Član
</div>
<div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/zastava%20101%20sombor.jpg" border="1" /></div><p>Preuzeto sa : <a href="http://www.blic.rs" target="_blank">Blic.rs</a>
</p><p>Slavomir Dedić, ekonomista iz Sombora, bio je početkom davnih sedamdesetih
godina kupac jednog od prvih modela „zastave 101“, popularnog „stojadina“.
Igrom slučaja i poslednji „stojadin“ koji je sišao sa traka kragujevačke
fabrike, nedavno je završio u Somboru, i to baš kod Slavomira Dedića.</p><p>Tih sedamdesetih godina privilegiju da budu među prvim vlasnicima „zastave
101“ imali su važni funkcioneri, generali i viđeni drugovi, ali je Dedić
zahvaljujući svojoj upornosti i snalažljivosti uspeo da se ugura među njih i u
Sombor doveze jedan od prvih „stojadina“. A za ovaj poslednji potražnje nije
bilo, pa je on bez problema stigao u Sombor. </p>
<p>- Ja sam krajem 1971. godine sa tek odrađenim pripravničkim stažom u
„Zastava prometu“ u Somboru službeno išao u „Zastavu“ u Kragujevac. „Stojadin“
se tek pojavio, ali kupiti ga nije bilo nimalo lako, jer se on u pretplati
čekao i devet meseci. U pretplati su bili ministri, generali i da ja budem
među njima i kupim taj automobil nije bilo šanse. Moja želja da kupim
„stojadina“ bila je velika, ali su u Kragujevcu svi odmahivali rukom uz
komentar: „Nema šanse, automobile deli lično generalni direktor Prvoslav
Raković“. Ja sam bio toliko uporan da su me poslali kod poslovođe u pogon i
rekli - ako ti on da auto, vozi ga - priseća se Dedić. Iako se na zahtev mladog
ekonomiste poslovođa prvo nasmejao, ipak se odobrovoljio i rekao da se upravo
završava jedan „stojadin“ i ako ga želi njegov je. </p>
<p>- Taj automobil je trebalo još da se ofarba i da se stavi filc. Ja sam bio
toliko srećan da sam čak predložio da ću ga sam ofarbati samo da bi ga što pre
dovezao - priča Dedić kako je prvi „stojadin“ stigao u Sombor samo mesec dana
od početka proizvodnje u Kragujevcu. Nedugo posle toga Slavomir Dedić
postao je šef prodaje u „Zastava prometu“ u Somboru i kupcima širom tadašnje
Jugoslavije prodavao je upravo „Zastavina“ vozila. - Ovog „stojadina“ vozio sam
oko dve godine. Bio je svetlobraon boje i čak mu je registarska oznaka
počinjala sa 101. Do sada sam imao 21 automobil, a desetak su bili baš
„stojadini“. Kupovao sam ih i kada sam napustio „Zastavu“ u Somboru, priča naš
sagovornik. Kaže da je pratio informacije iz kragujevačke „Zastave“ i tako je
saznao da je i nakon što je prekinuta proizvodnja „stojadina“, pre godinu i po
dana, ostalo nekoliko vozila u slučaju da je u garantnom roku nekom kupcu
potrebno zameniti vozilo. </p>
<p>- Za taj slučaj oni su čuvali još jedan automobil. Rok od godinu dana je
istekao i taj automobil je bio na prodaju. Ja sam za to saznao i pozvao ih
telefonom, a oni su me samo pitali hoću li ga platiti u gotovini? Već ujutru sin
me je jednim starim „stojadinom“ odvezao u Kragujevac gde sam preuzeo kola.
Tako je poslednji „stojadin“ završio u Somboru, a još jedan koji je ostao u
Kragujevcu završiće u muzeju. Do sada sam imao desetak „stojadina“ i uvek sam
bio zadovoljan, tako da nisam mogao propustiti priliku da kupim i ovaj
poslednji, priča Dedić i dodaje da je šteta što je „Zastava“ prekinula
proizvodnju „stojadina“. </p>
<p>Autor : Zlata Vasiljević<br /></p>
<br>
<div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/zastava%20101%20sombor.jpg" border="1" /></div><p>Preuzeto sa : <a href="http://www.blic.rs" target="_blank">Blic.rs</a>
</p><p>Slavomir Dedić, ekonomista iz Sombora, bio je početkom davnih sedamdesetih
godina kupac jednog od prvih modela „zastave 101“, popularnog „stojadina“.
