Član
</div>
<div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/zastava%20traka.jpg" border="1" /></div><p>Preuzeto
sa : <a href="http://www.novosti.rs" target="_blank">Novosti.rs</a>
</p><p class="MsoNormal" style="margin-bottom: 7.5pt">Gasi se
najveći balkanski industrijski gigant. Proizvedeno 4,3 miliona vozila. Od 2000.
samo u Fabrici automobila bez posla ostalo 9.000 radnika. „Zastavina“ Fabrika
automobila odlazi u istoriju, a na njenim temeljima niče kompanija „Fijat
automobili Srbija“.</p><p class="MsoNormal" style="margin-bottom: 7.5pt">Najveći industrijski kompleks na Balkanu, koji je bio i simbol razvoja SFRJ,
5. januara je, nakon 57 godina rada, faktički prestao da postoji.
Formalno-pravno će se ugasiti za dve godine. Do tada - gigant bez radnika.</p>
<p>Na temeljima te fabrike, koja se prostire na 250 hektara i ima oko 800.000
kvadrata proizvodnog prostora, gradi se torinsko-srpska kompanija, koja će,
prema najavi čelnika iz Italije, već početkom naredne godine biti najmodernija
„Fijatova“ fabrika u svetu.</p>
<p class="MsoNormal" style="margin-bottom: 7.5pt">-
Proizvodnja automobila u Kragujevcu ostavila je dubok trag u istoriji srpske i
jugoslovenske industrije - rekao je nedavno za „Novosti“ Rodoljub Micić, jedan
od najuspešnijih direktora „Zastave“. On je rukovodio fabrikom i 1989. godine,
kada je proizvedeno rekordnih 230.570 vozila.</p>
<p>U ovoj fabrici je bilo zaposleno oko 35.000 radnika, a u kooperaciji širom
Jugoslavije još oko 130.000. Krajem osamdesetih godina prošlog veka „Zastavini“
čelnici su voleli da se hvale činjenicom da ova fabrika hrani pola miliona
Jugoslovena.</p>
<p>Vozila su u Kragujevcu počela da se proizvode 1940. godine, ali je Drugi
svetski rat poremetio planove. Tada je za Vojsku Jugoslavije proizvedeno 400
kamiona „ševrolet“. Proizvodnja je nastavljena 1953. godine, kada su sklopljena
162 komada džipa „vilis overland“. Serijska proizvodnja je krenula 1954.
godine, proizvodnjom „kampanjole“ i „Fijatovog“ modela automobila „1900“.</p>
<p>Pravi bum u serijskoj proizvodnji kreće 1957, kada počinje montaža „fiće“.
Do 1985. godine proizvedeno je 923.487 komada, a prvi model je poklonjen Titu.
Sledi proizvodnja „tristaća“ („fijat 1.300&ldquo
, zatim „fijat 1.800“, ali i
nekoliko manjih kamiona. Zbog toga se 1969. izdvaja fabrika „Zastava kamioni“,
kao posebna celina. U toj fabrici je, u saradnji sa „Ivekom“, proizvedeno oko
200.000 kamiona. Oko 40.000 je izvezeno širom sveta.</p><div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/zastava%20101%20skala%20poslednji.jpg" border="1" /></div><p>Proizvodnja najtiražnijeg automobila - „keca“, kreće 1971. godine. Sa trake
je sišlo 1.273.532 komada. Za razliku od „fiće“, narod ovom modelu nije dodelio
etiketu „nacionalno vozilo“. To je tek posle desetak godina uspelo modelu
„jugo“, čija je serijska proizvodnja krenula 1980. godine. Od 794.428 proizvedenih
automobila, oko 142.000 je prodato na najprobirljivijem svetskom automobilskom
tržištu - u SAD. Činjenica je i da je taj automobil proglašen za najgori u
severnoj Americi, ali na tom prostoru nisu uspeli da se probiju ni najbolji
modeli nekih velikih evropskih automobila.</p><div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/yugo%20poslednji.jpg" border="1" /></div><p>Usledio je raspad SFRJ, sankcije i na kraju NATO bombardovanje, u kome su
uništeni skoro svi vitalni pogoni ove fabrike. U najkraćem mogućem roku su
obnovljene linije, ali je „Zastavin“ program zastareo za ino-tržište, a domaće
je bilo malo za fabriku tih kapaciteta. Situaciju nije mogao da promeni ni
nešto komforniji model „jugo florida“, koji je počeo da se proizvodi 1988.
