najbizarniji narodnjački stihovi

[emirEX_sa]

surfajući netom naletio sam na ovo. Mozda je vec bilo pa mi oprostite

najbizarniji narodnjački stihovi[/b]

Još od vremena kada su Lepa Brena i Slatki greh palili i žarili sve od Vardara pa do Triglava, u svijetu narodnjaka koji diraju u srce u zadimljenim birtijama nije se puno promijenilo. Brena je došla do svoje suknjice od svile 'kao ona dama iz Londona', a ništa manje svijetla budućnost s obzirom na ukus prevelikog dijela publike ne čeka ni ostale curice koje traže svoje mjesto pod suncem

'Narodnjak ante portas', upozoravali su mnogi, ali ta je zvijer već odavno ušla u velikom stilu. Na pozornici je ključna riječ mini, iako se narodnjaci grčevito bore za kvalitetu svojih umotvorina. Lako pamtljivi, obavezno rimovani i uvijek aktualni stihovi nekoga će dirnuti u srce, nekoga nasmijati, a nekoga šokirati. Gdje vi spadate?

Lepa Brena, Madonna turbo folka

Kuče laje, a ja mislim ti si,
otišo si, sarmu probo nisi!

Ljubav, posebno ona nesretna, jedna je od najčešćih tema turbofolka. Ovaj stih spada među klasike narodnjačke poezije, a povrh toga što je pisan u desetercu, odražava duboku ljubavnu bol ne samo zbog rastanka, već i zbog praznog želuca. Pjesnik je očito imao namjeru poigrati se s dobro poznatim putovanjem ljubavi kroz unutarnje organe. A možda jednostavno ništa pametnije nije smislio...

Moja mala nema prednji zubi,
kad me ljubi, jezikom me ubi...

U ovom je slučaju iznimno bitan efekt melodije i atmosfere jer ako netko slučajno odluči vizualizirati ovu žalosnu priču, moglo bi mu se smučiti. Kakvu je bol proživio ovaj pjesnik, nije nam poznato, ali pretpostavljamo da mu je u životu bilo teško čim mu ovakve stvari padaju na pamet.

Ti ode na zeleno, ja osta na crveno,
rastavi nas semafooor...

Ovo je zasigurno jedan od orginalnijih stihova u svijetu narodnjačke glazbe. Prva stvar koja fascinira je izostanak rime, ali, usprkos tome, lako se pamti. Jer tko bi mogao zaboraviti ljubavnu priču u kojoj je glavni krivac semafor? Ali McGraw i Ryan O'Neal mogu se sakriti pred ovim izljevom tuge...

Rodno mesto Banja Luka, jedem ćevap s mnogo luka,
u Beču sam gastarbajter, u krevetu pravi fajter!

Tko uopće može posumnjati u iznimne sposobnosti ovog mladića? Iz samo dva stiha saznajemo njegovo porijeklo, trenutnu adresu i zanimanje, omiljeno jelo i seksualne sklonosti. Bez sumnje, svaka bi mu dala...

Skočit ću sa sedmoga sprata,
rodila mi žena, a ja nisam tata!

Njemu bogami nije lako u životu... Svatko tko čuje ovaj stih mora suosjećati s autorom. Ovdje više nema zezancije. Ograđujemo se od bilo kakve sprdnje, jer ipak je ozbiljna životna situacija u pitanju. A i taj sedmi kat nam ne zvuči dobro...

Dragana i Brena

Ajde, Jelo, šmrči belo,
Pa nek vidi celo selo!

Ovdje stvarno nismo pametni. Koliko god se trudili, doista ne možemo dokučiti što je pjesnik htio reći. Ili je poanta toliko očita da ne vidimo ono što nam je pred nosom? Ma samo nek se Jela opusti i sve će biti dobro... Koga briga za zle jezike!

Šta će meni venčanje i žena
kad sa tuđom živim bez problema?

