Permant VS Antifriz?
- Začetnik teme Little Dragon
- Datum pokretanja
Permant VS Antifriz?
- Začetnik teme Little Dragon
- Datum pokretanja
- Status
Član
c/p sa neke stranice
Antifrizi/Rashladne Tečnosti (Antifreeze/Coolant)
Sve trenutno aktuelne RT se zasnivaju na glikolima. Do skora isključivo na etilen glikolu a u novije vreme i na propilen glikolu ili smeši ova dva.
Propilen glikol je dobio na značaju kao manje otrovan mada je potrebna veća koncentracija da bi postigao isti učinak kao i EG.
Znači koncentrat RT je praktično EG (ili glikoli) uz dodate aditive. Aditiva ima nekih 5% te uz max. 5% vode može se približno reći da je 90% koncentrata zapravo MEG (mono EG).
Za sistem EG-voda najniža temperatura mržnjenja (eutektikum) je na koncentraciji EG-a od 63,5% pri čemu je temp. mrž. –63,7ºC. Zbog aditiva T.M. se pomera nekoliko stepeni naniže. Koncentracija gotovog proizvoda (koncentrata) je za max. učinak oko 70% što i dalje odgovara konc. EG-a od oko 63%.
Maksimalnu zaštitu pružaju klasične silikatne RT (sa neorganskim aditivima, VW “G11”, zapravo VW TL-774C) koje na 68% imaju tačku mržnjenja od –69ºC. Ovo je maksimum za RT u široj upotrebi.
Veće koncentracije su nepovoljne za korišćenje. Zaštita pada a i proizvod nije toliko stabilan tako da u zavisnoti od tipa RT ne treba ići preko 60 do 65% koncentracije a po savetu proizvođača na samom proizvodu.
Upotreba RT se preporučuje i u oblastima bez mraza (ili jako umerenog) kao što je Mediteran, pre svega zbog anti korozione zaštite. Iako bi i 20% bilo dovoljno ne preporučuje se upotreba konc. manjih od 30% jer je efekat zaštite u tom slučaju slab.
Postoje dve velike grupacije ovih fluida (tečnosti) i to je najopštija podela:
SILIKATNI i NESILIKATNI.
U principu se jedni sa drugima NE mešaju.
Idemo dalje.
Nesilikatni.
Ovde je situacija (znatno) prostija. Postoje “klasični” koji sadrže neogranske aditive. Tu opet postoje dve neformalne “grupice”. Jedni su na bazi amina, nitrita i fosfata a drugi su bez istih. Mogu i da se mešaju ali ne treba to raditi bez preke potrebe.
Menjaju se u principu na 2 godine ili po preporuci proizvođača aut. ili motora ali svakako na ne više od 3 godine. U proseku na 60k km.
Obično su plave boje ali mogu biti i zeleni.
I naravno, OAT (Organic Acid Technology) kao vrhunac nesilikatnih RT.
Menjaju se na (fantastičnih) 240k km ili 5god. Imaju poboljšane osobine po pitanju zaštite od korozije i zaštite vodene pumpe. Obično su crvene boje.
Česta je zabluda da su posebno bolje od prethodnih po pitanju zaštite Al hladnjaka ili bloka motora ali je sigurno da se uz 50% veću cenu više isplate i da ih treba koristiti ukoliko je to od proizvođača automobila propisano.
Šta ako nije?
Nema velike koristi od korišćenja OAT kod starijih motora. Može se desiti da čak stari dobri klasični budu i bolji po jeftinijoj ceni a period promene ne može (mnogo) da se poveća. Ukoliko imate Al blok i hladnjak a propisani su “klasici” možete da koristite OAT ali ne pun interval zamene nego tek 3-4 god. i max. 100k km, pa da li se isplati vi procenite sami.
