Član
IZDUVNI SISTEMI
Prije 20 ili 30 godina, proizvođači automobila se nisu naročito brinuli oko efikasnosti motora, ili oko izvlačenja velikih snaga po litru zapremine. Lak način da se naprave brzi automobili je bio da se u njih naprosto spusti veći motor. Gorivo je bilo jeftino, porezi na službena vozila mali, a cijena proizvodnje većeg motora je bila manja od cene razvoja manjeg motora. Kako su cijene goriva počele da rastu i kako su uvedeni razredi u osiguranje službenih vozila, tako je postalo dobro kupovati manja vozila, čime je počeo pritisak na proizvođače da povećaju efikasnost motora. Kupci su želeli motor od 1.800 ccm kako bi ostali u nižem poreskom razredu, ali nisu želeli da izgube performanse motora od 2 litra koji su do juče vozili. Jedna od oblasti u kojima su stariji motori gubili dosta snage su izduvni sistemi. Obično su imali livene grane sa samo jednim izvodom, koji je imao mali prečnik. Najlakši način da smirite nivo buke je da koristite cevi malog prečnika unutar izduvnih lonaca, koji će ubiti buku čak i ako usput takođe ubiju snagu i ekonomičnost vožnje. Danas, proizvođači automobila sebi ne mogu da dozvole rasipanje snage ili povećanu potrošnju, pa su savremeni izduvni sistemi veoma efikasni “protočni” sistemi koju zvuk poništavaju dobrim projektovanjem i izduvnim loncima koji su dobro popunjeni absorbcionim materijalima. Izduvne grane su obično i dalje livenog tipa zbog dobre trajnosti, ali sa većim prečnicima i dvostrukim izvodima koji se onda spajaju u izduvnu cijev. U suštini, to je masovnoj proizvodnji prilagođen princip performans 4-2-1 sistema.
Dakle, sa starim vozilima kao što su bili Mini ili Capri, bilo je veoma lako dobiti nekoliko KS prostom zamenom serijskog za neki bolji izduvni sistem. 4-1 livene izduvne grane su se mogle zamjeniti za varene cevne sisteme, izduvni lonci koji su gušili motor su izbacivani a montirani su bučniji ali protočni izduvni lonci. Danas, jedva da se može iscediti poneka konjska snaga zamjenom izduvnog sistema, pa se industrija izduvnih sistema pretvorila u mahom pomodnu industriju. Dvostruke izduvne cijevi, cijevi presjeka 127 mm, hromirani izduvi - sve je to stvar izgleda, ne snage. Ako vaše vozilo djeluje kao da može brzo, to je danas važnije od toga da li stvarno može da ide brzo, mada i dalje ne shvatam u čemu je smisao svega toga. Ja volim da moj auto izgleda što standardnije kako ne bi privukao pažnju policije i osiguravajućih društava, a koji može pakleno da se pomeri kada ga dobro zgazim. Imati nešto što liči na bolida a ide kao dostavno vozilo je baš perverzno, ili ja naprosto starim.
To bi uglavnom bilo sve u vezi savremenih motora. Nestandardni izduvni sistemi na inače standardnim motorima obično imaju malo dejstvo – nekoliko procenata snage u najboljem slučaju. Pre nekoliko godina, jedan časopis je obavio grupni test 8 ili tako nekako performans sistema za našeg starog prijatelja, Peugeot 205 GTi. Svaki od tih sistema je koštao najmanje duplo više od serijskog, a NAJBOLJI od njih je dao 1 ks MANJE od standardnog sistema. Tek kada je motor ozbiljno modifikovan sa velikim ventilima i dužim trajanjem otvorenosti ventila, tek onda će slabo projektovan izduvni sistem ili grana postati ograničavajući faktor, i tek onda se može dobiti nekoliko procenata snage njihovom zamenom. Ono što stvarno može da spreči oštre bregaste da rade kako treba je loš izudvni sistem ili grana, ali ovo se neće dogoditi sve dok ne dogurate do reli bregastih. Dobro napravljena 4-2-1 grana sa protočnim izduvnim loncem tada može da donese bitne dobiti. U slučaju standardnih vozila, u većini slučajeva ćete biti žrtva mode ako zamenite standardni izduv.
Isto tako, čuvajte se časopisa koji ne koriste potpuno nov izduvni sistem u poređenju sa nekim performans sistemom. Obzirom da to košta, oni obično testiraju vozilo onakvo kakvo im dođe za “pre zamene” slučaj. Ako je standardni sistem već 5 godina star, pomalo truo i ako je izduvni lonac već pun ugljenika, onda će performans sistem sasvim očekivano pokazati dobiti - ali, iste te dobiti bi pokazao i nov standarni sistem. Nisu samo “performans” sistemi bacanje para uzalud. I neki naknadno kupljeni (kao rezervni delovi) izduvni sistemi mogu biti tužna rabota. Spolja mogu delovati kao originali koje treba da zamjene, ali imaju loše projektovane izduvne lonce koji će ubiti performanse namrtvo. Sistemi sa velikim prečnikom čak mogu smanjiti snagu, posebno na manjim obrtajima. I ja sam pao u tu zamku u mojim mlađim danima. Originalni proizvođači potroše milione funti i nekoliko godina na ispitivanje i testiranje njihovih motora. Proizvođači “performans” izduvnih sistema zavare nekoliko cevi zajedno i potroše par hiljada funti na reklamu. Šta vi mislite, ko od njih ima bolju šansu da obavi posao kako treba?
