pad napona na bateriji i ona zavisi od temperature i stanja baterije...
Kako da izračunam unutrašnju otpornost Rb a znam samo osnovne podatke baterije ?
Prvo ustanovimo koliki je starna struja Is , recimo Is=500A , a nominalni napon Un=12,6V , napon pri startnoj struji Us=7,5V Rb=Un-Us/Is ; Rb=10.2mOHM , to važi za 100% napunjen akumulator a u praksi je uvek veća vrednost.
Naravno to se može i praktično izmeriti sa strujnim kleštima i otpornicima itd. ali ko to ima znaće i kako..
Taj podatak će nam približno dati podatke da li nam baterija odgovara za dotično pojačalo ili je moramo menjati. Računica nam je do vrednosti 11V jer treba uračunati i pad napona na kablovima,o tome više kasnije
Kapaciteta ima raznih od 1Ah do 240Ah i više a za potrebe dB-a važi pravilo švtb - što više to bolje
Naravno koliko vam dozvoljava prostor tj. da neometa normani rad ostalih..
Suvih baterija isto tako ima više vrsta : Nikal-metal Hidrid (NiMH) , Litij-ion , Litij polimer ,AGM (Absorbed Glass Mat) itd.
A nama su zanimljive zbog svojiih osobina - montaže u svim položajima , nema razvijanja štetnih gasova, mogu ostati dugo ispražnjene, mogućnost brzog punjenja( npr. Exide Maxima DC 900 do 100A) i pražnjenja bez štetnih posledica, kao i vrlo niske unutrašnje otpornosti..
Nedostaci - Netrpe prepunjavanja npr. Exide Maxima DC 900 proizvodjač preporučuje punjenjem konstantnim naponom od 14.4V a povišenjem napona dolazi do povećavanja pritiska u bateriji( blago šuštanje)
U praksi se pokazalo da za pojačala do 1kW mogu da posluže bez teškoća i Pb baterije naravno sa pravilnim punjenjem(odnosi se na dB) a za više najbolje neka od suvih recimo Exide Maxima , PowerCell , Kinetik , Northstar NSB, DDZ battery jer su relativno malih dimenzija i vrlo velikih struja Is.
Akumulatorski članak - ćelije su akumulatori sa nazivnim naponov od 2V i uglavnom su velikih kapaciteta a za potrebe dB se koriste za dobija višeg napona od standardnog - 12V jer sa time je moguće sa istim pojačalima ostvariti veću snagu..
Q Kako da podignem napon svog sistema više od 12V ?
Pošto je u max klasi dozvoljeno rad pojačala na naponima do 18V, možemo to iskoristiti tako ako npr. Posedujemo pojačalo koje može da radi stabilno iznad 14V, a hoćemo da podignemo napon na recimo 16V, redno - serijski povežemo 2 akumulatorske čelije od po 2V i dobijemo 16, kao na slici
Ostalo o bateriji kao i njenom punjenju biće objašnjeno u temi 8 i 9
Napajačkim kablovima za pojačalo i subwoofer
Provodnici - kablovi kao što svi znaju služe za transfer el. energije(elektrona, kulon itd. da neidemo u detalje) i kao takve treba tačno dimenzionisati da bi se ostvaio što bolji rezultat uz minimalne troškove..
Kao što je svima poznato da svaki metal ima svoj specificni otpor a nas prvenstveno zanima bakar Cu.
Pun presek Cu kabla nije baš primenljiv u autu zbog nefleksibilnosti savijanja, ali profili se rado koriste za račvanja - grananja za više kablova npr. sa klemne akumulatora..
Savitljivi Cu licnasti kabl se sastoji od mnoštva žila- licna medjusobno upredenih, a od debljine licna zavisi i savitljivost. U industrijskim i opštim namenama debljine licne su obično oko 0.35mm a tkz finolicnasti imaju debljinu od 0.1mm pa i manje..
Nama je najzanimljivije otpornost kabla tj. prilikom toka struje koz kabl, koliki je pad napona na njemu ?
1m Cu kabla od 1mm2 ima otpornost oko 0.02 Ohm-a ili 20mOhm na 20C, što zavisi od proizvodjača, ali odstupanja nisu veća od reda procenta...
Postoje sledeće najrasprostranije kvadrature(poprečni preseci izraženi u mm2) A[mm2]
mm2 0.15 ,0.35 , 0.5 , 0.75 , 1 , 1.5 , 2.5 , 4 , 6 , 10 , 16 , 20 , 25 , 35 , 50 , 70 , 80 , 90 , 100 , 120
AWG 34 , 27 , 24 , 20 ,18 , 15 , 10 , x , 9 , 7 , 5 , 4 , 3 , 2 , 0 , 2/0 ,3/0 , x , 4/0 , x
Za AWG je uzeta aproksimacija tj. zaokruživanje na veću vrednost, x polje nema zamenu....