Da li se mešaju prethodni sa OAT? Da ali treba izbegavati. Ako dodajete klasičnu RT u OAT u najmanju ruku mu smanjujete interval zamene (bar za godinu dana, zavisno od kolilčine) a obrnuto ne donosi produženje korišćenja. U oba slučaja neće doći do katastrofalnih posledica i temp. mržnjenja neće značajno da poraste ali će koroziona zaštita biti manja pa je preporuka da se ne mešaju zaista “preporučljiva”.
Inače OAT su čuveni VW “G12+” a zapravo 774-F te Glysantin G30 ili “Alu protect”.
Ako ćemo u “veliku nauku” situacija je da se ove RT mogu mešati sa G11 (iako su silikatne) ali nije mnogo preporučljivo i to treba raditi samo u vanrednim okolnostima.
Silikatni.
RT sa neorganskim silikatnim aditivima ili “klasični” silikatni su bili “revolucija” kad su se pojavili sa 3god. ili 100k km intervalom zamene. Ipak danas se koriste kod manjeg broja automobila, uglavnom američkih proizvođača.
Postoje pak dve vrste “OAT-a” sa silikatnim aditivima. To su tzv. HOAT (hibridni OAT) i SOAT (Silikatni OAT).
HOAT aditivi su zasnovani na solima organskih kiselina i silikatima. Ne treba da se mešaju sa OAT-ima. Ovo su RT koje ispunjavaju VW TL774-C standard (“G11”). Menjaju se na 3 ili 4 godine. Obično su zelene boje.
Ekvivalent su (i uglavnom zasnovani na) BASF Glysantin® Protect Plus (ili “G48”).
Specijalan (i usavršen) tip HOAT-a je Glysantin G 05. Karakteristično je da osim OAT aditiva sadrži i nitrite te da je posebno pogodan za teretna vozila (rudarske i građevinske mašine) gde se menja na produženom intervalu zamene. Kod vozila je to 100k milja ili 5 godina
Često se meša sa “Dex-Cool” antifrizima koji su ipak nešto drugo i sličnije običnim OAT-ima.
Sve u svemu, karakteristične je žute boje.
Koriste ga Chrysler i Ford automobili kao i neki GM ali više u USA.
Ne valja da se meša sa više od 10% drugih RT makar bile i silikatne.
I na kraju,
SOAT
Ovo je poslednja generacija RT i najnaprednija. Iako se u Evropi u 2/3 novih vozila koristi “običan” OAT, nije nemoguće da će u skorije vreme odnos biti “pola-pola”. Dobro, nije baš “vanzemaljska tehnologija” ali jeste najbolje što trenutno postoji u široj upotrebi. Dakle bazirano na OAT i silikatima, praktično je usavršeni G 05 i bez nitrita.
U USA BASF nije dominantan snabdevać sirovinama ali u Evropi definitivno jeste te ću, bez da mnogo pogrešim, SOAT vezati uz Glysantin G40. On se često naziva i ‘Advanced OAT’ a SOAT je zapravo akronim za: Silicon enhanced Organic Acid Technology.
Uobičajeno je ljubičaste boje.
Menja se na istim intervalima kao OAT ali bi mogao i (malo) duže da izdrži. Možda čak i svih 7 godina.
Ne bi trebali da stavljate interval zamene kao odlučujući parametar kvaliteta (kao i kod ulja) i da prekoračujete 5 godina. Pravi napredak kod G40 u odnosu na G30 je u pojačanoj korozionoj zaštiti (koja je i kod G30 na visokom nivou, iznad standardnih RT).
G40 ispunjava zapravo VW TL 774-G standard. Često poznat i kao “VW G12++”.
Postoje još neke varijacije na temu kao što su: Glysantin G33 i G34. G33 je namenjen PSA grupi dok je G34(-91) vozilima GM grupe (Opel/Saab/Vauxhall). Naročito SAAB vozilima, praktično sva posle 2001.
Naziva se još i “Dex-Cool” i predstavlja GM6277M standard ili GM 19 40 650. Jedan je od najzahtevnijih standarda uopšte. Uz G40 verovatno i “najbolji” antifriz uopšte iako je zapravo derivat G30.