Dobro pitanje. Ima pravo i mi mu nemamo što zamjeriti. I dok neki smišljaju žalopojke kojima će izraziti nesretnu ljubav i originalne epitete koji su dostojni njegove drage, ovaj se frajer pomirio sa sudbinom i, na kraju krajeva, našao bolje rješenje.

Izvukla si ciglu iz temelja ljubavi naše,
samo deca ostaše.
Beton i malter na srcu ti piše,
stupovi od tuge se iskriviše,
vaservaga kaže da sa mnom teraš šegu,
dabogda dobila pesak u bubregu.

Ovako to izgleda kad zidar pati od nesretne ljubavi, ali metafore su nadasve originalne i na mjestu. Zidar nam je, naime, ispričao cijelu priču, puno kompleksniju od onih prethodnih, da bi na koncu završio nenadmašnom prijetnjom. Slatkice, slatkice, ne zbijaj s njim šale, mogle bi ti gaćice pasti na sandale!

Ja te volim, ja te obožavam,
ja bih s tobom da se razmnožavam.

Treba li nešto više dodati? Autor stihova vrlo je jasno i vrlo iskreno izrazio svoje osjećaje, toliko da ta njegova iskrenost boli. Možda nam je htio dati do znanja i svoj stav prema muško-ženskim odnosima, ali nećemo filozofirati. Nadamo se da je u međuvremenu našao partnericu za razmnožavanje, da ne kažemo - za vođenje ljubavi.

Mala moja, dođi da sviramo malkice,
ja dok sviram, ti mi skini gaćice.

Ovo je posljednji u nizu najbizarnijih narodnjačkih stihova i moramo napomenuti da je izbor bio doista težak. Za zadnje se mjesto borio i stih: Moj se dragi u autu voza, a ja jadna u šumi kod koza! Svaki je poseban i zanimljiv na svoj način, a vi odlučite koji vam se više sviđa.

Melodioznosti i sadržaja ne manjka ni jednom, ni drugom, iako nam je ovaj drugi pomalo misteriozan. Zašto se ona našla u šumi kod koza, možda nema ni smisla istraživati!

 

[Dino]

Ti si lolo mnogo poceo da saras, a ja lolo nedam da me varas... - neka pjevaljka neznam ime
Placi mala placi, ost'o sam na draci nedaju mi proci nemogu ti doci... - Bora Drljača

 

[IGY]

no coment

 

[Brum Brum]

Ima i ova jedna novija, neznam je cijelu ali ide ovako:
Drmaju se damari ko drva na kamari
...

 

[xr4iboy]

Rodno mesto Banja Luka, jedem ćevap s mnogo luka,
u Beču sam gastarbajter, u krevetu pravi fajter!

ova je najjaca

 

[nismo]

buhahahahahah

 

[Fele]

Ja odoh na zeleno ti osta ne crveno, rastavi nas semafor

 

[nismo]

