Član
</div>
<div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/nirburgring.jpg" border="1" /></div><p>Preuzeto sa: <a href="http://www.dw.de/dw/article/0,,16113906,00.html?maca=ser-TB_ser_politka1_naslovna-4944-html-cb" target="_blank">dw.de</a>
</p><p>Nirburgring, automobilska staza koja je poznata u čitavom svetu, verovatno
će već krajem meseca morati da proglasi stečaj. Nirburgring je tako potonuo u
megalomanskim planovima tamošnje vlade.</p>
<p> Još od otvaranja 1927. staza je ulivala strahopoštovanje vozačima: ne samo
zbog njenog zlokobnog „severnog zavoja“, nego i zbog velike visinske razlike
staze provedene kroz obronke Ajfela od nekih 300 metara pa je i legendarni
Džeki Stjuart ovu stazu zvao „zelenim paklom“. Nirburgring ne dopušta greške –
dug je spisak nesreća na ovoj stazi koja traži samo najbolje vozače. Ali baš
zato ni trke nisu prestajale, a za posetioce je odlazak na Nirburgring uvek bio
poseban doživljaj.</p>
<p>Pokrajinskoj vladi Rajnland-Pfalca socijaldemokratskog premijera Kurta Beka
se to učinilo kao garancija i za poslovni uspeh ove sportske legende, smeštene
zapravo u dubokoj provinciji, prilično daleko od bilo kog većeg grada. Tim više
što je Nirburgring i u Nemačkoj imao konkurenciju – Formula 1 se naizmenično
vozi na Hokenhajmringu u pokrajini Baden-Virtemberg, a i odgovorni na
Zaksennringu na istoku Nemačke bi rado da dovedu najbolje vozače sveta na svoju
pistu.</p>
<p>Zato se vlada u Majncu odlučila na veliki projekat kako bi posetioci
Nirburgringa ostavili još više novca. Tako je 2007. započet projekat pod
nazivom Nirburgring 2009. prema kojem je trebalo da nastanu zabavni park, VIP
lože, luksuzni hotel, nova tribina... Uređena pista je otvorena u roku – makar
niti izdaleka nisu bile gotove sve zgrade koje je trebalo da budu sagrađene.</p>
<p>Problem je naravno bio – novac. Pokrajinski političar je javnost uveravao
kako će sve troškove snositi privatni investitor – ali je on odustao od projekta.
Tako se dogodilo da je u taj projekat otišlo oko 350 miliona evra novca
državnih obveznika, ali ni to nije bio kraj skandalu koji je već koštao
položaja pokrajinskog ministra finansija (i predsednika nadzornog odbora
Nirburgring GmbH) Ingolfa Dojbela. Ubrzo potom, u decembru 2009. je otpušten i
poslovođa Nirburgringa Valter Kafic.</p><div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/nirburgring%2011.jpg" border="1" /></div><p><strong>Ko zna šta se sve tu zbivalo</strong>
</p><p>Jer u potrazi za novcem i investitorima očigledno je da su se odgovorni
upuštali u vratolomne poduhvate daleko od granica dozvoljenog. Tu je bilo i 95
miliona evra (pokrajinskog novca) koji je otišao u Lihtenštajn kako bi se pred
nepoznatim partnerima iz Dubaija dokazala kredibilnost pokrajine i čitav niz
sumnjivih poslovnih poteza koje još uvek pokušava da razjasni državno
tužilaštvo. Ali što je još gore – većina objekata iz projekta Nirburgring 2009.