Kod teretnih vozila ili radnih mašina menja se na 8000 sati rada ili 400k milja (650k km) i praktično je “fill-for-life” ili za tek jednu zamenu. Kod automobila na 150k milja ili 5 godina a može da se dotera i na 6 do 7 mada nije preporučljivo i ništa se ne postiže time (ušteda je zanemarljiva).
Još jednom da ponovim: ovo je OAT antifriz (Rashladna Tečnost) tako da nije VW 774-G i ne treba da se sa njim meša (ni u smislu mešanja tečnosti ni mešanja u smislu poistovećivanja). Zapravo je neznatno drugačiji od G30 i ako mora da se nečim dolije do 10% a nemate baš ovaj najbolje je da to bude baš G30 (Glysantin).
Karakteriše ga narandžasta boja.
NAPOMENA:
Boje RT su prilično standardizovane ali se po kontinentima mogu malo razlikovati. Makar u nijansama. U svakom slučaju nemojte se oslanjati (samo) na boju RT. Bolje je pogledati originalnu ambalažu. Ukoliko tečnost nije u originalnoj a niste 100% sigurni, bolje je da ne koristite istu, osim u vanrednim okolnostima. Boje koje su uobičajene u Evropi sam naveo u tekstu ali sama boja NIJE vrhovni parametar nego samo ORIJENTACIONI.
Antifrizi/Rashladne Tečnosti (Antifreeze/Coolant)
Sve trenutno aktuelne RT se zasnivaju na glikolima. Do skora isključivo na etilen glikolu a u novije vreme i na propilen glikolu ili smeši ova dva.
Propilen glikol je dobio na značaju kao manje otrovan mada je potrebna veća koncentracija da bi postigao isti učinak kao i EG.
Znači koncentrat RT je praktično EG (ili glikoli) uz dodate aditive. Aditiva ima nekih 5% te uz max. 5% vode može se približno reći da je 90% koncentrata zapravo MEG (mono EG).
Za sistem EG-voda najniža temperatura mržnjenja (eutektikum) je na koncentraciji EG-a od 63,5% pri čemu je temp. mrž. –63,7ºC. Zbog aditiva T.M. se pomera nekoliko stepeni naniže. Koncentracija gotovog proizvoda (koncentrata) je za max. učinak oko 70% što i dalje odgovara konc. EG-a od oko 63%.
Maksimalnu zaštitu pružaju klasične silikatne RT (sa neorganskim aditivima, VW “G11”, zapravo VW TL-774C) koje na 68% imaju tačku mržnjenja od –69ºC. Ovo je maksimum za RT u široj upotrebi.
Veće koncentracije su nepovoljne za korišćenje. Zaštita pada a i proizvod nije toliko stabilan tako da u zavisnoti od tipa RT ne treba ići preko 60 do 65% koncentracije a po savetu proizvođača na samom proizvodu.
Upotreba RT se preporučuje i u oblastima bez mraza (ili jako umerenog) kao što je Mediteran, pre svega zbog anti korozione zaštite. Iako bi i 20% bilo dovoljno ne preporučuje se upotreba konc. manjih od 30% jer je efekat zaštite u tom slučaju slab.
Postoje dve velike grupacije ovih fluida (tečnosti) i to je najopštija podela:
SILIKATNI i NESILIKATNI.
U principu se jedni sa drugima NE mešaju.
Idemo dalje.
Nesilikatni.
Ovde je situacija (znatno) prostija. Postoje “klasični” koji sadrže neogranske aditive. Tu opet postoje dve neformalne “grupice”. Jedni su na bazi amina, nitrita i fosfata a drugi su bez istih. Mogu i da se mešaju ali ne treba to raditi bez preke potrebe.
Menjaju se u principu na 2 godine ili po preporuci proizvođača aut. ili motora ali svakako na ne više od 3 godine. U proseku na 60k km.
Obično su plave boje ali mogu biti i zeleni.
I naravno, OAT (Organic Acid Technology) kao vrhunac nesilikatnih RT.
