Član
Šta je Euro 3 standard?
U poslednje vreme se mnogo priča o Euro 3 standardu bez neke ideje šta on praktično i donosi. Treba znati da Euro 3 nije samo prepreka da se uveze polovan automobil već je to standard koji sve zemlje Zapadne Evrope, odnosno Evropske Unije nameću proizvođačima kako bi umanjile zagađenje okoline. Evropa svoje standarde naziva EURO, Američke zemlje poštuju standarde koji se nazivaju LEV (vozilo sa niskim štetnim emisijama eng. Low Emission Vehicle), ULEV (vozila sa veoma niskim štetnim emisijama, eng. Ultra Low Emission Vehicle), Japanci imaju JE standarde, dok Australija ima ADR standarde. Ti standardi određuju koliko izduvni gasovi mogu da sadrže štetnih čestica u različitim uslovima korišćenja, kao i koliko pređenih km motor mora da izdrži, a da pri tome emisije tih čestica mogu da odstupe samo u određenom procentu.
Euro 3 zahteva od proizvođača motora za putnička vozila sledeće karakteristike:
PM – Tvrde čestice dizel sagovanja – mere se gravimetrijskim metodama. U zavisnosti od standarda moguće je i optičko merenje prozirnosti dizel izduvnih gasova.
NOx – Nitrogen oksidi koji se sastoje od nitrijskih oksida (NO) i nitrogen dioksida (NO2).
HC – Hidrokarboni su regulisani kao totalne hidrokarbonske emisije (THC) ili kao ne-metanske hidrokarbonske emisije (NHMC). Ponekad standard može propisati maksimalnu zajedničku vrednost za THC+NMHC umesto dve pojedinačne veličine.
CO – Karbon monoksid.
Pri merenju, motor se meri u uslovima normalnih temperatura, ali je potrebno da zadovoljava uslove i pri „hladnom startu“ tj. pri startu na -7C.
I kako ga vide naše vlasti…
Ova uredba ne obuhvata motorcikle, traktore i građevinske mašine, a iz nje se izuzimaju i vozila proizvedena pre 31. decembra 1970. Konkretno, u uredbi se izričito navodi samo zadovoljavanje Euro 3 normi u pogledu:
- čistoće izduvnih gasova;
- nivoa buke koju proizvode motori,
dok se ostale norme poput standarda bezbednosti ne spominju.
Stvara se utisak da pisac nove uredbe, i pored originalnosti ideje, nije imao dovoljno informacija pred kakav izazov stavlja kupce, uvoznike i carinske organe koji treba da utvrde standard koji ispunjava vozilo namenjeno uvozu.
Čak i oni spomenuti na početku teksta, koji su želeli razrešiti misteriju Euro 3 vozila, su samo povećali konfuziju među potencijalnim kupcima polovnih automobila iz inostrantva.
Nespremnost, ili što je veća verovatnoća, nemogućnost, državnih carinskih službi da sprovedu novu uredbu Vlade Srbije govori o ovoj uredbi kao lošem rešenju u datom trenutku. Ispostavilo se da ne postoji , ili još uvek nije pronađen precizan način utvrđivanja standarda koje zadovoljava vozilo od strane carinskih službi. Iz tog razloga su mnoga vozila završila na čekanju kod Zavoda za Standardizaciju, koji je zadužen za homologaciju vozila kao drugostepena instanca, ukoliko carinske službe nisu u mogućnosti da utvrde standard koji zadovoljava vozilo.
Da napomenemo da (navedeno u novoj uredbi Vlade Srbije) sva vozila koja potiču sa američkog, japanskog ili nekog drugog tržišta moraju da idu na homologaciju u Zavod za standardizaciju da bi se utvrdilo ispunjenje zadatih Euro 3 normi po pitanju emisije štetnih gasova i buke.
Na drugoj strani su kupci, na kojima je da predoče dokaze o pomenutim standardima ako već carinske službe za to još nisu spremne. Čak iako carinske službe skupe neophodne kataloge za utvrđivanje standarada, kupac mora prethodno da izabere i kupi automobil sa ispunjenim odgovarajućim standardom. Pokušaćemo da predočimo činjenice koje su za sada poznate, kao i savete šta da činite da bi skratili postupak oko utvrđivanja koji standard vozilo ispunjava.