Ljubi, lolo, kad se lude dadu; Mene mladu čuvaj za paradu! Ljubi mene, nećeš biti prvi, Ja sam zdravo poljubljive krvi! Idem šorom u jutarnje sate, Pored cura tražim i udate. Svi bećari žene oterali, Moja mala otišla i sama. Moja mala, ubošću te bricom, Što divaniš s onim drugim licom. Ruko moja, duža od rukava, Bil sve znala kog si milovala. Ovim šorom ne lajedu kere, Ove cure nemadu švalere. Kaži meni, lutko moja bela, Koliko si imala švalera? Triput sedam dvadeset i jedan, I još osam, eto toliko sam. Volim, lolo, tvoju bitls kosu, Pravićemo svadbu u kosmosu. Prodo baba kobilu i čeze, Zaposlio diku preko veze. Dođi, curo, u Podbaru malu, Pa me ljubi ko gospodin frajlu! Oj, teretu u praznom krvetu; Kraju prazno, u duvaru ladno! Oj, devojko, švalerovo cveće, Nema onog koji tebe neće. Stoj na meti, nađšagoš devojko, Stoj na meti, pa ću te uzeti. Teško travi koja rose nema, I devojki koja dike nema. Trune, vene srce u menika, Što mi moja ne dolazi dika. Bela suza sva mokra od suza, Sve zbog lole što se s drugom vole. Mojim šorom nigde blata nema, Sedam dera, četrnest švalera. Blago nani koja lane rani, I devojki koja s njom divani. Ljubi sedam, ne gine ti jedan; Kad udadu, sedam ti nedadu. Ja znam više neg što pero piše; Još tri slova više od đavola. Visok pendžer, a ja cura mala, Pa ne mogu ljubiti bećara. Cura pendžer otvorila širom; Prošo dika pa zapo šeširom. Dikin pendžer u naš pendžer gledi, Pa ga vidim kad brkove redi. Lolo moja, brkovi ti crni, Još ih malo bećarski zavrni. Ljubi me diko makar da sam mala; Ja sam mala, doneću ti tala. Ljubio bi te al si, curo maza; Jesam maza, al imam miraza. Cura pendžer otvorila mali, Pa se svojim dukatima fali. Na kraj šora gori apoteka, Teško curi koja nema leka. Kako ne bih ljubila doktora, Kad me doktor izlečiti mora. Ružnu curu dukati udaju, Ja sirota, mene će lepota. Svugde blato, mojim šorom suvo; Dođi, diko, makar se izuvo. Ja u selu, lola na salašu; Dođi, lolo, na belom čilašu. Ala imam curu milosnicu, Sve trojicu pušta u sobicu. Meni kažu da sam svakojaka, Što ja imam na izbor momaka. Prošo dika, pa gleda u žene, Ispale mu, zar ne vidi mene? Dika kaže: Ljubi me, umreću. Nisam kamen da mu kaažem neću. Al te volem, curo moja mala, Ko taranu sinoć podgrejanu. Imala sam tri para švalera; Od tri para: spala na bećara. Kuda hodi moja mila dika? Kuda hodi, tu ruzmarin rodi; Kuda šeta, tud ruzmarin cveta. Diko moja, tvoje oči plave, Našlingaću sebi na rukave! Kad popevam tijo pa veselo, Čuj me, moja na daleko željo. Pevaću ti,moraš draga čuti; Moraš čuti, moraš uzdahnuti. Al je lepo noću šorom proći Zvezde sjaju, a cure pevaju. Alaj sam se narumenisala, Pa me dika obegenisala. Srce moje, nožem ću te bosti, Još ti ne dam živet u žalosti. Srce moje, prospi se ko proja, Skupiće te stara dika moja! Aoj, draga, pola srca moga, Tebe ljubim, pa više nikoga. Nije šala varati bećara, A ja mala - četiri varala. Piši, dragi, u šumi na hrastu, Da si ljubio mene vragolastu. Garav momak svaki je bećarac, Garavuša svaka bećaruša. Selom idu dva obešenjaka; Selom idu, traže devojaka. Lolo moja, na livadu dođi; Sed u ladu, pa me ljubi mladu. Pamti, diko, da smo se ljubili; Ono mesto obilazi često. Moja Mica živa žeravica; Štrangu kvasim, žeravicu gasim. Imam diku svi me naši znadu; Samo mene za njega ne dadu. Ženi se diko, i mene udaju, Ali me mladu za tebe ne daju. Ženi se diko, blagoslov