Član
</div>
<div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/opel%20astra%2010.jpg " border="1" width="530" height="332" /></div><p><span class="hps">Preuzeto sa: <a href="http://www.dw.de/opel-spasen-do-2016-godine/a-16638604?maca=ser-TB_ser_politka1_naslovna-4944-html-cb " target="_blank">dw.de</a></span>
</p><span class="hps"></span><p class="MsoNormal"><span class="hps">U pogonu Opela u Bohumu proizvodiće se automobili sve do 2016.
godine. Time su, bar na neko vreme, „spasena“ radna mesta – njih sveukupno
3.200. Toliko je ih, naime, preostalo od nekadašnjih 20.000.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps">„Opel je Bohum i Bohum je Opel. Jednostavno rečeno, to je marka
automobila za koju se ovde kaže: Opel je naš“, kaže Bernd Volharm, sveštenik u
Bohumu, u crkvi na samo nekoliko minuta hoda od fabričkog pogona. Mnogi članovi
njegove crkvene zajednice ili članovi njihovih porodica rade za Opel. I on sam
još od svoje 19. godine vozi upravo taj tip automobila. „Možda me sudbina zato
i dovela ovamo“, kaže sveštenik koji je „opelance“ pratio kroz mnoge krize.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps">Opel, naime, već godinama posluje sa gubicima. U svoje najbolje
vreme, Opel je u Bohumu zapošljavao gotovo 20.000 radnika. Nakon prvog,
drastičnog plana štednje, 2004. godine, ostalo ih je još 9.000. Danas tu radi
još samo 3.300 radnika.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps"><em>Višemesečni pregovori</em></span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps">Već sledećih meseci trebalo bi da bude ukinuta noćna smena, a time
verovatno i dodatnih oko 700 radnih mesta. Prema navodima sindikata, uprava
preduzeća vršila je pritisak na zaposlene kako bi dali svoj pristanak za
dobijanje otkaza u slučaju „promenjenih potreba u poduzeću“. Budući da su
radnici, kao i njihov sindikat, veoma dobro znali šta se iz toga krije, nikada
nisu želeli da na to pristanu. Uprava Opela je, s druge strane, računala s tim
da svoje radno mesto dobrovoljno i uz novčanu odštetu ipak neće napustiti
dovoljan broj radnika.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps">Njihov sukob i pregovori oko štednje trajali su mesecima, a rezultat,
odnosno, neka vrsta dogovora, konačno je postignuta u četvrtak (28.2).
Dogovoreno je da će se proizvodnja automobila u Bohumu odvijati do 2016. godine
i do tada su svi zaposleni radnici „zaštićeno“, odnosno, ne mogu da dobiju
otkaze.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps"><em>Rezignacija i razočaranje</em></span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps">Reakcije zaposlenih su, međutim, daleko od toga da bi se mogle
nazvati euforičnim. Većina radnika na pitanje šta misle o aktuelnoj situaciji,
samo odmahuje rukom ne želeći da komentariše: „Eh, o tome više nema šta da se
priča“, ili: „Izvinite, ali ne da mi se da više o tome pričam“.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps">Retki zastaju i kažu nešto više, na primer Peter Veber, dugogodišnji
radnik Opela. Uprkos razočaranju kaže: „Ovakva situacija nije nova. To smo već
godinama vežbali i uvek se nadali najboljem. I uvek su nam govorili da i mi
moramo nešto da damo kako bi se sačuvala radna mesta. Ali tog dogovora se nisu
držali…“ Njegov kolega, 57-godišnji Tomas Koler kaže da se brine za svoje mlađe
kolege: „Teško je negde u okolini pronaći novo radno mesto na kome može tako
dobro da se zarađuje kao u Opelu.“</span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps"><em>Tri generacije i svi rade za Opel</em></span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps">Opel je, naime, od samog početka dobro plaćao svoje radnike. Kada je
1962. otvoren pogon u Bohumu, brzo se pročula da tu može dobro da se zaradi.
Jirgen Šerphauzen bio je jedan od prvih koji su tu dobili radno mesto. Pre
Opela radio je u jednom rudniku. „Nakon mesec dana u Opelu, osećao sam se kao
kralj. Na mom listiću, na kojem je bio iznos mesečne plate pisalo je: 400
nemačkih maraka. To je bilo dvostruko više od onog što sam pre toga zarađivao“,
seća se Šerphauzen.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps">Kao „kralj“ se osećao kada je u Opelu upoznao i svoju suprugu Grete.
