Član
BMW M3 E30
M kao Motorsport
Koji BMW model najbolje oslikava čuveni fabrički slogan the ultimate drive machine? Kada bi neko postavio ovo pitanje, sigurni smo da bi većina vas odgovorila - BMW M3 serije E30. I bili biste potpuno u pravu...
Kako početi priču o automobilu iz osamdesetih godina - o jednoj od ikona automobilske industrije tog perioda, a da se ne podsetimo situacije ”na terenu”. Osamdesetih godina prosek snage ”redovnih” automobila bio je ispod 80 ”konja”, a automobili sa 200 i više konjskih snaga smatrali su se čistom egzotikom.
Dobro, postojali su i neki GT modeli, koji su imali više nego dobre performanse, ali pravih sportskih sedana u klasi kojoj automobil o kojem pričamo pripada, ruku na srce, nije bilo previše.
Ikona
Druga generacija BMW-ove serije 3 svetlost dana ugledala je 1982. godine i može se reći da je bila izuzetno uspešan model. Za punih deset godina tržišnog života, prodala se u preko 2,5 miliona primeraka, u svih pet karoserijskih verzija. Ali, pitanje je ima li serijski E30 nekih sličnosti sa M modelom? Da, ali samo kozmetičkih!
Razvoj novog sportskog modela poveren je BMW Motorsport odeljenju, koje je bilo zaduženo za pripremu trkačkih automobila. Pitanje je da li bi se iz ovog odeljenja uopšte izrodila posebna M divizija, da E30 nije bio toliko uspešan. Zapravo, ”naš” M3 praktično je trkački automobil koji je prilagođen redovnom saobraćaju.
Prvi M3 prikazan je 1986. godine i odmah je izazvao pozitivne reakcije publike. Od standardnih elemenata karoserije, zadržana su samo stakla i svetlosne grupe, a sve ostalo je izmenjeno. Cela karoserija našla se bliže asfaltu, bokovi su prošireni zbog ”prihvata” većih naplataka, a prednji odbojnik opremljen je spojlerom (splitterom) i većim usisnikom vazduha. Zanimljivo je da je kod M modela čak i krov promenjen. Zahvaljujući ovome, danas se originalni M3 lako razaznaje od raznih hand-made radioničkih prepravki. O čemu se zapravo radi? Zbog aerodinamike i rasporeda mase, M3 ima zakošeniji C stub, masivnija vrata prtljažnika i veliki ”repni” spojler.
E30 - E36 - E46 - E92
Kroz 4 generacije....ukratko...
E30
Prva generacija modela M3, interne oznake E30, debitovala je 1986. godine. Pokretana je četvorocilindrašem zapremine 2,3 litra, snage 195 KS. Najsnažnija verzija Sport Evolution, pored adaptivnog oslanjanja, imala je i agregat pojačan za 200 cm3, snage 238 KS. Od 0 do 100 km/h stizao je za 6,2 sekunde, a maksimalna brzina bila mu je 250 km/h.
E36
Proizvodnja druge generacije počela je 1992 godine. Za razliku od prethodnika, pokretao ju je šestocilindarski trolitarski agregat sa 24 ventila, snage 286 KS. Modeli ove generacije bili su dostupni i u sedan verziji. Početkom 1995. agregat dobija VANOS sistem, zapreminu od 3,2 litra i snagu od 321 KS. Ubrzanje od 0 do 100 km/h trajalo je 5,2 sekunde, a maksimalna brzina elektronski je ograničena na 250 km/h. U ovoj generaciji debitovao je i SMG menjač.
E46
Serija E46 bila je prvi M3 koji se vrti do 8000 o/min. Proizvodnja je počela 2000. godine, a pokretao ga je agregat zapremine 3,2 litra sa duplim VANOS sistemom i 343 KS. Proizvodio se u kupe, sedan i kabrio varijanti. Ubrzanje od 0 do 100 km/h obavljao je za 5,2 sekunde, a maksimalna brzina mu je bila elektronski ograničena na 250 km/h. Treba pomenuti olakšanu CSL verziju, kao i GTR model sa V8 agregatom i 380 KS.
E92
Aktuelni M3 prikazan je 2007. godine, a pokreće ga V8 agregat koji iz 4 litre radne zapremine oslobađa 420 KS, pri 8300 o/min. Proizvodi se i u sedan varijanti (E90), a ubrzanje od 0 do 100 km/h iznosi 4,9 sekundi, dok je maksimalna brzina ograničena na 250 km/h. Aktuelnu generaciju moguće je dobiti i sa DKG robotizovanim menjačem sa dvostrukim kvačilom.