Za potrebe dB najbolje je provući kabl sa + pola i - pola akumulatora jer bakar je bakar
Znači da računamo sa dvostrukom dužinom kabla do pojačala..
Q Imam pojačalo 1kWRMS nazivne snage na 14.4V , pojačalo je D klasa koliki bi mi trebaju biti debeli kablovi, ako je daljina akumulatora od pojačala 5m ?
Proračun za svakodnevno - daly
L=5x2m tj. +5m i -5m
Uzmimo predpostavku da za svakodnevno slušanje auto je u pokretu i to znaci da je napon na akumulatoru 14.4V (u nekim i 13.8V) i struja na max snazi je Im=1000/14.4 oko 70A
Optimalne vrednost je da pri max snazi pad napona na kablovima do pojačala nebude veći od 0.5V - dB dragerima je sve veće od 0.1 puno
Znači otpornost kabla ne sme da predje vrednost Rk=0.5/70 =7.2mOhm
A[mm2]= 20xL/Rk = 20x10/7.2 =27.7mm2 , usvajamo sledeću vrednost od 35mm2 jer postoje padovi napona na klemnama(0.1V) i osiguračima(0.1V to db dragerima samo smeta..)
Znači za svakodnevno slušanje pojačalom od 1kW je optimalno 2x35mm2 na dužini od 5m..
Proračun za dB
Slično, samo auto je ugašen i napon na akumulatoru je oko 12.6V i stim da pojačalo radi do "klipanja" i na nižem naponu od nominalnog pa je stepen iskorištenja manji.. oko 80% kod nekih i manje
Znači Im=1000/12.6x0.8 oko 100 A Rk=0.5/100 =5mOhm
A[mm2}=20x10/5=40mm2 , zbog pada napona na klemni usvajamo 50mm2
Znači optimalni iznos kvadrature za 1kW pojačala na dužini od 5m dodje 2x50mm2
Idealno je kao sto je shmajser rekao 2x100mm2 po 100A tj. više nemože da škodi..
Za subwoofer
Pojačalo P=1kWrms na 1 Ohm, Rastojanje suba od pojačala L=1m , otpornost suba Rs=1 Ohm
Struja koja teče u zvučnik Iz=(P/Rs)^0.5 =31.62 A
Usvajamo da gubici nepredju 1% tj. Pg=0.01P =10W u ovom slučaju
Otpornost Kabla Rk=P/(Iz)^2 =10mOhm
A[mm2}=20x2/10 = 4mm2
Znači treba primeniti kabl 2x4mm2
U praksi se radi tako što se stavi najveći kabl što može da stane u terminale pojačala, sto je sa mehaničke strane povoljno jer je kabl otporniji na vibracije koje se razvijaju prilikom burp-a , a da nepričamo u unutrašnjosti kutije..
Ovi proračuni su uzeti okvirno i približno, bez dublje analize da bi bilo interesantno širem krugu
Subwooferima - subovi
Svima iz fizike je poznato da je zvučnik elektroakustički pretvarač , zvučnik koji emituje niske frekvencije(ispod 100Hz) se naziva Subwoofer tj. sub.
Svaki sub odlikuju el.meh parametri koji se nazivaju TS parametri i kao takvi predstavljaju "ličnu kartu" svakog zvučnika. TS parametre izdaje proizvodjač i mogu se naći na netu
Što se tiče veličina ima ih u rasponu od 6" pa do čak 32", prečnici kalema(špulne - coil) od 1" pa do 6" , otpornosti kalema Re od 0.25 Ohm pa do 8 Ohm i više
Materijali membrana od papirnih(kartonskih), pvc, pp, kevlar, al , pa do kompozitnih mateijala tkz. sendvič membrane.. itd. uglavnom za dB je bitnije imati što čvršću membranu
Korpe membrane(fraime) se izradjuju od plastične mase ? , štancanog lima ,Al legure , magnezijumske legure itd. opet je važnije cim veća masa da bi bilo što manje na ploču kutije na kome se sub montira, što naravno i izradjuju vodeće marke DD, Gz , ATOMIC ,RE ,HIFONICS , SOUNDSTREAM i u glavnom je sub od al legure , recimo GZPW15SPL mase preko 40Kg
TS parametri
- Elektični parametri Re ,Le ,Qes , Qts itd
- Mehanički parametri Sd ,Fs ,Vas , Qms , Xmax(Xmax=0.5Xpp(pik do pika)) , itd.