Sva vozila proizvedena za Evropsko tržište od 01.01.2001. zadovoljavaju Euro 3
Sva vozila koja su proizvedena i prodata na tržištu Evropske unije nakon 01.01.2001. (prva registracija u zemljama EU) garantovano zadovoljavaju Euro 3 standard, jer je to bilo u skladu sa propisima EU. Ipak, moguće je da vozilo iz zemlje EU koje je proizvedeno nakon januara 2001, namenjeno drugim tržištima, a uvezeno kao polovno (što je možda moguće, jer se direktiva EU odnosi samo na nova vozila) na tržište EU može vrlo lako biti Euro 2. Prema tome najsigurnija su vozila sa prvom registracijom u zemljama EU.
Napomena: Na mnogim mestima ćete naći da su EURO 3 standardi stupili na snagu 2000-te godine.To je tačno, ali su bili obavezujući samo za homologaciju novih tipova automobila. Za sve postojeće tipove novih automobila (homologiranih pre 2000 godine), koji su trebali da budu prvi put registrovani, standardi su bili obavezujući tek od 2001.
Nema prepravki na vozilu radi zadovoljenja standarda
U uredbi se jasno navodi da u zemlju može da se uveze vozilo koje je: «..proizvedeno u skaladu sa uslovima propisanim normom Euro 3» Iz toga se zaključuje da nisu moguće prepravke na recimo Euro 2 motoru (ugradnja odgovarajućeg katalizatora) ili zamena motora u starijem vozilu.
Vozila proizvedena pre januara 2001.
Sada dolazimo do vozila koja su najinteresantinija za kupce po ceni, ali i najdelikatnija po pitanju zadovoljenja Euro 3 standarda. Kao što je već svima poznato, značajniji prozvođači automobila su počeli sa proizvodnjim automobila po Euro 3 standardima još od 1998. Međutim, problem je što su istovremeno proizvodili identične tipove motora po Euro 2 i Euro 3 standardima za različita tržišta. Proizvođači su sigurno koristili odgovarajuće oznake na motorima da bi ih razlikovali, ali tu nije postojao jedinstven standard u obeležavanju.
Neki od uvoznika su se potrudili da među prvima pomognu potencijalnim kupcima javno objavljujući odgovarajuće oznake. Iako to i nije u njihovom direktnom interesu, zvanični uvoznik VW automobila Porše SCG je izašao u javnost sa izjavom za javnost ..
VW Koncern
U vozila koncerna VW (VW, Audi, Seat, Škoda) su prvi put počeli da se ugrađuju motori sa kvalitetom izduvne emisije EURO 3 1998. godine iako su nova vozila trebala ispune taj standard tek 2000. godine. To ne zači da su svi motori proizvedeni od te godine EURO 3 jer su paralelno nastavili da se proizvode i motori sa drugačijim kvalitetom izduvne emisije. Takođe bi kupci polovnih vozila trebalo da obrate pažnju na vozila sa kvalitetom izduvne emisije D3 koja su se proizvodila i pre i posle 1998. godine. U pitanju je norma koja je važila samo u Nemačkoj. Naime, dok je u ostatku Evrope još uvek važila norma EURO 2 u Nemačkoj su vlasnici vozila sa kvalitetom izduvnih gasova D3 imali poreske olakšice. D3 je bilo prelazno rešenje za Nemačku dok se ne definiše norma EURO 3 na nivou Evropske Unije jer je D3 norma bila strožija od EURO2. Zato se često sreću vozila sa kvalitetom izduvne emisije D3 ili kao EURO2/D3. Bitno je znati da D3 nije EURO 3. Analogija je potpuno ista sa D4.
Ono što najviše interesuje potencijalne kupce koji žele da uvezu polovna vozila iz inostranstva je kako da provere da li vozilo zaista ispunjava EURO 3 normu pre nego što ga kupe i kako da dobiju potvrdu o tome potrebnu za carinjenje.