ipak su bili izgrađeni – da bi bili prazni…</p>
<p>Jer velika investicija u pistu smeštenu u dubokoj provinciji nije mogla da
se pokrije prihodima od trke Formule 1 koja će trajati – sa treningom i svim
ostalim, jedva nedelju dana i to eventualno svake dve godine. Na Nirburgringu
su se održavale i druge trke, od kamiona pa do motocikala, a tamo se održava i
poznati rok-festival „Rock am Ring“, ali već i temeljna poslovna računica je
bila promašena. Jer publika koja dolazi u Ajfel – na trku ili na koncert, retko
odlazi u luksuzni hotel ili u ložu sa čašom šampanjca u ruci. Po pravilu, tamo
se odlazi u društvu, u kamp-kućicama sa dovoljno piva i kobasicama za roštilj.</p>
<p><strong>Sad je kriva – Evropa</strong></p>
<p>Sve u svemu, Nirburgring je uporno knjižio gubitke i pokrajin Rajnland-Pfalc
koja je vlasnik 90 odsto tog sportskog hrama, uvek je iznova morala iz budžeta
da puni rupu u blagajni Nirburgringa. Jer tu je još uvek kredit od 330 miliona
evra (opet pokrajinske) banke za Investicije i strukturne radove (ISB), koji
mora da se otplaćuje iako je zakupaca na Nirburgringu sve manje.</p>
<p>Poslednji ekser u kovčeg Nirburgringa je stigao iz Brisela. Evropskoj
komisiji je već dugo bila sumnjiva ta velika investicija pokrajine u sportski
poligon – koji je zapravo, kao i sama Formula 1, izložen zakonima slobodnog
tržišta. Utoliko je iz Evropske komisije stigla u Majnc zabrana da pokrajina
opet, i ovog meseca, Nirburgringu GmbH pomogne sa još 13 miliona evra.</p>
<p>Možemo samo da se nadamo da stečaj nije i kraj, nego možda tek novi početak
za Nirburgring. U toj pokrajini je projekt već veliki skandal, makar
pokrajinski predsednik vlade Kurt Bek još uvek ne želi da preuzima ne samo
finansijsku nego ni političku odgovornost za megalomanski projekt „usred
nedođije“. On i nakon odluke Brisela krivi Evropsku komisiju koja je navodno
„isprva pokazivala naklonost“ novoj pomoći i koja ovom zabranom „smanjuje
mogućnost delovanja pokrajine Rajnland-Pfalc“.</p>
<p>Autor: Anđelko Šubić</p>
<p>Odg. urednik: Nemanja Rujević</p>
<br />
<br />
<div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/nirburgring.jpg" border="1" /></div><p>Preuzeto sa: <a href="http://www.dw.de/dw/article/0,,16113906,00.html?maca=ser-TB_ser_politka1_naslovna-4944-html-cb" target="_blank">dw.de</a>
</p><p>Nirburgring, automobilska staza koja je poznata u čitavom svetu, verovatno
će već krajem meseca morati da proglasi stečaj. Nirburgring je tako potonuo u
megalomanskim planovima tamošnje vlade.</p>
<p> Još od otvaranja 1927. staza je ulivala strahopoštovanje vozačima: ne samo
zbog njenog zlokobnog „severnog zavoja“, nego i zbog velike visinske razlike
staze provedene kroz obronke Ajfela od nekih 300 metara pa je i legendarni
Džeki Stjuart ovu stazu zvao „zelenim paklom“. Nirburgring ne dopušta greške –
dug je spisak nesreća na ovoj stazi koja traži samo najbolje vozače. Ali baš
zato ni trke nisu prestajale, a za posetioce je odlazak na Nirburgring uvek bio
poseban doživljaj.</p>
<p>Pokrajinskoj vladi Rajnland-Pfalca socijaldemokratskog premijera Kurta Beka
se to učinilo kao garancija i za poslovni uspeh ove sportske legende, smeštene
zapravo u dubokoj provinciji, prilično daleko od bilo kog većeg grada. Tim više
što je Nirburgring i u Nemačkoj imao konkurenciju – Formula 1 se naizmenično
vozi na Hokenhajmringu u pokrajini Baden-Virtemberg, a i odgovorni na
Zaksennringu na istoku Nemačke bi rado da dovedu najbolje vozače sveta na svoju
pistu.</p>
<p>Zato se vlada u Majncu odlučila na veliki projekat kako bi posetioci
Nirburgringa ostavili još više novca. Tako je 2007. započet projekat pod
nazivom Nirburgring 2009. prema kojem je trebalo da nastanu zabavni park, VIP
lože, luksuzni hotel, nova tribina... Uređena pista je otvorena u roku – makar
niti izdaleka nisu bile gotove sve zgrade koje je trebalo da budu sagrađene.</p>
<p>Problem je naravno bio – novac. Pokrajinski političar je javnost uveravao
kako će sve troškove snositi privatni investitor – ali je on odustao od projekta.