Za potrebe dB -a nas interesuju samo Sd i Xmax jer oni predstavljaju "istisnutu" zapreminu vazduha - teoretski ekvivalenat SPL izražen u dB-ma
Teorija kaže SPL=197+20logdV-20logV [m3,dBpeak] , V je zapremina na koju se vrši pritisak(zapremina kabine) u m3, dV=Sd x Xmax je "istisnuta" zapremina na koju vrši zvučnik u m3
Npr. Zapremina kabine golf 2 V=1.75x1x1.2 =2.2m3 (aproksimativno) ,sub je recimo 18" , Sd=0.1385m2 , Xmax=10mm=0.01m
dV=0.001385m3 , SPL=197-57-6.84=133.16dB ,naravno to je proračun bez pojačanja u kabini tj.cabine gain koja može biti od 6-18dB a o tome više kasnije
Akustična snaga izražena u dB se može aproksimativno predstaviti , P(Snaga pojačala), H(hod zvučnika)
+1dB = 1.26 x P = 1.12H
+2dB = 1.59 x P = 1.26H
+3dB = 2.00 x P = 1.41H
+4dB = 2.52 x P = 1.59H
+5dB = 3.18 x P = 1.78H
+6dB = 4.00 x P = 2.00H
+7dB = 5.04 x P = 2.24H
+8dB = 6.35 x P = 2.52H
+9dB = 8.00 x P = 2.83H
+10dB = 10 x P = 3.16H
Iz te tablice vidmo da za recimo sub kutiju koja ostvaruje recimo 100dB pri 100W, ima hod recimo H=5mm , ako sad pojačam pojačalo da daje 400W tj. P=4x , iz tablice vidimo da će da se hod poveća 2x tj. H=10mm a takav sub bi "davao" 106 dB, naravno ovo je teorijski proračun.
Q Šta predstavlja Xmax i začto je važan pri odabiru sub-a ?
Xmax je veličina izražena u milimetrima i koja predstavlja linearni aksijalni hod membrane tj. koliko membrana "ide" i to je granica u kome se još nalaze namotaji kalema u magnetnom procepu, dok postoji i mehanički Xmax koji bukvalno predstavlja krajnju granicu vešanja membrane a uglavnom je duplo veći od lin Xmax-a
Xmax je bitan parametar jer što je on veći , sub se može opteretiti sa većom snagom(naravno kratkotrajnom) a time je moguće izvući više dB-a..
Q da li ima neke veze kako okrenem sub tj. da li je bolje da gleda "gore" ili "dole" ?
Ako izuzmemo estetiku, sa terijske strane je svejedno, praktično se jedino može dobiti nešto veća kutija(koja litra više) i malo bolje "hladjenje" i u nekim slučajevima je zbog težine membrane i gravitacije koja deluje na njega dok je sub okrenut utiče na "kvalitet" zvuka..
Q Da li bolje imati veći sub ili veći Xmax ?
Za SQ kao i za svakodnevno slušanje je bolje imati veći sub jer je pri manjim snagama a time većim kutijama moguće ostvariti kvalitetniji zvuk(dublji i meksi itd)
Za dB tu nema dileme, uglavnom što je veći Xmax taj isti se može više "opteretiti" tj mehanički je čvršći jer prilikom brp-a
Kad su subovi novi ,jednakih površina membrane, istih otpora kalema i jednakih hoda membrane prave približno jednak rezultat, razlika je jedino koliko je čvrsta membrana prilikom najvećeg operećenja - burpa jer ako je slabija dolazi do devijacije konusa membrane, što dovodi do lošije ocitane amplitude na senzoru a time i manjeg SPL-a.
A na dužem periodu eksploatacije kvalitet(čitaj marka) će odneti presudnu ulogu tj. posle nekoliko burp-ova će lošiji sub izgubiti svoje meh.karakteristike i doće do pada rezultata kao i do njegovog uništenja..
Evo malo jedna tema koliko i sta kosta za dB takmicenje.
tj takmicenje u glasnoci vaseg ozvucenja. Mada uglavnom to imaju svi koji imaju muziku i mogu da ucestvuju.
Potrebne stvarcice:
1. Radio uredjaj sa CD-om (ne mora da bude MP3)
radio polovan kosta reda velicine 50eura
sto jaci izlaz na plejeru to ce se bolje pokazati
2. Komplet kablova za instalaciju (do 500w a moze i vise)
20mm2 30eur
Sto deblji kablovi manji pad napona
preporuceno 100mm2 za 100A potrosnje struje - idealno
3. Subwoofer recimo jedna 12"ka
pioneer 306dvc, 307dvc, kenwood 309, 310, ground zero titanium 12" i slicni wooferi
polovni oko 40tak eura, novi 60-70eur
4. pojacalo za woofer - 500w RMS
neko 2 kanalno pojacalo ili monoblok sa bar 400-500W rms
cene oko 100eur najjeftinije za tu snagu. Kvalitetnija i vise
5. kutija
medijapan 19mm, sa AEROPORTOM, tj bas refleksom sa zaobljenjima na krajevima.
Poenta je proracunati pravilno kutiju za vas auto. A MOZE SE ICI I SA KUTIJOM ZA SLUSANJE. Dakle ne treba vam posebna kutija, iako ce ona dati najbolje rezultate. Bino je da kutija treba da se brace-uje tj ocvrsne koliko moze maksimalno. Lakiranje i slicno obavezni! Cena 40eur pa na vise
6. Akumulator
moze obican standardni mada za vece snage preporucuju se suvi akumulatori. Svi ga imaju u autu stoga se ne ukljucuje u racunicu
Dodatne stavke su dampiranje auta - oblaganjem auta materijalima da se umrtvi vibriranje shasije.
