*Štef i Ivek krenuli na skijanje. Vozili se nekoliko sati i
uhvatila ih jaka oluja. Sklonili se na neku farmu i zamolili
zgodnu gospođu koja im je otvorila vrata da kod nje prenoće.
"Ma znam da je vani grozno, ali nedavno sam ostala udovica pa bi ljudi mogi
svašta pričati ako vam dopustim da prenoćite u kući," reče udovica.
"Ne brinite," reče Štef, "mi ćemo prespavati u štali, a čim se vrijeme popravi,
odlazimo!" Žena pristane i njih dvojica prespavaše u štali. Ujutro se
vrijeme popravilo i oni krenuše na put. Ostatak vikenda proveli su
uživajući u skijanju. *
*Oko devet meseci kasnije, Štef je iznenada dobio pismo od
nekog advokata. Trebalo mu je neko vreme da shvati da se radi o
advokatu one zgodne gospođe sa farme. Ode on kod Iveka, pa ga pita: "Čuj, sećaš
se one zgodne udovice kod koje smo prespavali kad nas je na skijanju
uhvatila oluja?" "Da, sećam se," odgovori Ivek.
"Jesi li ti možda usred noći ustao i posjetio gospođu?"
"Pa, jesam." reče Ivek zacrvenjevši se jer ga je Štef prokužio.
"Moram priznati da jesam."
"I, jesi li se možda predstavio mojim imenom umjesto da joj kažeš svoje?"
Ivek je prebljedio.
"Da, jesam - sorry, stari. Zašto pitaš?" *
*"Nedavno je umrla i sve mi ostavila," kaze Štef. *
.