ti dajem, Sretan bio, triput se ženio. Ja sam mala, pa neka sam mala, Ima lole koji male vole. Ala moji dukatići zveče, Kao lanci na dikini vranci. Što si diko, naučio konje, Da se beče pokraj kuće moje. Imala sam nešto malo dike, I to malo selo mi odnelo, I to malo selo preotelo. Di si diko, nedeljom dopodne, u šljivama sa švigarcima. Bačvan ljubi kad god se probudi, Sremac tuče kad god se navuče. Otkako sam valjan bio nisam. I umreću, popravit se neću. Širi krilo stara iroškinjo, Širi krilo da ti sipam vino. Kroz đerđevac na beli suknjerac. Teraj toga sa kreveta moga, Teraj toga, pa puštaj drugoga. Da je meni što mi srce želi Dva salaša i dobra čilaša. Svaka mati svoju ćerku vole, A sa snaje dere kožu dole. A i ćerka svoju mater ljubi, Svekrvu bi svu rastrgla zubi. Kažu žene da nisu ljubljene, Ostarile pa zaboravile. Stare dede ne treba da žive, Ne mož babi vatru da potpire. Uskočuću, majko čak daleko, Čak daleko, za komšiju preko. Stare staze, ala ste zarasle, Ove nove, al su napovoljne. Kad popevam ja na ovom kraju, Pendžeri se širom otvaraju. Preleteše preko Tise čvorci, Nisu čvorci, već batanjski momci. U svakog je grana naslikana, U mog dike ni grančice nema. Ja ću sesti pa ću je navesti, On će meni svatove dovesti. Oči moje, dva mala bećara, Dovedoše diku do oltara. Kiša pada, mene dika prosi, Kiša stala, a ja se udala. Svekrva mi jabuku poslala, Od milina što joj ljubim sina. Berem grožđe, biram mirisavku, Na jesen ću ostaviti majku. Lepe noći hoćeš lolo doći, Ne smem lane dok ne pitam nane. Ljubi dečka, curice malečka, Dostaš momka kad budeš devojka. Caruj, care i devuj devojko, Devovanje - ti je carovanje. Nije mene ni rodila nana Za voljenje, već za prkošenje. Nije šala varati bećara. Da je šala, svaka bi varala. Ovim šorom potkresuju grane Da momcima šiške ne pokvare. I moja je potkresala nana Da joj zeta ne otkine grana. Mene nana neguje i gleda, Samo da me za mangupa ne da. Ala su mi puna nedra jeda Od dikina prekoga pogleda. Nana kaže da su lole laže, A ja kažem da se s lolom slažem. Srce bole pa neće da prođe, Imam diku neće da mi dođe. Dođi diko doveče na prelo, Bez tebe mi prelo neveselo. Mesečina pendžer obasjala, Moja mala na jastuku spava. Tamburaši, svirajte bećarac, Nek se znade da sam ja pijanac. Oj birtašu kakva ti je duša, Svima nam se osušila guša. Bećeri se ne ženidu mladi, Bećaruju dok im ne dosadi. Oj bećari, ko vam konje hrani, Otac hrani, a sin se bećari. Uljiću se i bećariću se, Imam kade i oženiću se. Piću, piću, dok je u buriću, Kad nestane, ja ću iz kafane. Bećar suknja, pa bećar i rekla, Bećar mati, pa bećar i ćerka. Šta bećara u srce udara, Litar vina i curica fina. Ćilim curo, pa lezi na bregu, Ja ću ćebe, pa ću pored tebe. Da su momci na šporetu lonci, Sve bi cure kuvarice bile. Ja sam mome loli do šešira, Njemu druga cura ne pasira. Čim curice, gariš obrvice, Garim garom dikinom cigarom. Zeleni se vinograd ko gora, Ko se vole uzeti se mora. Svekrvice, seme od dikice, Sin ti vene dok ne vidi mene. Lupaj, dragi, glavu o banderu, Ja sam svoju ispunila želju. Svi mi kažu da sam bećarina, Što ja nosim šešir na očima. Lolo moja, ljubim usta tvoja, Ljubim tvoja da osladim moja. Kako ćemo ja i moja žena, Ja siroma, ona ništa nema. Jao, moja koso brenovana, Na kolko si strana obećana. Ala naši mirišu salaši, Na pomadu i na mene mladu. Svetuj, mati sina od malena, Da ga posle