Jedini pouzdan način da se utvrdi koju normu o kvalitetu izduvne emisije ispunjava određeno vozilo je da se po ’Identifikacionom Broju Vozila’ (broj šasije) proveri u bazi podataka proizvođača.
Napomonjemo da zbog svega gore u tekstu navedenog nije moguće prema datumu proizvodnje, komercijalnoj oznaci motora niti prema broju motora utvrditi koju normu izduvne emisije vozilo ispunjava.
Da bi bar malo olakšali potragu samo za svoju informaciju kupci i vlasnici vozila mogu i preko PR brojeva da utvrde koji standard ispunjava njihovo vozilo. PR brojevi se nalaze na prvoj strani servisne knjižice i na nalepnici u prtljažniku. Na ovoj nalepnici se nalazi: identifikacioni br. vozila, oznaka modela, motora, menjača itd. Na donjoj polovini nalepnice se nalaze PR brojevi. Jedan od ovih brojeva označava normu izd. gasova. U tabeli se nalazi spisak svih PR brojeva vezano za izduvne gasove pri čemu su žuto obojeni oni koji ispunjavaju normu EURO3 ili veću.
Identifikacija vozila po homologacionoj oznaci
Neka od vozila imaju i homologacionu oznaku ako su prošla testiranje u ovlašćenoj Laboratoriji za homologaciju vozila. Oznaka predstavlja dokaz o zadovoljenju odgovarajućeg standarda po pitanu emisije štetnih gasova. Pored odgovarajuće homologacione oznake, vozilu se dodeljuje i tehnička dokumentacija koja sadrži deklarisane karakteristike testiranog vozila.
Prema pravilniku ECE 83 homologaciona oznaka mora da bude postavljena pored identifikacione pločice vozila i treba da bude čitka i neizbrisiva.
U nastaku su prikazani primeri homologacionih oznaka za vozila sa pogonom na bezolovni benzin i dizel. Oznaka za vozila sa pogonom na olovni benzin je ukinuta.
Vozilo sa pogonom na benzin ili benzin i gasno gorivo (TNG, KPG):
Vozilo sa pogonom na benzin ili benzin i gasno gorivo (TNG, KPG), je homologovano u V.Britaniji (E11), shodno pravilniku 83 sa amandmanima serije 05, pod brojem odobrenja 052439 i vozilo zadovoljava kriterijume štetne emisije u skladu sa ograničenjima za grupu A t.j.EURO 3 (a) odnosno za grupu B t.j. EURO 4 (b).
Vozilo sa pogonom na dizel gorivo:
Vozilo sa pogonom na dizel, je homologovano u V.Britaniji (E11), shodno pravilniku 83 sa amandmanima serije 05, pod brojem odobrenja 05 2439 i vozilo zadovoljava kriterijume štetne emisije u skladu sa ograničenjima za grupu A t.j. EURO 3 (a) odnosno za grupu B t.j. EURO 4(b).
Prema EC Direktivama, slično ECE pravilnicima, vozilu se dodeljuje homologaciona oznaka. Na slici je prikazana struktura EC homologacione oznake, a odnosi se na štetnu emisiju kod vozila kategorije M1 i N1 (direktiva EC 70/220).
Homologaciona oznaka koja se postavlja uz identifikacionu pločicu vozila ne sadrži broj
ekstenzije baznog broja odobrenja. Ekstenzija-proširenje odobrenja tipa vozila se vrši na zahtev proizvođača kada bazni tip vozila doživi neznatne izmene. Ako te izmene ne odstupaju od dozvoljenih onda nije potrebno ponovo vršiti testiranje vozila već se prihvataju rezultati za bazni model (izmene podrazumevaju neznatnu promenu prenosnih odnosa u menjaču, promenu inercije vozila...). Takođe, ako se homologacija odnosi na vozilo a ne na neki njegov sistem ili tehnički zahtev za taj sistem onda homologaciona oznaka ne sadrži oznaku bazne direktive. Bazni broj odobrenja za vozilo sadrži 4 cifre, dok sa pojedini sistem na vozilu ili tehnički zahtev za taj sistem može sadržati 4 ili 5 cifara.