Prije 20 ili 30 godina, proizvođači automobila se nisu naročito brinuli oko efikasnosti motora, ili oko izvlačenja velikih snaga po litru zapremine. Lak način da se naprave brzi automobili je bio da se u njih naprosto spusti veći motor. Gorivo je bilo jeftino, porezi na službena vozila mali, a cijena proizvodnje većeg motora je bila manja od cene razvoja manjeg motora. Kako su cijene goriva počele da rastu i kako su uvedeni razredi u osiguranje službenih vozila, tako je postalo dobro kupovati manja vozila, čime je počeo pritisak na proizvođače da povećaju efikasnost motora. Kupci su želeli motor od 1.800 ccm kako bi ostali u nižem poreskom razredu, ali nisu želeli da izgube performanse motora od 2 litra koji su do juče vozili. Jedna od oblasti u kojima su stariji motori gubili dosta snage su izduvni sistemi. Obično su imali livene grane sa samo jednim izvodom, koji je imao mali prečnik. Najlakši način da smirite nivo buke je da koristite cevi malog prečnika unutar izduvnih lonaca, koji će ubiti buku čak i ako usput takođe ubiju snagu i ekonomičnost vožnje. Danas, proizvođači automobila sebi ne mogu da dozvole rasipanje snage ili povećanu potrošnju, pa su savremeni izduvni sistemi veoma efikasni “protočni” sistemi koju zvuk poništavaju dobrim projektovanjem i izduvnim loncima koji su dobro popunjeni absorbcionim materijalima. Izduvne grane su obično i dalje livenog tipa zbog dobre trajnosti, ali sa većim prečnicima i dvostrukim izvodima koji se onda spajaju u izduvnu cijev. U suštini, to je masovnoj proizvodnji prilagođen princip performans 4-2-1 sistema.
Dakle, sa starim vozilima kao što su bili Mini ili Capri, bilo je veoma lako dobiti nekoliko KS prostom zamenom serijskog za neki bolji izduvni sistem. 4-1 livene izduvne grane su se mogle zamjeniti za varene cevne sisteme, izduvni lonci koji su gušili motor su izbacivani a montirani su bučniji ali protočni izduvni lonci. Danas, jedva da se može iscediti poneka konjska snaga zamjenom izduvnog sistema, pa se industrija izduvnih sistema pretvorila u mahom pomodnu industriju. Dvostruke izduvne cijevi, cijevi presjeka 127 mm, hromirani izduvi - sve je to stvar izgleda, ne snage. Ako vaše vozilo djeluje kao da može brzo, to je danas važnije od toga da li stvarno može da ide brzo, mada i dalje ne shvatam u čemu je smisao svega toga. Ja volim da moj auto izgleda što standardnije kako ne bi privukao pažnju policije i osiguravajućih društava, a koji može pakleno da se pomeri kada ga dobro zgazim. Imati nešto što liči na bolida a ide kao dostavno vozilo je baš perverzno, ili ja naprosto starim.
To bi uglavnom bilo sve u vezi savremenih motora. Nestandardni izduvni sistemi na inače standardnim motorima obično imaju malo dejstvo – nekoliko procenata snage u najboljem slučaju. Pre nekoliko godina, jedan časopis je obavio grupni test 8 ili tako nekako performans sistema za našeg starog prijatelja, Peugeot 205 GTi. Svaki od tih sistema je koštao najmanje duplo više od serijskog, a NAJBOLJI od njih je dao 1 ks MANJE od standardnog sistema. Tek kada je motor ozbiljno modifikovan sa velikim ventilima i dužim trajanjem otvorenosti ventila, tek onda će slabo projektovan izduvni sistem ili grana postati ograničavajući faktor, i tek onda se može dobiti nekoliko procenata snage njihovom zamenom. Ono što stvarno može da spreči oštre bregaste da rade kako treba je loš izudvni sistem ili grana, ali ovo se neće dogoditi sve dok ne dogurate do reli bregastih. Dobro napravljena 4-2-1 grana sa protočnim izduvnim loncem tada može da donese bitne dobiti. U slučaju standardnih vozila, u većini slučajeva ćete biti žrtva mode ako zamenite standardni izduv.
Isto tako, čuvajte se časopisa koji ne koriste potpuno nov izduvni sistem u poređenju sa nekim performans sistemom. Obzirom da to košta, oni obično testiraju vozilo onakvo kakvo im dođe za “pre zamene” slučaj. Ako je standardni sistem već 5 godina star, pomalo truo i ako je izduvni lonac već pun ugljenika, onda će performans sistem sasvim očekivano pokazati dobiti - ali, iste te dobiti bi pokazao i nov standarni sistem. Nisu samo “performans” sistemi bacanje para uzalud. I neki naknadno kupljeni (kao rezervni delovi) izduvni sistemi mogu biti tužna rabota. Spolja mogu delovati kao originali koje treba da zamjene, ali imaju loše projektovane izduvne lonce koji će ubiti performanse namrtvo. Sistemi sa velikim prečnikom čak mogu smanjiti snagu, posebno na manjim obrtajima. I ja sam pao u tu zamku u mojim mlađim danima. Originalni proizvođači potroše milione funti i nekoliko godina na ispitivanje i testiranje njihovih motora. Proizvođači “performans” izduvnih sistema zavare nekoliko cevi zajedno i potroše par hiljada funti na reklamu. Šta vi mislite, ko od njih ima bolju šansu da obavi posao kako treba?