Dakle cena kompleta je 260eura za sve.
to je za najslabiju klasu, ukoliko stavljate vise zvucnika i jaca pojacala izracunajte koliko vam treba da biste se takmicili, a druzenje moze i bez toga...
To vam uz solidno odradjeno sve daje rezultat od 140dB i vise
Posto je aero port skup sam po sebi 30eur, mozes da uzmes cev i medijapan i sam napravis aeroport.
dve ploce od 19mm iseces unutrasnji precnik cevi 6" od 153mm i spoljasnji precnik da naleze na cev! Ovo uradi malo manje nego sto jeste, da bi kasnije izsmirglao da bi cev mogla da udje tesno tj da ne bi ispadala.
I tako 2x, za gornji deo cevi i za donji deo, i izmedju obicna cev za 6" duzine koja ti je potrebna
Ono sto cemo da organizujemo su test-merenja gde cemo da podesimo sisteme i malo se druzimo da se vidi sta i kako treba da se uradi.
Test merenja se mogu organizovati po dogovoru recimo nedelju dana pre takmicenja, kao neko interno takmicenje i pomoc.
evo primer aero-porta ukoliko ne zelite da dajete 30e. Taj isti port morate da dobro izlakirate jer medijapan upija finu kolicinu. Najbolje fiberom. Kad se to uradi ofarbajte ga i izlakirajte i imate svoj licni aero port.
Malo rada ne moze da skodi. Mada kad sve pokupujete tj lak, fiber, boju, moci izaci ce vas isto oko 30e, stim da cete moci da od ovoga napravite 4-5kompleta najmanje. Stoga dodjete da se malo meri i dogovorite se sta kome treba i zajednicki u akciju!!!
Poenta pri pravljenju kutije je da se napravi u skladu sa vasim autom, dakle da se "tjunira" na 5-10Hz nize od frekvencije vaseg auta. Frekvencije se uglavnom krecu od 45-65hz, ali dozvoljene frekvencije za pustanje za vreme takmicenja su 20-80Hz.
Sto je manji auto - veca je frekvencija
Za db kutiju ce vam uglavnom trebati taj 16cm aero-port i adekvatna kutija.
Otprilike neki odnos velicina woofera - velicina porta ce biti
1x12" 2x10" - 10cm 16cm
2x12" 1x15" - 16cm, 20cm
za vece kolicine zvucnika ili vece zvucnike racunajte malo vece portove
Ova tema je "Osveženje" ovog foruma , pa da i ja malo doprinesem... Tutotijal o dB-u
Za db drag je potrebno znati o sledećem
0.Šta je takmičenje u dB-u ? i šta trebam da znam kada dodjem na dB..
1.Akumulatoru - jer je glavni izvor el. struje u autu za vreme takmičenja
2.Napajačkim kablovima za pojačalo i subwoofer
3.Pojačalima
4.Subwooferima - subovi
4.Head unit(HU) - cd, mp3 za namenu u autu
5.Kutija za dB i njen tuning rezonantne frekvencije
6.Aeroport - tj. modifikovani basrefleks
7.Reznonantna frekvencija Auta
8.Dampiranje auta i zašto je to važno
9.Punjačima za akumulatore
10.Ostalo - tips & tricks vezano za bolji rezultat
Šta je takmičenje u dB-u ? i šta trebam da znam kada dodjem na dB..
Takmičenje u dB-u tj. dB DRAG je nastao naravno kao i sve ostale lude stvari u americi tj.u državi Teksas od strane fanatika Wayne Harris-a koji je svojom kadilakom(the terminator) i instaliranom snagom pojačala od 4280RMS pravio poprilične show-ove krajem 80-ih. Onda ako se nevaram početkom 90-ih se sve više povećavao broj zaljubljenika u ekstermna ozvučenja i tako show prerastao u contest. tj. takmičenja.. Više o tome na www.termpro.com
Merenje decibela na dB takmičenju predstavlja merenje zvučnog pritiska (SPL) izraženog u decibelima tj. dB koje razvijaju subwooferi u automobilu pomoću pojačala.
Tonovi-zvukovi su u suštini sinusuidalni frekvencije 20-80hz
Merenje se vrši sa namenski konstruisanom opremom zvanom TERMLAB(TL) koja je lincencirana i oficijalna za takva merenja tj. takmičenja u dB-u
U suštini se sastoji iz 2 dela
Senzora - koji se kači na unutrašnju stranu sofersajbne na unapred predvidjeno mesto pomoću šablona.
Usb hub-a koji pretvara signale iz senzora u podesan oblik koji prepoznaje program termlab i prikazuje ga na displeju računara..