Menjaju se na (fantastičnih) 240k km ili 5god. Imaju poboljšane osobine po pitanju zaštite od korozije i zaštite vodene pumpe. Obično su crvene boje.
Česta je zabluda da su posebno bolje od prethodnih po pitanju zaštite Al hladnjaka ili bloka motora ali je sigurno da se uz 50% veću cenu više isplate i da ih treba koristiti ukoliko je to od proizvođača automobila propisano.
Šta ako nije?
Nema velike koristi od korišćenja OAT kod starijih motora. Može se desiti da čak stari dobri klasični budu i bolji po jeftinijoj ceni a period promene ne može (mnogo) da se poveća. Ukoliko imate Al blok i hladnjak a propisani su “klasici” možete da koristite OAT ali ne pun interval zamene nego tek 3-4 god. i max. 100k km, pa da li se isplati vi procenite sami.
Da li se mešaju prethodni sa OAT? Da ali treba izbegavati. Ako dodajete klasičnu RT u OAT u najmanju ruku mu smanjujete interval zamene (bar za godinu dana, zavisno od kolilčine) a obrnuto ne donosi produženje korišćenja. U oba slučaja neće doći do katastrofalnih posledica i temp. mržnjenja neće značajno da poraste ali će koroziona zaštita biti manja pa je preporuka da se ne mešaju zaista “preporučljiva”.
Inače OAT su čuveni VW “G12+” a zapravo 774-F te Glysantin G30 ili “Alu protect”.
Ako ćemo u “veliku nauku” situacija je da se ove RT mogu mešati sa G11 (iako su silikatne) ali nije mnogo preporučljivo i to treba raditi samo u vanrednim okolnostima.
Silikatni.
RT sa neorganskim silikatnim aditivima ili “klasični” silikatni su bili “revolucija” kad su se pojavili sa 3god. ili 100k km intervalom zamene. Ipak danas se koriste kod manjeg broja automobila, uglavnom američkih proizvođača.
Postoje pak dve vrste “OAT-a” sa silikatnim aditivima. To su tzv. HOAT (hibridni OAT) i SOAT (Silikatni OAT).
HOAT aditivi su zasnovani na solima organskih kiselina i silikatima. Ne treba da se mešaju sa OAT-ima. Ovo su RT koje ispunjavaju VW TL774-C standard (“G11”). Menjaju se na 3 ili 4 godine. Obično su zelene boje.
Ekvivalent su (i uglavnom zasnovani na) BASF Glysantin® Protect Plus (ili “G48”).
Specijalan (i usavršen) tip HOAT-a je Glysantin G 05. Karakteristično je da osim OAT aditiva sadrži i nitrite te da je posebno pogodan za teretna vozila (rudarske i građevinske mašine) gde se menja na produženom intervalu zamene. Kod vozila je to 100k milja ili 5 godina
Često se meša sa “Dex-Cool” antifrizima koji su ipak nešto drugo i sličnije običnim OAT-ima.
Sve u svemu, karakteristične je žute boje.
Koriste ga Chrysler i Ford automobili kao i neki GM ali više u USA.
Ne valja da se meša sa više od 10% drugih RT makar bile i silikatne.
I na kraju,
SOAT
Ovo je poslednja generacija RT i najnaprednija. Iako se u Evropi u 2/3 novih vozila koristi “običan” OAT, nije nemoguće da će u skorije vreme odnos biti “pola-pola”. Dobro, nije baš “vanzemaljska tehnologija” ali jeste najbolje što trenutno postoji u široj upotrebi. Dakle bazirano na OAT i silikatima, praktično je usavršeni G 05 i bez nitrita.
U USA BASF nije dominantan snabdevać sirovinama ali u Evropi definitivno jeste te ću, bez da mnogo pogrešim, SOAT vezati uz Glysantin G40. On se često naziva i ‘Advanced OAT’ a SOAT je zapravo akronim za: Silicon enhanced Organic Acid Technology.
Uobičajeno je ljubičaste boje.
Menja se na istim intervalima kao OAT ali bi mogao i (malo) duže da izdrži. Možda čak i svih 7 godina.
Ne bi trebali da stavljate interval zamene kao odlučujući parametar kvaliteta (kao i kod ulja) i da prekoračujete 5 godina. Pravi napredak kod G40 u odnosu na G30 je u pojačanoj korozionoj zaštiti (koja je i kod G30 na visokom nivou, iznad standardnih RT).
G40 ispunjava zapravo VW TL 774-G standard. Često poznat i kao “VW G12++”.
Postoje još neke varijacije na temu kao što su: Glysantin G33 i G34. G33 je namenjen PSA grupi dok je G34(-91) vozilima GM grupe (Opel/Saab/Vauxhall). Naročito SAAB vozilima, praktično sva posle 2001.
Naziva se još i “Dex-Cool” i predstavlja GM6277M standard ili GM 19 40 650. Jedan je od najzahtevnijih standarda uopšte. Uz G40 verovatno i “najbolji” antifriz uopšte iako je zapravo derivat G30.
Kod teretnih vozila ili radnih mašina menja se na 8000 sati rada ili 400k milja (650k km) i praktično je “fill-for-life” ili za tek jednu zamenu. Kod automobila na 150k milja ili 5 godina a može da se dotera i na 6 do 7 mada nije preporučljivo i ništa se ne postiže time (ušteda je zanemarljiva).
Još jednom da ponovim: ovo je OAT antifriz (Rashladna Tečnost) tako da nije VW 774-G i ne treba da se sa njim meša (ni u smislu mešanja tečnosti ni mešanja u smislu poistovećivanja). Zapravo je neznatno drugačiji od G30 i ako mora da se nečim dolije do 10% a nemate baš ovaj najbolje je da to bude baš G30 (Glysantin).
Karakteriše ga narandžasta boja.
NAPOMENA:
Boje RT su prilično standardizovane ali se po kontinentima mogu malo razlikovati. Makar u nijansama. U svakom slučaju nemojte se oslanjati (samo) na boju RT. Bolje je pogledati originalnu ambalažu. Ukoliko tečnost nije u originalnoj a niste 100% sigurni, bolje je da ne koristite istu, osim u vanrednim okolnostima. Boje koje su uobičajene u Evropi sam naveo u tekstu ali sama boja NIJE vrhovni parametar nego samo ORIJENTACIONI.
, isto kao sto neko kaze patike a neko adidaske, a marka NIKE 
Član
A gdje samo nalazite te strucnjake majko mila? :lol:
Sve je to isto sra*e, samo drugacije upakovano. U pravilu ih ne treba mijesati, ali nikakav vakuum nece nastati iako ih pomijesate. Ako je rijec o dosipanju rashladne tekucine (antifriza, eng. anti freeze, a permant je samo komercijalni naziv za Modricin antifriz) pametno je dosuti isti tip koji si i ranije sipao, a ako je ispustena sva tekucina iz sistema, mozes nasuti bilo koju, nista se nece desiti. Te price o nagrizanju gumica i ostalih dijelova rashladnog sistema odnose se na to ako je u sistemu prethodno duze vrijeme bila cista voda, pa onda nasut antifriz, jer on ima blago nagrizajuce sredstvo i nagriza kamenac koji se vremenom stvorio i time dolazi do slabljenja pojedinih dijelova u sistemu, tipa, procuri vodena pumpa, ili hladnjak ili slicno. Zato nikad ne treba u sistem sipati cisti 100% antifriz, nego ga je uvijek pametno prethodno razrijediti u odgovarajucem omjeru (ili kupiti vec razrijedjen), pa onda nasuti u sistem.
