Član
Evo raja nekoliko zanimljivih informacija koje mozda niste znali u vezi sa automobilima i auto-industrijom:
-Najveci proizvodjac automobila pocetkom veka bio je Francuz De Dion Buton. Izmedju januara 1900. i aprila 1901. prodao je 1500 automobila i tricikala i vise stotina poznatih jednocilindricnih motora.Mnogi evropski proizvodjaci koristili su ih u svojim vozilima,izmedju ostalih i Luj Reno u prvom automobilu iz 1898.
-U Americi, koja ce od 1913. preuzeti primat u proizvonji automobila, najuspesniji je bio Rensom E. Olds. On je 1901. prodao 425 svojih oldsmobila.
-Prvi automobil u Rusiju je uvezla carica Aleksandra 1898. Bo je marke ?De Ditrih?, radjen po nacrtima Amede Bolija.Vec 1902. na dvoru je bilo nekoliko automobila. Jednog od njih, je dvorski inzenjer Adolf Kegrez pomocu neke vrste gusenica adaptirao u ?terenca?, kako bi car mogao da vozi po snegu.
-Prve svetske brzinske rekorde izmedju 1898. i 1902. postavljali su automobili na elektro pogon. Pre tacno 106 godina, Kamil Zenaci je na svom elektro ?zenatudu? postigao brzinu od 105,9 km/h!
-Brzinske rekorde, u dva navrata, obarali su i automobili na parni pogon. Leon Serpole je na svom automobilu 1902. vozio brzinom od 120,77 km/h, dok je Fred Meriot 1906. na ?stenliju? postigao brzinu 195,6 km/h. U predhodnoj voznji Meriot je vozio vise od 205 km/h, ali rekord nije priznat.
-Prvi diferencijal na motornom vozilu primenjen je na jednom parnom kamionu ?piker? 1828.god. Mehanizam je inace pozajmljen sa jednog casovnika iz 16 veka, koji je opet iskoristio kineski pronalazak iz predhodnog perioda.
-Austrijanac Zigrid markus, prdstavio je na Beckoj izlozbi 1873. najnapredniji automobil tog doba. Imao je cetvorostruki motor, elektromagnetno paljenje I karburator koji je bio preteca svih kasnijih. Razvijao je ?fantasticnu? brzinu od 15km/h. Markus je iz nepoznatih razloga odustao od daljeg razvoja svog vozila i posvetio se drugim poslovima.
-Prvi savremeni autoput, dug 21 kilometar, otvoren je u Italiji. Autostrada izmedju Milana i Varezea pocela je da se gradi juna 1923. a pustena je u saobracaj septembra 1924.
U Nemackoj je autoban izmedju Frankfurta i Darmstata otvoren u maju 1935, dok su Britanci prvu savremenu saobracajnicu(obilaznica oko Prestona) dobili u decembru 1958.
-Prvi savremeni semafor postavljen je u Detroitu 1919. Zeleno svetlo nije kao danas znacilo ?vozi?, vec ?proveri da li je put cist?.
-Prvi parking sat postavljen je u Oklahoma Sitiju jula 1935. U Evropu je stigao preko Engleske 1958.
-Svaki sesti posao u SAD, vezan je direktno ili indirektno za automobil.
Prvi celovecernji film(inace,komedija), posvecen automobilu bio je ?Sestocilindricna ljubav?. Prikazan u njujorskom Haris teatru kao nemi 1921. doziveo je takvu popularnost da je 10 godina kasnije ozvucen.
-Najobilniji rucni alat uz automobil nudjen je 70-tih uz ruski Moskvic, tacno 22 komada raznih pomagala.
-Prvi serijski automobil sa 12 cilindricnim motorom bio je Pakard ?tvinsiks?, predstavljen 1916. Proizvodio se do 1923. Inace najbogatija ponuda automobila sa ovakvim motorima bila je 1932 godine. U Americi se pored Pakarda nudio i Oburn,Kadilak,Frenklin,Linkoln i Pars Erou, u Francuskoj Voazen i Hispano Suica, u Nemackoj Horn i Majbah, u Cehoslovackoj Tatra i Valter, a u Engleskoj Dajmler.U Italiji je era dvanaestocilindrasa pocela 1947. sa Ferrarijevim?125C?.
-Neku vrstu kalkulatora za prosecnu brzinu vozila, imao je kao standardnu opremu Fiat ?1900? iz 1953.
-Tubeles pneumatici prvi put su primenjeni bez veceg uspeha na nekim americkim automobilima 1890. Ponovo ih je aktivirao Dunlop 1953. Iste godine i Michelin je pustio na trziste radijalne pneumatike pod oznakom ?X?.
-Farove koji se uvlace u karoseriju, kakve uglavnom koriste savremeni sportski automobili, prvi je upotrebio americki Kord na modelu ?810? iz 1936.
-Elektricne podizace stakla prvi je primenio Dajmler na modelu ?DE 36? 1946. godine. Kao serijsku opremu ugradjivao ih je Pakard na svojim modelima od 1948.
-Prvi automobil koji je dobio prskalice vetrobranskog stakla, kao standardnu opremu, bio je engleski Trijumf 1935.
-Prvo zakrivljeno vetrobransko staklo bez centralnog nosaca, ugradio je Krajzler na svoj p-restizni model ?Imperijal CW? 1934. Gramofon za ?singl? ploce, bio je na spisku dodatne opreme Krajzlera 1956.
-Najduze proizvodjeni automobil svih vremena (1911-1953), je engleski Dzovet. Posle 1945. proizvodnja putnicke verzije smanjena je na racun lakog kombija pod imenom ?Bradford?.