Na primer, dole prikazane homologacione oznake bi imale sledeće značenje:
e2*70/220*2003/76A*0003*02
-homologacija u smislu verifikacije štetne emisije vozila je izvršena u Francuskoj, prema baznoj direktivi EC 70/220 odnosno njenoj reviziji EC 2003/76 (koja uključuje poslednju seriju amandmana direktive 70/220), a odnosi se na vozila grupe A-EURO 3 (sa datumom implementacije 01.01.2001. god.), čiji je bazni broj odobrenja 0003 odnosno ekstenzija 02.
e2*70/220*2003/76B*0003*02
-homologacija u smislu verifikacije štetne emisije vozila je izvršena u Francuskoj, prema baznoj direktivi EC 70/220 odnosno njenoj reviziji EC 2003/76 (koja uključuje poslednju seriju amandmana direktive 70/220), a odnosi se na vozila grupe B-EURO 4 (sa datumom implementacije 01.01.2006. god.), čiji je bazni broj odobrenja 0003 odnosno ekstenzija 02.
EC napomena u saobraćajnoj (tehničkoj) knjižici vozila
Uzimajući u obzir EC zahteve za ispunjenje određene EURO norme iz tehničke knjižice vozila je moguće utvrditi kojoj EURO generaciji vozilo pripada.
Tabela. Spisak amandmana i ispravki EC direktiva 70/220 i EC 88/77 koje se odnose na EURO 3 odnosno EURO 4
Jedan od zemalja u kojoj se koristi ovaj način identifikacije EURO standarda koje zadovoljava vozilo jeste Italija. Trenutno su u Italiji u opciji dve vrste dokumenata o registraciji vozila: (CARTA DI CIRCOLAZIONE - poput naše saobraćajne) stariji tip dokumenata i novi. Razlikuju se po tome što se u starim u polju pod brojem 2 navodi EC direktiva koju vozilo ispunjava
dok se u novim direktiva nalazi pod oznakom V.9.
Sva nova vozila u Italiji od 1993 moraju da imaju ugrađen katalizator da bi bila registrovana, odnosno moraju da zadovoljavaju barem Euro1 normu. Standardi su pomerani naviše pa nova vozila, naravno kao i u ostalim zemljama, EU moraju od 1.1.2001 da zadovoljavaju EURO 3 norme da bi bila prvi put registrovana. Već od 1.1.2006 za nova vozila će biti obavezni EURO 4, dok je za homologaciju automobila standard u EU stupio na snagu pre godinu dana. Ovaj vid identifikacije uzmite kao jedan od načina da prepoznate odgovarajuće vozilo, ali ne kao jedini. Moguće je da su neka vozila prepravljana da bi zadovoljila Euro 3 normu, ali je to vrlo malo verovatno zbog cene i kompleksnosti takve modifikacije. Takva opcija je moguća recimo za automobile koji su uvezeni u zemlje EU iz SAD, dok se Euro 1, 2 i stariji automobili, stanovnika EU, mogu i dalje registrovati uz veću cenu registracije, što je opet isplativije od konstantnog usklađivanja vozila sa novim standardima.
Benzinski motori sa direktnim ubrizgavanjem
Jedini benzinski motori koji su na raspolaganju kupcima starijih polovnih putničkih automobila, a koji poseduju direktno ubrizgavanje benzina su Mitsubishi GDI motori. Najpoznatiji je svakako 1,8l motor sa direktnim ubrizgavanjem (GDI) koji se ugrađuje u Mitsubishi Carisma model. Mitsubishi je prve ovakve motore izbacio na Japansko tržište još 1995. godine, a GDI motor se u Evropskim modelima Mitsubishija pojavio 1998. tako da se sa velikom sigurnošću može reći da su Carisma (i Pajero) GDI modeli po Euro 3 normativima.
Spisak Euro 3 motora.... http://www.nacionalnaklasa.com/content/view/1329/6/1/2/
Tekst preuzet sa: http://www.nacionalnaklasa.com/
U poslednje vreme se mnogo priča o Euro 3 standardu bez neke ideje šta on praktično i donosi. Treba znati da Euro 3 nije samo prepreka da se uveze polovan automobil već je to standard koji sve zemlje Zapadne Evrope, odnosno Evropske Unije nameću proizvođačima kako bi umanjile zagađenje okoline. Evropa svoje standarde naziva EURO, Američke zemlje poštuju standarde koji se nazivaju LEV (vozilo sa niskim štetnim emisijama eng. Low Emission Vehicle), ULEV (vozila sa veoma niskim štetnim emisijama, eng. Ultra Low Emission Vehicle), Japanci imaju JE standarde, dok Australija ima ADR standarde. Ti standardi određuju koliko izduvni gasovi mogu da sadrže štetnih čestica u različitim uslovima korišćenja, kao i koliko pređenih km motor mora da izdrži, a da pri tome emisije tih čestica mogu da odstupe samo u određenom procentu.
Euro 3 zahteva od proizvođača motora za putnička vozila sledeće karakteristike:
PM – Tvrde čestice dizel sagovanja – mere se gravimetrijskim metodama. U zavisnosti od standarda moguće je i optičko merenje prozirnosti dizel izduvnih gasova.
NOx – Nitrogen oksidi koji se sastoje od nitrijskih oksida (NO) i nitrogen dioksida (NO2).
HC – Hidrokarboni su regulisani kao totalne hidrokarbonske emisije (THC) ili kao ne-metanske hidrokarbonske emisije (NHMC). Ponekad standard može propisati maksimalnu zajedničku vrednost za THC+NMHC umesto dve pojedinačne veličine.
CO – Karbon monoksid.
Pri merenju, motor se meri u uslovima normalnih temperatura, ali je potrebno da zadovoljava uslove i pri „hladnom startu“ tj. pri startu na -7C.
I kako ga vide naše vlasti…
Ova uredba ne obuhvata motorcikle, traktore i građevinske mašine, a iz nje se izuzimaju i vozila proizvedena pre 31. decembra 1970. Konkretno, u uredbi se izričito navodi samo zadovoljavanje Euro 3 normi u pogledu:
- čistoće izduvnih gasova;
- nivoa buke koju proizvode motori,
dok se ostale norme poput standarda bezbednosti ne spominju.
Stvara se utisak da pisac nove uredbe, i pored originalnosti ideje, nije imao dovoljno informacija pred kakav izazov stavlja kupce, uvoznike i carinske organe koji treba da utvrde standard koji ispunjava vozilo namenjeno uvozu.
Čak i oni spomenuti na početku teksta, koji su želeli razrešiti misteriju Euro 3 vozila, su samo povećali konfuziju među potencijalnim kupcima polovnih automobila iz inostrantva.
Nespremnost, ili što je veća verovatnoća, nemogućnost, državnih carinskih službi da sprovedu novu uredbu Vlade Srbije govori o ovoj uredbi kao lošem rešenju u datom trenutku. Ispostavilo se da ne postoji , ili još uvek nije pronađen precizan način utvrđivanja standarda koje zadovoljava vozilo od strane carinskih službi. Iz tog razloga su mnoga vozila završila na čekanju kod Zavoda za Standardizaciju, koji je zadužen za homologaciju vozila kao drugostepena instanca, ukoliko carinske službe nisu u mogućnosti da utvrde standard koji zadovoljava vozilo.
Da napomenemo da (navedeno u novoj uredbi Vlade Srbije) sva vozila koja potiču sa američkog, japanskog ili nekog drugog tržišta moraju da idu na homologaciju u Zavod za standardizaciju da bi se utvrdilo ispunjenje zadatih Euro 3 normi po pitanju emisije štetnih gasova i buke.
Na drugoj strani su kupci, na kojima je da predoče dokaze o pomenutim standardima ako već carinske službe za to još nisu spremne. Čak iako carinske službe skupe neophodne kataloge za utvrđivanje standarada, kupac mora prethodno da izabere i kupi automobil sa ispunjenim odgovarajućim standardom. Pokušaćemo da predočimo činjenice koje su za sada poznate, kao i savete šta da činite da bi skratili postupak oko utvrđivanja koji standard vozilo ispunjava.
Sva vozila proizvedena za Evropsko tržište od 01.01.2001. zadovoljavaju Euro 3
Sva vozila koja su proizvedena i prodata na tržištu Evropske unije nakon 01.01.2001. (prva registracija u zemljama EU) garantovano zadovoljavaju Euro 3 standard, jer je to bilo u skladu sa propisima EU. Ipak, moguće je da vozilo iz zemlje EU koje je proizvedeno nakon januara 2001, namenjeno drugim tržištima, a uvezeno kao polovno (što je možda moguće, jer se direktiva EU odnosi samo na nova vozila) na tržište EU može vrlo lako biti Euro 2. Prema tome najsigurnija su vozila sa prvom registracijom u zemljama EU.
Napomena: Na mnogim mestima ćete naći da su EURO 3 standardi stupili na snagu 2000-te godine.To je tačno, ali su bili obavezujući samo za homologaciju novih tipova automobila. Za sve postojeće tipove novih automobila (homologiranih pre 2000 godine), koji su trebali da budu prvi put registrovani, standardi su bili obavezujući tek od 2001.
Nema prepravki na vozilu radi zadovoljenja standarda
U uredbi se jasno navodi da u zemlju može da se uveze vozilo koje je: «..proizvedeno u skaladu sa uslovima propisanim normom Euro 3» Iz toga se zaključuje da nisu moguće prepravke na recimo Euro 2 motoru (ugradnja odgovarajućeg katalizatora) ili zamena motora u starijem vozilu.
Vozila proizvedena pre januara 2001.
Sada dolazimo do vozila koja su najinteresantinija za kupce po ceni, ali i najdelikatnija po pitanju zadovoljenja Euro 3 standarda. Kao što je već svima poznato, značajniji prozvođači automobila su počeli sa proizvodnjim automobila po Euro 3 standardima još od 1998. Međutim, problem je što su istovremeno proizvodili identične tipove motora po Euro 2 i Euro 3 standardima za različita tržišta. Proizvođači su sigurno koristili odgovarajuće oznake na motorima da bi ih razlikovali, ali tu nije postojao jedinstven standard u obeležavanju.
Neki od uvoznika su se potrudili da među prvima pomognu potencijalnim kupcima javno objavljujući odgovarajuće oznake. Iako to i nije u njihovom direktnom interesu, zvanični uvoznik VW automobila Porše SCG je izašao u javnost sa izjavom za javnost ..
VW Koncern
U vozila koncerna VW (VW, Audi, Seat, Škoda) su prvi put počeli da se ugrađuju motori sa kvalitetom izduvne emisije EURO 3 1998. godine iako su nova vozila trebala ispune taj standard tek 2000. godine. To ne zači da su svi motori proizvedeni od te godine EURO 3 jer su paralelno nastavili da se proizvode i motori sa drugačijim kvalitetom izduvne emisije. Takođe bi kupci polovnih vozila trebalo da obrate pažnju na vozila sa kvalitetom izduvne emisije D3 koja su se proizvodila i pre i posle 1998. godine. U pitanju je norma koja je važila samo u Nemačkoj. Naime, dok je u ostatku Evrope još uvek važila norma EURO 2 u Nemačkoj su vlasnici vozila sa kvalitetom izduvnih gasova D3 imali poreske olakšice. D3 je bilo prelazno rešenje za Nemačku dok se ne definiše norma EURO 3 na nivou Evropske Unije jer je D3 norma bila strožija od EURO2. Zato se često sreću vozila sa kvalitetom izduvne emisije D3 ili kao EURO2/D3. Bitno je znati da D3 nije EURO 3. Analogija je potpuno ista sa D4.
Ono što najviše interesuje potencijalne kupce koji žele da uvezu polovna vozila iz inostranstva je kako da provere da li vozilo zaista ispunjava EURO 3 normu pre nego što ga kupe i kako da dobiju potvrdu o tome potrebnu za carinjenje.
Jedini pouzdan način da se utvrdi koju normu o kvalitetu izduvne emisije ispunjava određeno vozilo je da se po ’Identifikacionom Broju Vozila’ (broj šasije) proveri u bazi podataka proizvođača.
Napomonjemo da zbog svega gore u tekstu navedenog nije moguće prema datumu proizvodnje, komercijalnoj oznaci motora niti prema broju motora utvrditi koju normu izduvne emisije vozilo ispunjava.
Da bi bar malo olakšali potragu samo za svoju informaciju kupci i vlasnici vozila mogu i preko PR brojeva da utvrde koji standard ispunjava njihovo vozilo. PR brojevi se nalaze na prvoj strani servisne knjižice i na nalepnici u prtljažniku. Na ovoj nalepnici se nalazi: identifikacioni br. vozila, oznaka modela, motora, menjača itd. Na donjoj polovini nalepnice se nalaze PR brojevi. Jedan od ovih brojeva označava normu izd. gasova. U tabeli se nalazi spisak svih PR brojeva vezano za izduvne gasove pri čemu su žuto obojeni oni koji ispunjavaju normu EURO3 ili veću.
Identifikacija vozila po homologacionoj oznaci
Neka od vozila imaju i homologacionu oznaku ako su prošla testiranje u ovlašćenoj Laboratoriji za homologaciju vozila. Oznaka predstavlja dokaz o zadovoljenju odgovarajućeg standarda po pitanu emisije štetnih gasova. Pored odgovarajuće homologacione oznake, vozilu se dodeljuje i tehnička dokumentacija koja sadrži deklarisane karakteristike testiranog vozila.
Prema pravilniku ECE 83 homologaciona oznaka mora da bude postavljena pored identifikacione pločice vozila i treba da bude čitka i neizbrisiva.
U nastaku su prikazani primeri homologacionih oznaka za vozila sa pogonom na bezolovni benzin i dizel. Oznaka za vozila sa pogonom na olovni benzin je ukinuta.
Vozilo sa pogonom na benzin ili benzin i gasno gorivo (TNG, KPG):
Vozilo sa pogonom na benzin ili benzin i gasno gorivo (TNG, KPG), je homologovano u V.Britaniji (E11), shodno pravilniku 83 sa amandmanima serije 05, pod brojem odobrenja 052439 i vozilo zadovoljava kriterijume štetne emisije u skladu sa ograničenjima za grupu A t.j.EURO 3 (a) odnosno za grupu B t.j. EURO 4 (b).
Vozilo sa pogonom na dizel gorivo:
Vozilo sa pogonom na dizel, je homologovano u V.Britaniji (E11), shodno pravilniku 83 sa amandmanima serije 05, pod brojem odobrenja 05 2439 i vozilo zadovoljava kriterijume štetne emisije u skladu sa ograničenjima za grupu A t.j. EURO 3 (a) odnosno za grupu B t.j. EURO 4(b).
Prema EC Direktivama, slično ECE pravilnicima, vozilu se dodeljuje homologaciona oznaka. Na slici je prikazana struktura EC homologacione oznake, a odnosi se na štetnu emisiju kod vozila kategorije M1 i N1 (direktiva EC 70/220).
Homologaciona oznaka koja se postavlja uz identifikacionu pločicu vozila ne sadrži broj
ekstenzije baznog broja odobrenja. Ekstenzija-proširenje odobrenja tipa vozila se vrši na zahtev proizvođača kada bazni tip vozila doživi neznatne izmene. Ako te izmene ne odstupaju od dozvoljenih onda nije potrebno ponovo vršiti testiranje vozila već se prihvataju rezultati za bazni model (izmene podrazumevaju neznatnu promenu prenosnih odnosa u menjaču, promenu inercije vozila...). Takođe, ako se homologacija odnosi na vozilo a ne na neki njegov sistem ili tehnički zahtev za taj sistem onda homologaciona oznaka ne sadrži oznaku bazne direktive. Bazni broj odobrenja za vozilo sadrži 4 cifre, dok sa pojedini sistem na vozilu ili tehnički zahtev za taj sistem može sadržati 4 ili 5 cifara.