Sve je to isto sra*e, samo drugacije upakovano. U pravilu ih ne treba mijesati, ali nikakav vakuum nece nastati iako ih pomijesate. Ako je rijec o dosipanju rashladne tekucine (antifriza, eng. anti freeze, a permant je samo komercijalni naziv za Modricin antifriz) pametno je dosuti isti tip koji si i ranije sipao, a ako je ispustena sva tekucina iz sistema, mozes nasuti bilo koju, nista se nece desiti. Te price o nagrizanju gumica i ostalih dijelova rashladnog sistema odnose se na to ako je u sistemu prethodno duze vrijeme bila cista voda, pa onda nasut antifriz, jer on ima blago nagrizajuce sredstvo i nagriza kamenac koji se vremenom stvorio i time dolazi do slabljenja pojedinih dijelova u sistemu, tipa, procuri vodena pumpa, ili hladnjak ili slicno. Zato nikad ne treba u sistem sipati cisti 100% antifriz, nego ga je uvijek pametno prethodno razrijediti u odgovarajucem omjeru (ili kupiti vec razrijedjen), pa onda nasuti u sistem.
Član
ja prodajem i perman i antifri godinama permant je 7.50km antifriz 5.00km i ljudi sada kupuje antifriz a imaju perman u autu jer je antifriz jeftiniji i bas se niko nije zalio a prodao sam dosta eto jedina razlika sto na perman od 100% kada dodas litru vode dobije -34 a na antifrizu -38 znaci malo je jaci a gustoca boja miris su potpuno isti tako da nevjerujem da ima imalo razlike a upravo ovih dana uvoznik je na atifriz poceo ljepiti naljepnice na kojima pise permant i tako da nece biti ljudi koji ce pitati u cemu je razlika i bojati se kupiti zbog razlika jer ljudi nema razlike nikakve izmedju njih permant je samo naziv a antifriz koristi cijeli svet tako da iz iskustva znam da nema nikakve razlike a vi mislite sta hocete
Član
IAT- stare tekucine, na neorganskoj bazi
OAT- novije tekucine, organska baza
HOAT- tekucine koje su u zadnje vrijeme standard u svim EU vozilima
vakum se ne moze stvoriti u zatvorenom sistemu
koristiti onu rashladnu tekucinu koju preporucuje proizvodjac, ne isplati se rizikovati, jer se moze svasta dogoditi pri visokim temperaturama i pritiscima
ne mjesati tekucin jer se drugacije ponasaju pri istim uslovima
Crveni i Pink G12 su specijalno napravljeni za alu blok
Plavi G11, moze isto za alu blok, ali ima drugaciju pH vrijednost
OAT- novije tekucine, organska baza
HOAT- tekucine koje su u zadnje vrijeme standard u svim EU vozilima
vakum se ne moze stvoriti u zatvorenom sistemu
koristiti onu rashladnu tekucinu koju preporucuje proizvodjac, ne isplati se rizikovati, jer se moze svasta dogoditi pri visokim temperaturama i pritiscima
ne mjesati tekucin jer se drugacije ponasaju pri istim uslovima
Crveni i Pink G12 su specijalno napravljeni za alu blok
Plavi G11, moze isto za alu blok, ali ima drugaciju pH vrijednost
Član
ja sam ispustio svu tecnost , bila je permant pa kako je poslije odredzenog perioda falilo dosipao sam vodu , kao sto rekoh sad je sve ispusteno i cekam vas odgovor da mi kazete sta da sipam , G12 ili obicni permant / antifriz , bio sam danas u konzumu imaju oni neki obicni antifriz od 3-4 marke litar da ne sipam to govno ili
Član
gdje da uzmem taj G12 u Sarajevu
Član
Ne kupuj neke levatske proizvode/marke, to ti mogu reci, prosle god sam za probu uzeo neke jeftinije antifrize, jedan skuplji antifriz (jebiga ne sjecam se marke) i rencov G12, pa im testirao tacku zamrzavanja onom pipetom. Rezultat, ti jeftinjolosi maltene da nemaju otpornosti na zamrzavanje, mislio sam da mi pipeta ne valja dok nisam dosao do ovog skupljeg antifriza te G12 na kraju, oni su pokazali maltene tacne cifre koje pisu na etiketi.
- Status