Q Prvi put sam na dB-u, šta bi trebao da probam/uradim ?
1. Proveri/stegni sve spojeve za napajanje pojačala tj. klemne na akumulatoru,pojačalu,osuguraču
2.Podesi sve korektore tona tj. EQ, BASSBOOST itd na nultu vrednost, SUBSONIC isključiti-podesiti na najmanju vrednost, LowPass filter isključiti-podesiti na najveću vrednost.
3. Gain tj. volume pojačala staviti okvirno na vrednost 60-80% max-a
4.HU Podesiti na flat tj. bez korekture tona, ako ima izlaz za sub nekorisitit ga već ga spojiti na bilo koji LINE OUT(misli se na RCA - tj. činčeve od HU do pojačala)
5.Ako ima više pojačala u sistemu a nekoristi se za pogon suba, najbolje isključiti ih jer troše dragocenu struju a to se najlakše radi što se otkači žica sa remot-a i izoluje izolir trakom.
6.Proba sa Oficijelnim test cd-om, ako nemate frekvencije možete se skinuti sa ovog sajta http://www.realmofexcursion.com" target="_blank" target="_blank Proba "na slepo" se može izvesti tako da se pušta odgovajuća frekvencija sa cd-a i na nekoj od njih će da najbolje "trese" i tu zapamtite to neka bude prva za probu, naravno to nije idealno rešenje ali je na putu ka tom. Više o tom će biti u 5 i 7 temi...
7.Kad se dodje u liniju za merenje saradnici sudije postavljaju senzor na obeleženo mesto, deo ekrana na vozačevoj strani prikazuju trenutni rezultat i izgled razvijene amplitude zvučnog pritiska, na znak sudije počinje merenje koje traje 30 sek, u tom periodu treba ostvariti što bolji rezultat ..
8.Na primer nadjena frekvencija na kojoj najbolje "trese" je recimo 55hz i ostvaren je rezultat 136dB, probom probam 2hz više znači na 57hz i rezultat je 135.1dB, brzo probam na 2hz niže 53hz i desi se da je rezultat 137dB, ili obrnuto u slučaju. Naravno za ovo se ima 30 sek sa malo vežbanja može se postići jer za pravilno očitavanje izmerene vrednosti je potrebno oko 3sek. držati na toj frekvenciji..
9.Koliko da pojačam tj. odvrnem HU ? To se može izvesti probom, i to je trenutak kad dalje pojacanje nedovodi do veće čujnosti tj . "tresanja" ili da nedolazi do povećanog hoda suba..
10. Na oficijelnom cd-u(koji se dobija na takmičenju) tj. DB Jams Volume se nalaze sledeće stvari
MUSIC Track 1...8
SWEEPS 30 SEC Track9 30-20hz , track10 35-25hz , track11 40-30hz , track12 45-35hz , track13 50-40hz , track14 55-45hz , track15 60-55hz , track16 65-55hz , track17 70-60hz , track18 75-65hz , track19 80-70hz
SINE WAVES 30 SEC Track 20 - 20hz ; Track 80 - 80hz
PINK NOISE 5 MIN Track 81 - 20 - 20khz @ 0dB
Naravno ovo je samo kratki uvod u ovu problematiku i namenjen je prvenstveno onima koji su počeli ili će da počnu sa ovom vrstom takmičenja, iskusni dB drageri odavno to već znaju...
Akumulatoru - jer je glavni izvor el. struje u autu za vreme takmičenja
Kao što je svima poznato iz fizike da je akumulator(baterija) sekundarni izvor el. energije tj. prvo ga treba napuniti, da bi davao istu tu el. energiju umanjenu za gubitke tokom punjenja(grejanje)...
Svaku bateriju odlikuje nazivni napon , kapacitet(C) i startna struja(cranking amperage) - negde i struja kratkog spoja - short circuit amperage i nama najvažnija unatrašnja otpornost..
Za naš interes ćemo razmatrati sa dva tip baterija - sa kiselinom(wet) i suve(dry)
Wet ima više vrsta : olovni tj. Pb , Nikal - kadmij NiCd , SLA - gel , spiral cel baterije itd..
Pb baterija je najarasprostranjenija jer skoro svaki je auto poseduje.
Prednosti - Relativno jeftini, bilo gde se mogu naći , veliki izbor kapaciteta..
Nedostaci - "Netrpe" pregrevanja i prepunjavanja tj. gubi vodu i dolazi do naglog razvijanja gasova i povećava se samopražnjenje.Takodje pražnjenje ispod neke granice(za Pb baterije ispod 1,8V po ćeliji tj. 10.8V za 12V akumulator) dovodi do nepovratnog oštećenja ćelija što rezultuje smanjenim kapacitetom Optimalno punjenje proizvodjač preporučuje sa strujom 0.1C ,sa vremenom od 10-12h , mada može se kratkotrajno puniti strujom i do 0.5C bez značajnijeg uticaja na vek(za potrebe takmičenja), mnogo važnije je paziti da usled punjenja nedodje do značajnijeg povišenja temperature(>40C) zbog krivljenja ploča i kratkospajanja ćelija u unutrašnjosti baterije, ako nastupi proboj neke od ćelije, takav akumulator više nije upotrebljiv..