godine, u saradnji sa najboljim italijanskim stručnjacima.</p><div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/yugo%20florida%20000001.jpg" border="1" /></div><p>Za oko 14 miliona evra kupljene su licenca i manja poluatomatizovana linija
za proizvodnju „punta“, koji se i sada, dok se renovira oko 400.000 kvadrata
proizvodnog prostora - montira. To je deseti „Zastavin“ model, koji je
proizveden u saradnji sa Italijanima i koji je zbog toga i dobio naziv „zastava
10“. Ovaj „Zastavin“ miraz u torinsko-srpskoj kompaniji se od pre dve godine
proizvodi pod „Fijatovom“ oznakom „188 klasik“. Do sada je proizvedeno oko
37.000 tih automobila.</p><div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/fiat%20punto%20classic%2054.jpg" border="1" /></div><p>Probna produkcija novog modela, koji će se, kako je najavljeno, proizvoditi
u 196.000 primeraka godišnje, kreće krajem ove godine. A, sa drugim novim
modelom, koji bi trebalo da krene početkom naredne godine, sa traka će silaziti
i do 300.000 vozila. </p>
<p>Počeci sredinom 19. veka</p>
<p>Ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića, od 29. marta 1851. godine, u
Kragujevcu je počeo da se razvija Industrijski centar Srbije, kako bi se
izbegla stalna prismotra obaveštajnih službi Austrije i Turske. Već 27. oktobra
1853. godine izlivena su prve četiri bronzane topovske cevi sa srpskim grbom.
Usledila je proizvodnja i drugog oružja, ali pre svega čuvene puške „kokinke“,
koja je proizvedena u 100.000 primeraka i koja je smatrana najboljom na svetu.</p>
<p>Od 1. januara 1946. godine fabrika menja ime u „Crvena zastava“. Na tim
temeljima nastaje i Fabrika automobila. Rođendanom Fabrike automobila „Zastava“
smatra se 26. avgust 1953. godine. Tada je u fabrici raspisan referendum da se
dobit usmeri u razvoj automobilske industrije. Više od 96 odsto zaposlenih je
podržalo predlog i nakon toga je raspisan referendum za izbor najpovoljnijeg
ponuđača i najkvalitetnijeg vozila. Na konkursu je učestvovalo osam uglednih
proizvođača automobila, među kojima su bili - „Reno“ iz Francuske, „Fijat“ iz
Italije, „Rover“ i „Ostin“ iz Engleske, „Vilis“ iz SAD...</p>
<p>Prosperitet "Doline gladi"</p>
<p>Obustavljanjem ozbiljne proizvodnje u „Zastavi“ grad je dobio naziv -
„dolina gladi“. Procenjuje se da je oko 15.000 radnika u grupi ostalo bez
posla. Većina se nije snašla. Efekti ponovnog dolaska „Fijata“ se još ne
osećaju u punoj meri. Otvorene su velike svetske trgovine, i manje fabrike, ali
se broj nezaposlenih Kragujevčana bitnije nije smanjio. Na evidenciji ih je oko
25.000.</p>
<p>- Prve prave efekte ćemo osetiti kada krene serijska proizvodnja novog
modela - kaže Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca. - To će se desiti
već krajem ove godine, kada će i mnogi „Fijatovi“ kooperanti iz Italije
otvoriti nove pogone. Očekujem da taj projekat uposli više hiljada radnika i da
grad, koji se i bez toga dobro razvijao poslednjih godina, postane pravi centar
prosperiteta u Srbiji.</p>
<p>Opstanak najveće fabrike</p>
<p class="MsoNormal">Grupa „Zastava vozila“ je i u SR Jugoslaviji bila najveći
industrijski konglomerat. U njenom sastavu je funkcionisalo 47 preduzeća, 432
kooperanta, od čega 220 direktno zavisnih. Na spisku se nalazilo oko 32.000
radnika, od čega 7.500 u preduzećima van grada. Najveći broj zaposlenih je
primao simbolične prinadležnosti i bili su retko radno angažovani. Na taj način
se čuvao socijalni mir. Bilo kako bilo, ti radnici su nakon raspada SFRJ i
sankcija osvojili proizvodnju 1.407 pozicija koje su se proizvodile u bivšim
republikama. Tek oko 403 pozicije za automobile su i dalje nabavljane iz
inostranstva, a 123 za kamione. Broj proizvedenih automobila od 1991. godine
pao je sa oko 30.000 na tek oko 4.500 početkom dvehiljadite. Trenutno u
„Fabrici automobila“ radi oko 1.100 radnika, a u ostalim preduzećima bivše
grupe tek nekoliko hiljada. </p>
<p><strong>* * * * * *</strong></p>
<p><span>PENZIONER ŽIVORAD STEVANOVIĆ (67)
SKORO 35 GODINA RADIO U „ZASTAVI“</span></p>
<p><span>BILO JE I POSLA I PARA</span></p>
<p>Krajem 1969. godine sam počeo da radim u „Zastavi“. Fabrika se tada
razvijala neverovatnim tempom. Dnevno je stizala nova oprema, mašine, kretali
novi modeli... Italijani su nam već početkom osamdesetih govorili da je naša
fabrika modernija od njihove. Naši radnici su se obučavali u najrazvijenijim
industrijskim zemljama sveta. Svuda su bili zapaženi kao vrsni majstori. Prava
industrijska ekspanzija. Nažalost, posmatrao sam i kako se fabrika polako gasi.