ne svetuje žena. Bećarino moja fina lolo, Kad si bećar ko te ne bi volo. Ala, ala,ala, to ne valja, Al ne valja ljubiti bećara. Preleteše preko Tise čvorci, Nisu čvorci, već batanjski momci. Zarudila zora od Sombora, Nije zora već garava moja. Diko moja il jesi il nisi, Oženi se da vidim čiji si. Seo lola nasred četir šora, Lupa glavu na koju će stranu. Sinoć sam se s lolom rukovala, Svu noć mi je ruka mirisala. Ovim šorom pružio se lanac, Ide lola i peva bećarac. Ja malena, suknjica šarena, Ja još dete, za mnom momci lete. Otvorte se na birtiji vrata, Evo ide lola iz Banata. Teraj toga sa kreveta moga, Teraj ulju da na kalja dunju. Kad bećari šorom udaraju, Pendžeri se širom otvaraju. Sivac selo stoji u dva reda, Izdaleka ko Sombor izgleda. Žen se gadu, ja bi se udala, Dosta sam se mlada naludala. Da zna nana šta zna soba mala, Ne bi nana sobicu držala. Ala žalim što ću da ostarim, I umreću, prežaliti neću. Kakva bi se ja devojka zvala, Kad ja ne bi švalera imala. Idem šorom, pitaju me žene, Oj bećaru, što ti lice vene. Di si diko opario usta, Kod birtaša jeo paprikaša. Uzmi pušku, pa me ubij diko, Što sam tebe varala toliko. Nije šala varati bećara, A ja mala tri dike varala. Ja sam žirant svom najboljem drugu, A sad plivam u njegovom dugu. Najlon suknja a najlon i rekla, Mala moja ala si nabrekla. Teško meni i mome šarovu, On na lancu a ja na birovu. Ori diko duboko oranje, Pa mi kupi mašinu za pranje. Fijakeri sad nisu u modi, Moj se dika vozika u škodi. Ide lola i peva bećarac, Mila mati, tranzistor ga prati. U mog lole kamion i fića, A ja ranim hiljadu pilića. Kreću svati, sve sami fijati, Meni nana kiti karavana. U mog lole sve sami hibridi, Kad me ljubi ništa se ne vidi. Ala volem kad mi konji skaču, I curice kad se preoblaču. Zora, zori, pozdravljanje zvoni, Misle ljudi da sam uranio, A ja jadan još ni spavo nisam, Spavo nisam, a ni spavat neću, Već u zoru nanovo počeću. Svirajte mi devet tamburaša, Pratite me do moga salaša. Oj Batanjo, ala si na bregu, U tebi se svi bećari legu. Batanjac sam i batanjsko dete, Al sam bećar od od glave do pete. Oj Batanjo, u tebi je zima, Svaki bećar po tri cure ima. Od Batanje pa do Subotice Lepši momci nego devojčice. Oj Batanjo ala si mi divna, U tebi je živeti milina. Idem šorom i pucam pištoljom, Pištolj mali pa neće da pali. Pada kiša pomalo se praši, Domaćina prate tamburaši. Da Bog živi našeg domaćina, Domaćina i njegovog sina. Ja sam žedan, ja bih pio vina, Da pijemo u nazdravlje svima. Kumuj kume sad je tvoja vlada, Opraće ti noge nova mlada. Preko šora pružio se lanac, Ide lola i peva bećarac. Grmi lampa na sred Karlovaca; Dođi lolo biće poljubaca. Šta ću majko rekla sam da hoću, A sad neću, bojim se umreću. Ljubi Jelo moje lice belo, Ja ću tvoje doveče zacelo. Od kako mi udarila brada, Pa me hoće i stara i mlada. Brijem bradu, volem curu mladu, Cura mlada, pa je bode brada. Alaj volem crnoga ajgira, I curicu koja ne da mira. Pendžer visok, a ja cura mala, Naručiću noge kod kolara. Alaj volem garavu u mraku, Kad napipam, pa napunim šaku. Ljubi cure dok zora ne svane, A kad svane valja se da mane. Da zna nana, šta zna lipa mala, Već bi davno lipu podrezala. Da si diko ti pameti moje, Ne bi selo znalo za nas dvoje. Sve prohuja kao tiha reka, Pa ni ljubav ne traje doveka


kad bi ja sta razumio ovde

 

[Brum Brum]

E ova ti je samire dobra, gdje ovo iskopa.