-Najveci proizvodjac automobila pocetkom veka bio je Francuz De Dion Buton. Izmedju januara 1900. i aprila 1901. prodao je 1500 automobila i tricikala i vise stotina poznatih jednocilindricnih motora.Mnogi evropski proizvodjaci koristili su ih u svojim vozilima,izmedju ostalih i Luj Reno u prvom automobilu iz 1898.
-U Americi, koja ce od 1913. preuzeti primat u proizvonji automobila, najuspesniji je bio Rensom E. Olds. On je 1901. prodao 425 svojih oldsmobila.
-Prvi automobil u Rusiju je uvezla carica Aleksandra 1898. Bo je marke ?De Ditrih?, radjen po nacrtima Amede Bolija.Vec 1902. na dvoru je bilo nekoliko automobila. Jednog od njih, je dvorski inzenjer Adolf Kegrez pomocu neke vrste gusenica adaptirao u ?terenca?, kako bi car mogao da vozi po snegu.
-Prve svetske brzinske rekorde izmedju 1898. i 1902. postavljali su automobili na elektro pogon. Pre tacno 106 godina, Kamil Zenaci je na svom elektro ?zenatudu? postigao brzinu od 105,9 km/h!
-Brzinske rekorde, u dva navrata, obarali su i automobili na parni pogon. Leon Serpole je na svom automobilu 1902. vozio brzinom od 120,77 km/h, dok je Fred Meriot 1906. na ?stenliju? postigao brzinu 195,6 km/h. U predhodnoj voznji Meriot je vozio vise od 205 km/h, ali rekord nije priznat.
-Prvi diferencijal na motornom vozilu primenjen je na jednom parnom kamionu ?piker? 1828.god. Mehanizam je inace pozajmljen sa jednog casovnika iz 16 veka, koji je opet iskoristio kineski pronalazak iz predhodnog perioda.
-Austrijanac Zigrid markus, prdstavio je na Beckoj izlozbi 1873. najnapredniji automobil tog doba. Imao je cetvorostruki motor, elektromagnetno paljenje I karburator koji je bio preteca svih kasnijih. Razvijao je ?fantasticnu? brzinu od 15km/h. Markus je iz nepoznatih razloga odustao od daljeg razvoja svog vozila i posvetio se drugim poslovima.
-Prvi savremeni autoput, dug 21 kilometar, otvoren je u Italiji. Autostrada izmedju Milana i Varezea pocela je da se gradi juna 1923. a pustena je u saobracaj septembra 1924.
U Nemackoj je autoban izmedju Frankfurta i Darmstata otvoren u maju 1935, dok su Britanci prvu savremenu saobracajnicu(obilaznica oko Prestona) dobili u decembru 1958.
-Prvi savremeni semafor postavljen je u Detroitu 1919. Zeleno svetlo nije kao danas znacilo ?vozi?, vec ?proveri da li je put cist?.
-Prvi parking sat postavljen je u Oklahoma Sitiju jula 1935. U Evropu je stigao preko Engleske 1958.
-Svaki sesti posao u SAD, vezan je direktno ili indirektno za automobil.
Prvi celovecernji film(inace,komedija), posvecen automobilu bio je ?Sestocilindricna ljubav?. Prikazan u njujorskom Haris teatru kao nemi 1921. doziveo je takvu popularnost da je 10 godina kasnije ozvucen.
-Najobilniji rucni alat uz automobil nudjen je 70-tih uz ruski Moskvic, tacno 22 komada raznih pomagala.
-Prvi serijski automobil sa 12 cilindricnim motorom bio je Pakard ?tvinsiks?, predstavljen 1916. Proizvodio se do 1923. Inace najbogatija ponuda automobila sa ovakvim motorima bila je 1932 godine. U Americi se pored Pakarda nudio i Oburn,Kadilak,Frenklin,Linkoln i Pars Erou, u Francuskoj Voazen i Hispano Suica, u Nemackoj Horn i Majbah, u Cehoslovackoj Tatra i Valter, a u Engleskoj Dajmler.U Italiji je era dvanaestocilindrasa pocela 1947. sa Ferrarijevim?125C?.
-Neku vrstu kalkulatora za prosecnu brzinu vozila, imao je kao standardnu opremu Fiat ?1900? iz 1953.
-Tubeles pneumatici prvi put su primenjeni bez veceg uspeha na nekim americkim automobilima 1890. Ponovo ih je aktivirao Dunlop 1953. Iste godine i Michelin je pustio na trziste radijalne pneumatike pod oznakom ?X?.
-Farove koji se uvlace u karoseriju, kakve uglavnom koriste savremeni sportski automobili, prvi je upotrebio americki Kord na modelu ?810? iz 1936.
-Elektricne podizace stakla prvi je primenio Dajmler na modelu ?DE 36? 1946. godine. Kao serijsku opremu ugradjivao ih je Pakard na svojim modelima od 1948.
-Prvi automobil koji je dobio prskalice vetrobranskog stakla, kao standardnu opremu, bio je engleski Trijumf 1935.
-Prvo zakrivljeno vetrobransko staklo bez centralnog nosaca, ugradio je Krajzler na svoj p-restizni model ?Imperijal CW? 1934. Gramofon za ?singl? ploce, bio je na spisku dodatne opreme Krajzlera 1956.
-Najduze proizvodjeni automobil svih vremena (1911-1953), je engleski Dzovet. Posle 1945. proizvodnja putnicke verzije smanjena je na racun lakog kombija pod imenom ?Bradford?.