I, opet nada. U rekordno kratkom roku smo krenuli sa automatizovanim sklapanjem
„zastave 10“ („punta&ldquo.</p>
<p>Ovo je siže 35-godišnjeg rada u fabrici sada već penzionera - Živorada
Stevanovića (67).</p>
<p>- Sećam se kolega iz Italije kada je naš prvi proizvod, „jugo“, krenuo put
Amerike - kaže Stevanović. - Imao sam utisak da nam zavide, iako su radili u
jednoj od najvećih svetskih fabrika. Saradnja sa njima je uvek bila na visokom
nivou, a i druženje nakon posla. Sličnog smo mentaliteta, pilo se, kako smo to
voleli da kažemo - po srpski. Para dovoljno i za porodicu i za kafanu, ali i za
odmor. „Zastavini“ radnici nisu letovali kraće od 15 dana. Uglavnom Jadran i
Ohrid, ali i Grčka, Češka i Poljska. Velike pare smo ostavili u tim državama.
Imalo se. Usledio je raspad SFRJ, sankcije, bombardovanje... Kada su se
Italijani, nakon 20 godina, ponovo vratili - nisu mogli da veruju da, kako su
nam rekli - „funkcionišemo“. </p>Autor : M. Đošović<br /><br />Foto : Novosti i arhiva Autoblog.rs<br />
<br>
<div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/zastava%20traka.jpg" border="1" /></div><p>Preuzeto
sa : <a href="http://www.novosti.rs" target="_blank">Novosti.rs</a>
</p><p class="MsoNormal" style="margin-bottom: 7.5pt">Gasi se
najveći balkanski industrijski gigant. Proizvedeno 4,3 miliona vozila. Od 2000.
samo u Fabrici automobila bez posla ostalo 9.000 radnika. „Zastavina“ Fabrika
automobila odlazi u istoriju, a na njenim temeljima niče kompanija „Fijat
automobili Srbija“.</p><p class="MsoNormal" style="margin-bottom: 7.5pt">Najveći industrijski kompleks na Balkanu, koji je bio i simbol razvoja SFRJ,
5. januara je, nakon 57 godina rada, faktički prestao da postoji.
Formalno-pravno će se ugasiti za dve godine. Do tada - gigant bez radnika.</p>
<p>Na temeljima te fabrike, koja se prostire na 250 hektara i ima oko 800.000
kvadrata proizvodnog prostora, gradi se torinsko-srpska kompanija, koja će,
prema najavi čelnika iz Italije, već početkom naredne godine biti najmodernija
„Fijatova“ fabrika u svetu.</p>
<p class="MsoNormal" style="margin-bottom: 7.5pt">-
Proizvodnja automobila u Kragujevcu ostavila je dubok trag u istoriji srpske i
jugoslovenske industrije - rekao je nedavno za „Novosti“ Rodoljub Micić, jedan
od najuspešnijih direktora „Zastave“. On je rukovodio fabrikom i 1989. godine,
kada je proizvedeno rekordnih 230.570 vozila.</p>
<p>U ovoj fabrici je bilo zaposleno oko 35.000 radnika, a u kooperaciji širom
Jugoslavije još oko 130.000. Krajem osamdesetih godina prošlog veka „Zastavini“
čelnici su voleli da se hvale činjenicom da ova fabrika hrani pola miliona
Jugoslovena.</p>
<p>Vozila su u Kragujevcu počela da se proizvode 1940. godine, ali je Drugi
svetski rat poremetio planove. Tada je za Vojsku Jugoslavije proizvedeno 400
kamiona „ševrolet“. Proizvodnja je nastavljena 1953. godine, kada su sklopljena
162 komada džipa „vilis overland“. Serijska proizvodnja je krenula 1954.
godine, proizvodnjom „kampanjole“ i „Fijatovog“ modela automobila „1900“.</p>
<p>Pravi bum u serijskoj proizvodnji kreće 1957, kada počinje montaža „fiće“.