Danas su oboje u penziji, ali Opel je još uvek prisutan. Iz njihovog
„Opel-braka“ nastala je, naime, cela „Opel-porodica“. Njegov sin kao i dva
unuka svoje zanate su izučili u Opelu. On i njegova supruga, iako su danas
ljuti na upravu Opela, ipak ostaju verni svojoj fabrici. Nakon što su 12 godina
vozili Mercedas, nedavno su ponovno kupili Opel.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps">Autorke: Dijana Pesler / Željka Telišman</span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps">Odgovorni urednik: Ivan Đerković</span></p><p class="MsoNormal">Foto: arhiva Autoblog.rs / Opel </p>
<br />
<br />
<div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/opel%20astra%2010.jpg " border="1" width="530" height="332" /></div><p><span class="hps">Preuzeto sa: <a href="http://www.dw.de/opel-spasen-do-2016-godine/a-16638604?maca=ser-TB_ser_politka1_naslovna-4944-html-cb " target="_blank">dw.de</a></span>
</p><span class="hps"></span><p class="MsoNormal"><span class="hps">U pogonu Opela u Bohumu proizvodiće se automobili sve do 2016.
godine. Time su, bar na neko vreme, „spasena“ radna mesta – njih sveukupno
3.200. Toliko je ih, naime, preostalo od nekadašnjih 20.000.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps">„Opel je Bohum i Bohum je Opel. Jednostavno rečeno, to je marka
automobila za koju se ovde kaže: Opel je naš“, kaže Bernd Volharm, sveštenik u
Bohumu, u crkvi na samo nekoliko minuta hoda od fabričkog pogona. Mnogi članovi
njegove crkvene zajednice ili članovi njihovih porodica rade za Opel. I on sam
još od svoje 19. godine vozi upravo taj tip automobila. „Možda me sudbina zato
i dovela ovamo“, kaže sveštenik koji je „opelance“ pratio kroz mnoge krize.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps">Opel, naime, već godinama posluje sa gubicima. U svoje najbolje
vreme, Opel je u Bohumu zapošljavao gotovo 20.000 radnika. Nakon prvog,
drastičnog plana štednje, 2004. godine, ostalo ih je još 9.000. Danas tu radi
još samo 3.300 radnika.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps"><em>Višemesečni pregovori</em></span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps">Već sledećih meseci trebalo bi da bude ukinuta noćna smena, a time
verovatno i dodatnih oko 700 radnih mesta. Prema navodima sindikata, uprava
preduzeća vršila je pritisak na zaposlene kako bi dali svoj pristanak za
dobijanje otkaza u slučaju „promenjenih potreba u poduzeću“. Budući da su
radnici, kao i njihov sindikat, veoma dobro znali šta se iz toga krije, nikada
nisu želeli da na to pristanu. Uprava Opela je, s druge strane, računala s tim
da svoje radno mesto dobrovoljno i uz novčanu odštetu ipak neće napustiti
dovoljan broj radnika.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps">Njihov sukob i pregovori oko štednje trajali su mesecima, a rezultat,
odnosno, neka vrsta dogovora, konačno je postignuta u četvrtak (28.2).
Dogovoreno je da će se proizvodnja automobila u Bohumu odvijati do 2016. godine
i do tada su svi zaposleni radnici „zaštićeno“, odnosno, ne mogu da dobiju
otkaze.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps"><em>Rezignacija i razočaranje</em></span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps">Reakcije zaposlenih su, međutim, daleko od toga da bi se mogle
nazvati euforičnim. Većina radnika na pitanje šta misle o aktuelnoj situaciji,
samo odmahuje rukom ne želeći da komentariše: „Eh, o tome više nema šta da se
priča“, ili: „Izvinite, ali ne da mi se da više o tome pričam“.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps">Retki zastaju i kažu nešto više, na primer Peter Veber, dugogodišnji
radnik Opela. Uprkos razočaranju kaže: „Ovakva situacija nije nova. To smo već
godinama vežbali i uvek se nadali najboljem. I uvek su nam govorili da i mi
moramo nešto da damo kako bi se sačuvala radna mesta. Ali tog dogovora se nisu
držali…“ Njegov kolega, 57-godišnji Tomas Koler kaže da se brine za svoje mlađe
kolege: „Teško je negde u okolini pronaći novo radno mesto na kome može tako
dobro da se zarađuje kao u Opelu.“</span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps"><em>Tri generacije i svi rade za Opel</em></span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps">Opel je, naime, od samog početka dobro plaćao svoje radnike. Kada je
1962. otvoren pogon u Bohumu, brzo se pročula da tu može dobro da se zaradi.
Jirgen Šerphauzen bio je jedan od prvih koji su tu dobili radno mesto. Pre
Opela radio je u jednom rudniku. „Nakon mesec dana u Opelu, osećao sam se kao
kralj. Na mom listiću, na kojem je bio iznos mesečne plate pisalo je: 400
nemačkih maraka. To je bilo dvostruko više od onog što sam pre toga zarađivao“,
seća se Šerphauzen.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps">Kao „kralj“ se osećao kada je u Opelu upoznao i svoju suprugu Grete.
Danas su oboje u penziji, ali Opel je još uvek prisutan. Iz njihovog
„Opel-braka“ nastala je, naime, cela „Opel-porodica“. Njegov sin kao i dva
unuka svoje zanate su izučili u Opelu. On i njegova supruga, iako su danas
ljuti na upravu Opela, ipak ostaju verni svojoj fabrici. Nakon što su 12 godina
vozili Mercedas, nedavno su ponovno kupili Opel.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps">Autorke: Dijana Pesler / Željka Telišman</span></p>
<p class="MsoNormal"><span class="hps">Odgovorni urednik: Ivan Đerković</span></p><p class="MsoNormal">Foto: arhiva Autoblog.rs / Opel </p>
<br />
<br />