Mada prema nekim stručnjacima i prema njihovim proračunima, brojke pričaju drugu priču. Bolidi već na 120 km/h stvaraju silu prijanjanja koja je jednaka težini automobila (uzimana težina bolida je 600 kg). Pola opterećenja se prenosi na krila bolida, a pola ide kroz difuzor, što znači da 300kg opterećenja prolazi kroz prednje i zadnje krilo. Kako centar opterećenja prednjeg dela bolida automobila je aktivan samo 45% u odnosu na ceo bolid, onda znači da prednje krilo proizvodi 140 kg opterećenja, odnoso svaki kraj krila po 70 kg opterećenja na 120 km/h. Pošto FIA test naleže da se jedan kraj krila savije nejviše za 10 mm pod opterećenjem od 50 kg, ovo dokazuje da je ovo krilo može da izdrži i veća opterećenja od dozvoljenog, a pritom da ostane u granicama normale. Prema ovim proračunima navodi se da se ovo Red Bullovo krilo savija i do 25 mm u mnogo bržim krivinama.
Ovogodišnje F1 krilo, koje je utvrdjeno propisima od prošle sezone je kompleks delova od karbon fibera montiranih na čvrstu osnovu od metala. Kako su pojedni delovi krila rastavljivi, krio se i dalje posmatra kao jedna celina.
Ova prednja krila izazvala su veliku polemiku, tako da je Red Bullovo prednje krilo moralo da ide na proveru. Charlie Whiting je posle uradjenog testa proglasio krila legalim, ali se sa ovom odlukom ne slažu ostali timovi. Zadnji u nizu koji je poslao primedbu je Ross Brawn koji traži specifikaciju novih fleksibilnih delova.
U cilju sprečavanja daljih pritužbi na legalnost ovog dela FIA je za VN Belgije odlučila da poveća opterećenje dela krila sa 50 kg na 100 kg, a dužina savitljivosti prednjeg krila linearno je povećanja sa 10 mm na 20 mm. Ovo linearno povećanje je uvedeno kako timovi ne bi koristile druge materijale u konstruisanju krila i kako bi svi timovi ostali u granicama dozvoljenog.