BMW Power
Ono po čemu se pravi M razaznaje, i to iz daleka, krije se ispod haube. Verujemo da ne postoji ljubitelj automobila kome srce neće zaigrati kada čuje zvuk, ili bolje rečeno, urlik ovog automobila. Ma o kojoj verziji motora se radilo!
Svi M modeli pokretani su četvorocilindrašima sa šesnaestoventilskom tehnologijom. Mlađim generacijama verovatno će biti čudno što se neko oduševljava automobilom od dvestotinak konja. No, treba ih samo podsetiti da je na ovom automobilu jedina elektronika bila zastupljena na sistemu za ubrizgavanje goriva, koja sa sadašnje vremenske distance, izgleda više nego primitivno. Kod njega je sva snaga izvučena pomoću ”suve mehanike”.
Baza za M agregat interne oznake S14, bila je pozajmljena od starog M10 motora koji se koristio još od vremena serije 02. Ovaj blok motora poslužio je kao osnova. Posle temeljne prepravke, na njega je montirana šesnaestoventilska ”glava” koja je poreklom iz modela M1. Sistem za ubrigavanje goriva je razvio Bosch, a razvod se vršio preko četiri odvojena usisna grla, po jedno za svaki cilindar. Ovo poslednje je najzaslužnije za karakterističan zvuk usisavanja koji ovaj agregat poseduje. Kada se ovome doda i rezak zvuk visokih obrtaja, dobija se ono što fanovi nazivaju ”M simfonija”.
Iz 2,3-litarskog agregata dobijeno je 143 kW, odnosno 195 KS, pri visokih 6750 o/min. Maksimalni obrtni moment iznosio je 240 Nm, a bio je dostupan tek na 4750 o/min. Za ozbiljnu akciju trebalo je dosta obrtaja, ali je do njih, ovaj motor vrlo lako stizao. Do ”stotke” mu je trebalo 7,5 sekundi, a kazaljka brzinomera zaustavljala se na maksimalnih 235 km/h.
Novija verzija istog motora raspolagala je sa 158 kW, odnosno 215 KS. Sa tim agregatom, ubrzanje je skraćeno na tačno 7 sekundi, a maksimalna brzina povećana je na 240 km/h. Najsnažnija verzija u modelima sa oznakom Sport Evolution imala je povećanu zapreminu od 2,5 litara i snagu od 175 kW, odnosno 238 KS, pri 7000 o/min. Sprint do ”stotke” obavljala je za 6,2 sekunde, a maksimalna brzina bila je tačno 250 km/h.
Upravljivost ovog automobila i danas predstavlja referentnu vrednost. Zahvaljujući velikoj snazi, direktnom upravljaču, masi od 1200 kg i delimičnoj blokadi diferencijala od 25%, ovim automobilom, u krivinama se moglo više upravljati gasom nego li volanom.
Još jedan detalj izazivao je kod vozača osećaj trkačkog automobila. To je menjač čije su brzine u H rasporedu, ali nešto izmenjenom. Naime, prvi stepen prenosa smešten je dole levo, dok se prebacivanje iz druge u treću brzinu i obrnuto, koje se inače najčešće i koristi, vrši direktno po uzdužnom pravcu.
Evolucije
Do 1992. godine, proizvedeno je više od 18.000 M3 modela sa kupe i kabrio karoserijama. Za šest godina proizvodnje, predstavljeno je šest modifikovanih verzija, uključujući i ograničene serije Europa, Europameister, Checotto i Ravaglia, čije cene danas uveliko premašuju nabavne.
Paralelno sa tržišnim uspesima, stizali su i sportski. BMW M3 vožen je u ukupno šest nacionalnih prvenstava. Najznačajnija titula osvojena je u WTCC šampionatu 1987. godine. Treba pomenuti dve uzastopne titule u ETCC-u 1987. i 1988. godine, kao i u DTM-u 1987. i 1989. U italijanskom Superturismo šampionatu, držao je lekciju konkurenciji pune četiri godine, od 1987. pa sve do 1991. Na prestižnoj i zahtevnoj trci 24h Nurburgringa, takođe je imao apsolutnu prevlast pune četiri godine, od 1989. do 1992.
žako nije dosta recite :lol:
