Preuzeto sa:
BrzaBrzina.com
Kada je Porsche 914 završio karijeru 1975. godine posle svega pet godina proizvodnje, malo koji ljubitelj automobila je pustio suzu.
Iako dosta interesantan automobil, tokom svoje kratke karijere (barem za Porsche standarde) 914 se smatrao automobilom koji ne zaslužuje da nosi oznaku čuvenog nemačkog proizvođača vozila i da se našao u ponudi samo da popuni poziciju najjeftinijeg Porschea. Međutim, očekivanja su bila velika kada je firma iz Štutgarta predstavila novi 914 na salonu automobila u Frankfurtu u septembru 1969. godine. Ovaj automobil je označio povratak Porschea svojim korenima u sličnoj meri kao i model 356 Speedster 15 godina ranije. Međutim, dok su ova dva automobila delili određene karakteristike, kao podatak da su urađeni u saradnji sa Volkswagenom i pružali nisku početnu cenu, oni su se razlikovali po jednoj veoma bitnoj karakteristici - 914 je imao centralno postavljen model. Porsche 914 je bio zamena za slabo prodavani i mnogo kritikovani model 912, koji je originalno planiran kao jeftinija verzija čuvenog 911. Međutim, ova ideja je slabo zamišljena od samog starta, a najveći "krivci" su bili samo vlasnici. Naime, osnovna cena 912 sredinom 1960tih godina je iznosila oko 5,000 dolara, a sa punom opremom je bila za oko 1,000 dolara veća. Dok navedena suma možda nije visoka za današnje standarde, najveći problem je ležao u podatku da je automobil izgledao dosta brži nego što je u stvari bio.
Sa samo 90 ks iz atmosferskog 1.6L motora, 912 je često žestoko vožen od strane vlasnika u želji da dobiju performance značajno skupljeg 911. Još jedan veliki problem je ležao u podatku da su mnogi vlasnici smatrali da je navedeni motor samo još jedan u nizu Volkswagenovih i na taj način i održavali svoje automobile, koji su ipak zahtevali znanje Porscheovih mehaničara. Posle samo četiri godine na tržištu, 912 je tiho ugašen posle 1969. godine sa reputacijom veoma nekvalitetnog automobila. Međutim, još tokom 1966. godine Porsche je počeo sa radom na novom automobilu, koji bi imao motor od četiri cilindra i nižu cenu od 912. U istom periodu, automobili sa centralno postavljenim motorom su počeli da osvajaju tržišta. Iste godine je debitovao Lotus Europe, a kasnije će uslediti Fiat X1/9, Toyota MR2 i Pontiac Fiero. Međutim, Porsche nije smatrao da je ova tehnologija idealna za serijske automobile. Centralno postavljen motor odmah iza vozača je bio bučan, donosio bi velike vibracije, a takođe bi ispuštao i veliku toplovu zbog koje je najviše patio upravo vozač. Kada se pri tom doda niska preglednost i težak prilaz motoru, postaje jasno zašto u samom startu Porsche nije želeo da rizikuje.
Ali tokom 1960tih godina nekim kompanijama to nije bilo bitno - automobili sa centralno postavljenim motorima su dominirali na stazama što je značilo da bi postojali kupci koji su spremni potrošiti novac i na slične serijske automobile. Međutim, neuspeh sa modelom 912 je naterao Porsche da razmisli o svim opcijama, uključujući i rad sa partnerom, i početkom 1966. godine Ferry Porsche kontaktira Heinz Nordhoffa, predsednika Volkswagena koji je proslavio nemačkog giganta, i predlaže da dve kompanije zajedno razviju novi model. Nordhoff je jedva dočeo ovu priliku, pošto je Volkswagen takođe očajnički pokušao da zameni Karmann Ghia, nekadašnjeg velikana koga je prestiglo vreme. Dve firme pristaju na saradnju, po kojoj bi Porsche dizajnirao automobil oko Volkswagenovog novog 1.7L motora, a navedeni automobil bi se zvao VW-Porsche. Za uzvrat, Porsche bi dobio školjke automobila u koje bi ugrađivao svoje sopstvene motore. Sa dizajnerske strane, završen automobil je izgledao kao nešto potpuno novo što pre nije viđeno kod nijedne od dve kompanije. Ovaj automobil je bio toliko nizak da je Porsche koristio otvorene farove da bi zadovoljio minimalnu visonu vozila dok je zadnji deo bio prekopiran sa modela 901. Enterijer je pružao dovoljno mesta za dve odrasle osobe, ali sa dosta niskim podom ulazak i izlazak iz automobila je bio dosta otežan.
Međutim, dosta niska cena se u velikoj meri odrazila na kvalitet enterijera, koji nije bio na visokom standardu Porschea i više je podsećao na jeftine Volkswagene. Još jedna velika sličnost u poređenju sa nemačkim rođakom je bio motor, zapremine 1.7L I4. Ovaj motor je direktno preuzet iz novog Volkswagena 411, a zatim povećana kompresija za ukupnu snagu od 85 ks. Iako težak samo 945 kg, 914 nije imao performanse kakve su se očekivale od automobila sa Porsche oznakom - ubrzanje do 100 km/h je iznosilo 14 sekundi, dok je maksimalna brzina bila 168 km/h. U poređenju sa prethodnikom 912, 914 je bio nešto sporiji i slabije se ponašao u krivinama, ali je opravdao najveću kritiku automobila koji je zamenio - cenu. Naime, početna cena u Nemačkoj je iznosila 3,015 dolara dok su američki kupci morali da izdvoje 3,500 dolara. Porsche je glavnu konkurenciju video u vidu Triumpha TR6 i Fiata 124 Spider, protiv koga je 914 bio značajno bolji, ali je i dalje u velikoj meri zaostajao sa MG B. U svakom slučaju, prvi prototip je bio predstavljen u martu 1968. godine uz očekivanja da bi serijska proizvodnja mogla da startuje do kraja godine. Međutim, tada Heinz Nordhoff neočekivano umire, a njegova zamena Kurt Lotz nije imao preteranu želju da nastavi saradnju sa Porscheom. Naime, Lotz je smatrao da ceo projekat treba da pripadne Volkswagenu, što je u velikoj meri povećalo troškove proizvodnje.
Iako je već prve godine prodato preko 30,000 primeraka širom sveta, mnogi su smatrali da pravi Porsche nikako ne sme da ima Volkswagenov motor. Iz navedenog razloga, za 1970. godinu ponuda je proširena sa moćnijim 914/6 modelom, koji je imao 2.0L I6 motor i 110 ks uz maksimalnu brzinu od 200 km/h. Ubrzanje do 100 km/h je takođe iznosilo solidnih 8.7 sekundi. Međutim, spomenuti problem sa čelnim ljudima Volkswagena je igrao veliku ulogu i početna cena za I6 model je iznosila čak 6,100 dolara - ili svega par stotina niže od čuvenog 911. Iz navedenog razloga, prodaja ovog automobila nikada nije bila visoka i on je tiho ugašen 1972. godine posle samo 3,351 prodatih primeraka. Samo godinu dana kasnije, Porsche debituje novi 2.0L motor sa 91 ks kao zamena za neefikasni 1.7L, a godinu dana kasnije stiže i 1.8L motor sa 72 ks. 914 dobija svoje prve dizajnerske promene 1974. godine, kada su debitovali novi branici da se zadovolje standardi o sigurosnim merama. Ovaj automobil će opstati na tržištu samo još jedinu godinu kada će nesuglasnost dve kompanije dostići vrhunac i svaka će odlučiti da proizvodi sopstvene sportske automobile. Tokom pet godina proizvodnje je prodato "samo" 118,947 primeraka, što je dosta manji broj nego što je ijedna strana nadala.
Mnogi se slažu da je narodni Porsche bio veoma dobra ideja, ali čudan dizajn i visoka početna cena su sahranili ovaj automobil i pre nego što je debitovao. On se ipak nije mogao pohvaliti ni Porscheovim dizajnom ni Volkswagenovim kvalitetom, a možda najveći razlog za lošu prodaju leži u lošim performansama. Ferry Porsche je jednom prilikom izjavio da velike kompanije drugačije posluju od manjih i da ih ne interesuje imidž koliko profit. Ipak, 914 je imao potencijal, a možda najbolji primer je 914/8 prototip, koji je pokretao 3.0L motor sa 310 ks, ubrzanje do 100 km/h je iznosilo šest sekundi a maksimalna brzina 250 km/h. Na žalost, proizveden je samo jedan primerak, koji se pokazao jednako brz kao i veliki 911 turbo. Danas je 914 u senci ostalih modela kompanije i automobil na koji bi Porsche publika sigurno zaboravila. Ipak, on je bio veoma bitan proizvod za nemačkog proizvođača vozila, a niske cene u svetu oldtajmera ga čine veoma popularnim među kupcima. Tako da ako želite da vozite Porsche, a pri tom imate novca samo za nešto bolje očuvanu Volkswagen Beetle - 914 je odličan izbor za vas.
Autor: Talladega