Tako se dogodilo da je u taj projekat otišlo oko 350 miliona evra novca
državnih obveznika, ali ni to nije bio kraj skandalu koji je već koštao
položaja pokrajinskog ministra finansija (i predsednika nadzornog odbora
Nirburgring GmbH) Ingolfa Dojbela. Ubrzo potom, u decembru 2009. je otpušten i
poslovođa Nirburgringa Valter Kafic.</p><div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/nirburgring%2011.jpg" border="1" /></div><p><strong>Ko zna šta se sve tu zbivalo</strong>
</p><p>Jer u potrazi za novcem i investitorima očigledno je da su se odgovorni
upuštali u vratolomne poduhvate daleko od granica dozvoljenog. Tu je bilo i 95
miliona evra (pokrajinskog novca) koji je otišao u Lihtenštajn kako bi se pred
nepoznatim partnerima iz Dubaija dokazala kredibilnost pokrajine i čitav niz
sumnjivih poslovnih poteza koje još uvek pokušava da razjasni državno
tužilaštvo. Ali što je još gore – većina objekata iz projekta Nirburgring 2009.
ipak su bili izgrađeni – da bi bili prazni…</p>
<p>Jer velika investicija u pistu smeštenu u dubokoj provinciji nije mogla da
se pokrije prihodima od trke Formule 1 koja će trajati – sa treningom i svim
ostalim, jedva nedelju dana i to eventualno svake dve godine. Na Nirburgringu
su se održavale i druge trke, od kamiona pa do motocikala, a tamo se održava i
poznati rok-festival „Rock am Ring“, ali već i temeljna poslovna računica je
bila promašena. Jer publika koja dolazi u Ajfel – na trku ili na koncert, retko
odlazi u luksuzni hotel ili u ložu sa čašom šampanjca u ruci. Po pravilu, tamo
se odlazi u društvu, u kamp-kućicama sa dovoljno piva i kobasicama za roštilj.</p>
<p><strong>Sad je kriva – Evropa</strong></p>
<p>Sve u svemu, Nirburgring je uporno knjižio gubitke i pokrajin Rajnland-Pfalc
koja je vlasnik 90 odsto tog sportskog hrama, uvek je iznova morala iz budžeta
da puni rupu u blagajni Nirburgringa. Jer tu je još uvek kredit od 330 miliona
evra (opet pokrajinske) banke za Investicije i strukturne radove (ISB), koji
mora da se otplaćuje iako je zakupaca na Nirburgringu sve manje.</p>
<p>Poslednji ekser u kovčeg Nirburgringa je stigao iz Brisela. Evropskoj
komisiji je već dugo bila sumnjiva ta velika investicija pokrajine u sportski
poligon – koji je zapravo, kao i sama Formula 1, izložen zakonima slobodnog
tržišta. Utoliko je iz Evropske komisije stigla u Majnc zabrana da pokrajina
opet, i ovog meseca, Nirburgringu GmbH pomogne sa još 13 miliona evra.</p>
<p>Možemo samo da se nadamo da stečaj nije i kraj, nego možda tek novi početak
za Nirburgring. U toj pokrajini je projekt već veliki skandal, makar
pokrajinski predsednik vlade Kurt Bek još uvek ne želi da preuzima ne samo
finansijsku nego ni političku odgovornost za megalomanski projekt „usred
nedođije“. On i nakon odluke Brisela krivi Evropsku komisiju koja je navodno
„isprva pokazivala naklonost“ novoj pomoći i koja ovom zabranom „smanjuje
mogućnost delovanja pokrajine Rajnland-Pfalc“.</p>
<p>Autor: Anđelko Šubić</p>
<p>Odg. urednik: Nemanja Rujević</p>
<br />
<br />