Normalo napunjena Pb baterija ima napon od 12.6V a da bi se napunio sa 100% kapaciteta potrebno ga je napuniti sa najmanje 14.4V (to je 2,4V po ćeliji) i to tako radi i generator u autu tj. alternator...
Kapacitet predstavlja sposobnost baterije da izdaje odgovarajuću struju u nekom vremenu, ali nije linearne prirode i zavisi od struje npr. baterija od 50Ah će dati struju od 1A u periodu od 50h ali neće davati 50 A u roku 1h, već je reč o minutama .Kapacitet se bitno nenarušava ako je struja potrošača u opsegu do 0.2C , a na strujama 0.4C je moguće iskoristiti samo 80% kapaciteta i tako dalje..
Startna struja je osobina baterije da izda max struju u vremenu od 10s a da joj napon nepadne ispod 7,5V to je za potrebe elektropokretača - alansera i zavisi od proizvodjača do proizvodjača ..
Unutrašnja otpornost predstavlja redna(serijska) otpornost baterije u odnosu na idealni naponski izvor(nulta otpornost) i nama je bitna po tome što u prilikom toka struje iz baterije javlja se pad napona na bateriji i ona zavisi od temperature i stanja baterije...
Kako da izračunam unutrašnju otpornost Rb a znam samo osnovne podatke baterije ?
Prvo ustanovimo koliki je starna struja Is , recimo Is=500A , a nominalni napon Un=12,6V , napon pri startnoj struji Us=7,5V Rb=Un-Us/Is ; Rb=10.2mOHM , to važi za 100% napunjen akumulator a u praksi je uvek veća vrednost.
Naravno to se može i praktično izmeriti sa strujnim kleštima i otpornicima itd. ali ko to ima znaće i kako..
Taj podatak će nam približno dati podatke da li nam baterija odgovara za dotično pojačalo ili je moramo menjati. Računica nam je do vrednosti 11V jer treba uračunati i pad napona na kablovima,o tome više kasnije
Kapaciteta ima raznih od 1Ah do 240Ah i više a za potrebe dB-a važi pravilo švtb - što više to bolje
Naravno koliko vam dozvoljava prostor tj. da neometa normani rad ostalih..
Suvih baterija isto tako ima više vrsta : Nikal-metal Hidrid (NiMH) , Litij-ion , Litij polimer ,AGM (Absorbed Glass Mat) itd.
A nama su zanimljive zbog svojiih osobina - montaže u svim položajima , nema razvijanja štetnih gasova, mogu ostati dugo ispražnjene, mogućnost brzog punjenja( npr. Exide Maxima DC 900 do 100A) i pražnjenja bez štetnih posledica, kao i vrlo niske unutrašnje otpornosti..
Nedostaci - Netrpe prepunjavanja npr. Exide Maxima DC 900 proizvodjač preporučuje punjenjem konstantnim naponom od 14.4V a povišenjem napona dolazi do povećavanja pritiska u bateriji( blago šuštanje)
U praksi se pokazalo da za pojačala do 1kW mogu da posluže bez teškoća i Pb baterije naravno sa pravilnim punjenjem(odnosi se na dB) a za više najbolje neka od suvih recimo Exide Maxima , PowerCell , Kinetik , Northstar NSB, DDZ battery jer su relativno malih dimenzija i vrlo velikih struja Is.
Akumulatorski članak - ćelije su akumulatori sa nazivnim naponov od 2V i uglavnom su velikih kapaciteta a za potrebe dB se koriste za dobija višeg napona od standardnog - 12V jer sa time je moguće sa istim pojačalima ostvariti veću snagu..
Q Kako da podignem napon svog sistema više od 12V ?
Pošto je u max klasi dozvoljeno rad pojačala na naponima do 18V, možemo to iskoristiti tako ako npr. Posedujemo pojačalo koje može da radi stabilno iznad 14V, a hoćemo da podignemo napon na recimo 16V, redno - serijski povežemo 2 akumulatorske čelije od po 2V i dobijemo 16, kao na slici
Ostalo o bateriji kao i njenom punjenju biće objašnjeno u temi 8 i 9
Napajačkim kablovima za pojačalo i subwoofer
Provodnici - kablovi kao što svi znaju služe za transfer el. energije(elektrona, kulon itd. da neidemo u detalje) i kao takve treba tačno dimenzionisati da bi se ostvaio što bolji rezultat uz minimalne troškove..
Kao što je svima poznato da svaki metal ima svoj specificni otpor a nas prvenstveno zanima bakar Cu.
Pun presek Cu kabla nije baš primenljiv u autu zbog nefleksibilnosti savijanja, ali profili se rado koriste za račvanja - grananja za više kablova npr. sa klemne akumulatora..
Savitljivi Cu licnasti kabl se sastoji od mnoštva žila- licna medjusobno upredenih, a od debljine licna zavisi i savitljivost. U industrijskim i opštim namenama debljine licne su obično oko 0.35mm a tkz finolicnasti imaju debljinu od 0.1mm pa i manje..
Nama je najzanimljivije otpornost kabla tj. prilikom toka struje koz kabl, koliki je pad napona na njemu ?
1m Cu kabla od 1mm2 ima otpornost oko 0.02 Ohm-a ili 20mOhm na 20C, što zavisi od proizvodjača, ali odstupanja nisu veća od reda procenta...
Postoje sledeće najrasprostranije kvadrature(poprečni preseci izraženi u mm2) A[mm2]
mm2 0.15 ,0.35 , 0.5 , 0.75 , 1 , 1.5 , 2.5 , 4 , 6 , 10 , 16 , 20 , 25 , 35 , 50 , 70 , 80 , 90 , 100 , 120
AWG 34 , 27 , 24 , 20 ,18 , 15 , 10 , x , 9 , 7 , 5 , 4 , 3 , 2 , 0 , 2/0 ,3/0 , x , 4/0 , x
Za AWG je uzeta aproksimacija tj. zaokruživanje na veću vrednost, x polje nema zamenu....
Za potrebe dB najbolje je provući kabl sa + pola i - pola akumulatora jer bakar je bakar
Znači da računamo sa dvostrukom dužinom kabla do pojačala..
Q Imam pojačalo 1kWRMS nazivne snage na 14.4V , pojačalo je D klasa koliki bi mi trebaju biti debeli kablovi, ako je daljina akumulatora od pojačala 5m ?
Proračun za svakodnevno - daly
L=5x2m tj. +5m i -5m
Uzmimo predpostavku da za svakodnevno slušanje auto je u pokretu i to znaci da je napon na akumulatoru 14.4V (u nekim i 13.8V) i struja na max snazi je Im=1000/14.4 oko 70A
Optimalne vrednost je da pri max snazi pad napona na kablovima do pojačala nebude veći od 0.5V - dB dragerima je sve veće od 0.1 puno
Znači otpornost kabla ne sme da predje vrednost Rk=0.5/70 =7.2mOhm
A[mm2]= 20xL/Rk = 20x10/7.2 =27.7mm2 , usvajamo sledeću vrednost od 35mm2 jer postoje padovi napona na klemnama(0.1V) i osiguračima(0.1V to db dragerima samo smeta..)
Znači za svakodnevno slušanje pojačalom od 1kW je optimalno 2x35mm2 na dužini od 5m..
Proračun za dB
Slično, samo auto je ugašen i napon na akumulatoru je oko 12.6V i stim da pojačalo radi do "klipanja" i na nižem naponu od nominalnog pa je stepen iskorištenja manji.. oko 80% kod nekih i manje
Znači Im=1000/12.6x0.8 oko 100 A Rk=0.5/100 =5mOhm
A[mm2}=20x10/5=40mm2 , zbog pada napona na klemni usvajamo 50mm2
Znači optimalni iznos kvadrature za 1kW pojačala na dužini od 5m dodje 2x50mm2
Idealno je kao sto je shmajser rekao 2x100mm2 po 100A tj. više nemože da škodi..
Za subwoofer
Pojačalo P=1kWrms na 1 Ohm, Rastojanje suba od pojačala L=1m , otpornost suba Rs=1 Ohm
Struja koja teče u zvučnik Iz=(P/Rs)^0.5 =31.62 A
Usvajamo da gubici nepredju 1% tj. Pg=0.01P =10W u ovom slučaju
Otpornost Kabla Rk=P/(Iz)^2 =10mOhm
A[mm2}=20x2/10 = 4mm2
Znači treba primeniti kabl 2x4mm2
U praksi se radi tako što se stavi najveći kabl što može da stane u terminale pojačala, sto je sa mehaničke strane povoljno jer je kabl otporniji na vibracije koje se razvijaju prilikom burp-a , a da nepričamo u unutrašnjosti kutije..
Ovi proračuni su uzeti okvirno i približno, bez dublje analize da bi bilo interesantno širem krugu
Subwooferima - subovi
Svima iz fizike je poznato da je zvučnik elektroakustički pretvarač , zvučnik koji emituje niske frekvencije(ispod 100Hz) se naziva Subwoofer tj. sub.