Na primer, dole prikazane homologacione oznake bi imale sledeće značenje:
e2*70/220*2003/76A*0003*02
-homologacija u smislu verifikacije štetne emisije vozila je izvršena u Francuskoj, prema baznoj direktivi EC 70/220 odnosno njenoj reviziji EC 2003/76 (koja uključuje poslednju seriju amandmana direktive 70/220), a odnosi se na vozila grupe A-EURO 3 (sa datumom implementacije 01.01.2001. god.), čiji je bazni broj odobrenja 0003 odnosno ekstenzija 02.
e2*70/220*2003/76B*0003*02
-homologacija u smislu verifikacije štetne emisije vozila je izvršena u Francuskoj, prema baznoj direktivi EC 70/220 odnosno njenoj reviziji EC 2003/76 (koja uključuje poslednju seriju amandmana direktive 70/220), a odnosi se na vozila grupe B-EURO 4 (sa datumom implementacije 01.01.2006. god.), čiji je bazni broj odobrenja 0003 odnosno ekstenzija 02.
EC napomena u saobraćajnoj (tehničkoj) knjižici vozila
Uzimajući u obzir EC zahteve za ispunjenje određene EURO norme iz tehničke knjižice vozila je moguće utvrditi kojoj EURO generaciji vozilo pripada.
Tabela. Spisak amandmana i ispravki EC direktiva 70/220 i EC 88/77 koje se odnose na EURO 3 odnosno EURO 4
Jedan od zemalja u kojoj se koristi ovaj način identifikacije EURO standarda koje zadovoljava vozilo jeste Italija. Trenutno su u Italiji u opciji dve vrste dokumenata o registraciji vozila: (CARTA DI CIRCOLAZIONE - poput naše saobraćajne) stariji tip dokumenata i novi. Razlikuju se po tome što se u starim u polju pod brojem 2 navodi EC direktiva koju vozilo ispunjava
dok se u novim direktiva nalazi pod oznakom V.9.
Sva nova vozila u Italiji od 1993 moraju da imaju ugrađen katalizator da bi bila registrovana, odnosno moraju da zadovoljavaju barem Euro1 normu. Standardi su pomerani naviše pa nova vozila, naravno kao i u ostalim zemljama, EU moraju od 1.1.2001 da zadovoljavaju EURO 3 norme da bi bila prvi put registrovana. Već od 1.1.2006 za nova vozila će biti obavezni EURO 4, dok je za homologaciju automobila standard u EU stupio na snagu pre godinu dana. Ovaj vid identifikacije uzmite kao jedan od načina da prepoznate odgovarajuće vozilo, ali ne kao jedini. Moguće je da su neka vozila prepravljana da bi zadovoljila Euro 3 normu, ali je to vrlo malo verovatno zbog cene i kompleksnosti takve modifikacije. Takva opcija je moguća recimo za automobile koji su uvezeni u zemlje EU iz SAD, dok se Euro 1, 2 i stariji automobili, stanovnika EU, mogu i dalje registrovati uz veću cenu registracije, što je opet isplativije od konstantnog usklađivanja vozila sa novim standardima.
Benzinski motori sa direktnim ubrizgavanjem
Jedini benzinski motori koji su na raspolaganju kupcima starijih polovnih putničkih automobila, a koji poseduju direktno ubrizgavanje benzina su Mitsubishi GDI motori. Najpoznatiji je svakako 1,8l motor sa direktnim ubrizgavanjem (GDI) koji se ugrađuje u Mitsubishi Carisma model. Mitsubishi je prve ovakve motore izbacio na Japansko tržište još 1995. godine, a GDI motor se u Evropskim modelima Mitsubishija pojavio 1998. tako da se sa velikom sigurnošću može reći da su Carisma (i Pajero) GDI modeli po Euro 3 normativima.
Spisak Euro 3 motora.... http://www.nacionalnaklasa.com/content/view/1329/6/1/2/
Tekst preuzet sa: http://www.nacionalnaklasa.com/