Igrom slučaja i poslednji „stojadin“ koji je sišao sa traka kragujevačke
fabrike, nedavno je završio u Somboru, i to baš kod Slavomira Dedića.</p><p>Tih sedamdesetih godina privilegiju da budu među prvim vlasnicima „zastave
101“ imali su važni funkcioneri, generali i viđeni drugovi, ali je Dedić
zahvaljujući svojoj upornosti i snalažljivosti uspeo da se ugura među njih i u
Sombor doveze jedan od prvih „stojadina“. A za ovaj poslednji potražnje nije
bilo, pa je on bez problema stigao u Sombor. </p>
<p>- Ja sam krajem 1971. godine sa tek odrađenim pripravničkim stažom u
„Zastava prometu“ u Somboru službeno išao u „Zastavu“ u Kragujevac. „Stojadin“
se tek pojavio, ali kupiti ga nije bilo nimalo lako, jer se on u pretplati
čekao i devet meseci. U pretplati su bili ministri, generali i da ja budem
među njima i kupim taj automobil nije bilo šanse. Moja želja da kupim
„stojadina“ bila je velika, ali su u Kragujevcu svi odmahivali rukom uz
komentar: „Nema šanse, automobile deli lično generalni direktor Prvoslav
Raković“. Ja sam bio toliko uporan da su me poslali kod poslovođe u pogon i
rekli - ako ti on da auto, vozi ga - priseća se Dedić. Iako se na zahtev mladog
ekonomiste poslovođa prvo nasmejao, ipak se odobrovoljio i rekao da se upravo
završava jedan „stojadin“ i ako ga želi njegov je. </p>
<p>- Taj automobil je trebalo još da se ofarba i da se stavi filc. Ja sam bio
toliko srećan da sam čak predložio da ću ga sam ofarbati samo da bi ga što pre
dovezao - priča Dedić kako je prvi „stojadin“ stigao u Sombor samo mesec dana
od početka proizvodnje u Kragujevcu. Nedugo posle toga Slavomir Dedić
postao je šef prodaje u „Zastava prometu“ u Somboru i kupcima širom tadašnje
Jugoslavije prodavao je upravo „Zastavina“ vozila. - Ovog „stojadina“ vozio sam
oko dve godine. Bio je svetlobraon boje i čak mu je registarska oznaka
počinjala sa 101. Do sada sam imao 21 automobil, a desetak su bili baš
„stojadini“. Kupovao sam ih i kada sam napustio „Zastavu“ u Somboru, priča naš
sagovornik. Kaže da je pratio informacije iz kragujevačke „Zastave“ i tako je
saznao da je i nakon što je prekinuta proizvodnja „stojadina“, pre godinu i po
dana, ostalo nekoliko vozila u slučaju da je u garantnom roku nekom kupcu
potrebno zameniti vozilo. </p>
<p>- Za taj slučaj oni su čuvali još jedan automobil. Rok od godinu dana je
istekao i taj automobil je bio na prodaju. Ja sam za to saznao i pozvao ih
telefonom, a oni su me samo pitali hoću li ga platiti u gotovini? Već ujutru sin
me je jednim starim „stojadinom“ odvezao u Kragujevac gde sam preuzeo kola.
Tako je poslednji „stojadin“ završio u Somboru, a još jedan koji je ostao u
Kragujevcu završiće u muzeju. Do sada sam imao desetak „stojadina“ i uvek sam
bio zadovoljan, tako da nisam mogao propustiti priliku da kupim i ovaj
poslednji, priča Dedić i dodaje da je šteta što je „Zastava“ prekinula
proizvodnju „stojadina“. </p>
<p>Autor : Zlata Vasiljević<br /></p>
<br>