Svaki sub odlikuju el.meh parametri koji se nazivaju TS parametri i kao takvi predstavljaju "ličnu kartu" svakog zvučnika. TS parametre izdaje proizvodjač i mogu se naći na netu
Što se tiče veličina ima ih u rasponu od 6" pa do čak 32", prečnici kalema(špulne - coil) od 1" pa do 6" , otpornosti kalema Re od 0.25 Ohm pa do 8 Ohm i više
Materijali membrana od papirnih(kartonskih), pvc, pp, kevlar, al , pa do kompozitnih mateijala tkz. sendvič membrane.. itd. uglavnom za dB je bitnije imati što čvršću membranu
Korpe membrane(fraime) se izradjuju od plastične mase ? , štancanog lima ,Al legure , magnezijumske legure itd. opet je važnije cim veća masa da bi bilo što manje na ploču kutije na kome se sub montira, što naravno i izradjuju vodeće marke DD, Gz , ATOMIC ,RE ,HIFONICS , SOUNDSTREAM i u glavnom je sub od al legure , recimo GZPW15SPL mase preko 40Kg
TS parametri
- Elektični parametri Re ,Le ,Qes , Qts itd
- Mehanički parametri Sd ,Fs ,Vas , Qms , Xmax(Xmax=0.5Xpp(pik do pika)) , itd.
Za potrebe dB -a nas interesuju samo Sd i Xmax jer oni predstavljaju "istisnutu" zapreminu vazduha - teoretski ekvivalenat SPL izražen u dB-ma
Teorija kaže SPL=197+20logdV-20logV [m3,dBpeak] , V je zapremina na koju se vrši pritisak(zapremina kabine) u m3, dV=Sd x Xmax je "istisnuta" zapremina na koju vrši zvučnik u m3
Npr. Zapremina kabine golf 2 V=1.75x1x1.2 =2.2m3 (aproksimativno) ,sub je recimo 18" , Sd=0.1385m2 , Xmax=10mm=0.01m
dV=0.001385m3 , SPL=197-57-6.84=133.16dB ,naravno to je proračun bez pojačanja u kabini tj.cabine gain koja može biti od 6-18dB a o tome više kasnije
Akustična snaga izražena u dB se može aproksimativno predstaviti , P(Snaga pojačala), H(hod zvučnika)
+1dB = 1.26 x P = 1.12H
+2dB = 1.59 x P = 1.26H
+3dB = 2.00 x P = 1.41H
+4dB = 2.52 x P = 1.59H
+5dB = 3.18 x P = 1.78H
+6dB = 4.00 x P = 2.00H
+7dB = 5.04 x P = 2.24H
+8dB = 6.35 x P = 2.52H
+9dB = 8.00 x P = 2.83H
+10dB = 10 x P = 3.16H
Iz te tablice vidmo da za recimo sub kutiju koja ostvaruje recimo 100dB pri 100W, ima hod recimo H=5mm , ako sad pojačam pojačalo da daje 400W tj. P=4x , iz tablice vidimo da će da se hod poveća 2x tj. H=10mm a takav sub bi "davao" 106 dB, naravno ovo je teorijski proračun.
Q Šta predstavlja Xmax i začto je važan pri odabiru sub-a ?
Xmax je veličina izražena u milimetrima i koja predstavlja linearni aksijalni hod membrane tj. koliko membrana "ide" i to je granica u kome se još nalaze namotaji kalema u magnetnom procepu, dok postoji i mehanički Xmax koji bukvalno predstavlja krajnju granicu vešanja membrane a uglavnom je duplo veći od lin Xmax-a
Xmax je bitan parametar jer što je on veći , sub se može opteretiti sa većom snagom(naravno kratkotrajnom) a time je moguće izvući više dB-a..
Q da li ima neke veze kako okrenem sub tj. da li je bolje da gleda "gore" ili "dole" ?
Ako izuzmemo estetiku, sa terijske strane je svejedno, praktično se jedino može dobiti nešto veća kutija(koja litra više) i malo bolje "hladjenje" i u nekim slučajevima je zbog težine membrane i gravitacije koja deluje na njega dok je sub okrenut utiče na "kvalitet" zvuka..
Q Da li bolje imati veći sub ili veći Xmax ?
Za SQ kao i za svakodnevno slušanje je bolje imati veći sub jer je pri manjim snagama a time većim kutijama moguće ostvariti kvalitetniji zvuk(dublji i meksi itd)
Za dB tu nema dileme, uglavnom što je veći Xmax taj isti se može više "opteretiti" tj mehanički je čvršći jer prilikom brp-a
Kad su subovi novi ,jednakih površina membrane, istih otpora kalema i jednakih hoda membrane prave približno jednak rezultat, razlika je jedino koliko je čvrsta membrana prilikom najvećeg operećenja - burpa jer ako je slabija dolazi do devijacije konusa membrane, što dovodi do lošije ocitane amplitude na senzoru a time i manjeg SPL-a.
A na dužem periodu eksploatacije kvalitet(čitaj marka) će odneti presudnu ulogu tj. posle nekoliko burp-ova će lošiji sub izgubiti svoje meh.karakteristike i doće do pada rezultata kao i do njegovog uništenja..