Do 1985. godine proizvedeno je 923.487 komada, a prvi model je poklonjen Titu.
Sledi proizvodnja „tristaća“ („fijat 1.300&ldquo
, zatim „fijat 1.800“, ali inekoliko manjih kamiona. Zbog toga se 1969. izdvaja fabrika „Zastava kamioni“,
kao posebna celina. U toj fabrici je, u saradnji sa „Ivekom“, proizvedeno oko
200.000 kamiona. Oko 40.000 je izvezeno širom sveta.</p><div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/zastava%20101%20skala%20poslednji.jpg" border="1" /></div><p>Proizvodnja najtiražnijeg automobila - „keca“, kreće 1971. godine. Sa trake
je sišlo 1.273.532 komada. Za razliku od „fiće“, narod ovom modelu nije dodelio
etiketu „nacionalno vozilo“. To je tek posle desetak godina uspelo modelu
„jugo“, čija je serijska proizvodnja krenula 1980. godine. Od 794.428 proizvedenih
automobila, oko 142.000 je prodato na najprobirljivijem svetskom automobilskom
tržištu - u SAD. Činjenica je i da je taj automobil proglašen za najgori u
severnoj Americi, ali na tom prostoru nisu uspeli da se probiju ni najbolji
modeli nekih velikih evropskih automobila.</p><div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/yugo%20poslednji.jpg" border="1" /></div><p>Usledio je raspad SFRJ, sankcije i na kraju NATO bombardovanje, u kome su
uništeni skoro svi vitalni pogoni ove fabrike. U najkraćem mogućem roku su
obnovljene linije, ali je „Zastavin“ program zastareo za ino-tržište, a domaće
je bilo malo za fabriku tih kapaciteta. Situaciju nije mogao da promeni ni
nešto komforniji model „jugo florida“, koji je počeo da se proizvodi 1988.
godine, u saradnji sa najboljim italijanskim stručnjacima.</p><div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/yugo%20florida%20000001.jpg" border="1" /></div><p>Za oko 14 miliona evra kupljene su licenca i manja poluatomatizovana linija
za proizvodnju „punta“, koji se i sada, dok se renovira oko 400.000 kvadrata
proizvodnog prostora - montira. To je deseti „Zastavin“ model, koji je
proizveden u saradnji sa Italijanima i koji je zbog toga i dobio naziv „zastava
10“. Ovaj „Zastavin“ miraz u torinsko-srpskoj kompaniji se od pre dve godine
proizvodi pod „Fijatovom“ oznakom „188 klasik“. Do sada je proizvedeno oko
37.000 tih automobila.</p><div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/fiat%20punto%20classic%2054.jpg" border="1" /></div><p>Probna produkcija novog modela, koji će se, kako je najavljeno, proizvoditi
u 196.000 primeraka godišnje, kreće krajem ove godine. A, sa drugim novim
modelom, koji bi trebalo da krene početkom naredne godine, sa traka će silaziti
i do 300.000 vozila. </p>
<p>Počeci sredinom 19. veka</p>
<p>Ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića, od 29. marta 1851. godine, u
Kragujevcu je počeo da se razvija Industrijski centar Srbije, kako bi se
izbegla stalna prismotra obaveštajnih službi Austrije i Turske. Već 27. oktobra
1853. godine izlivena su prve četiri bronzane topovske cevi sa srpskim grbom.
Usledila je proizvodnja i drugog oružja, ali pre svega čuvene puške „kokinke“,
koja je proizvedena u 100.000 primeraka i koja je smatrana najboljom na svetu.</p>
<p>Od 1. januara 1946. godine fabrika menja ime u „Crvena zastava“. Na tim
temeljima nastaje i Fabrika automobila. Rođendanom Fabrike automobila „Zastava“
smatra se 26. avgust 1953. godine. Tada je u fabrici raspisan referendum da se
dobit usmeri u razvoj automobilske industrije. Više od 96 odsto zaposlenih je
podržalo predlog i nakon toga je raspisan referendum za izbor najpovoljnijeg
ponuđača i najkvalitetnijeg vozila. Na konkursu je učestvovalo osam uglednih
proizvođača automobila, među kojima su bili - „Reno“ iz Francuske, „Fijat“ iz
Italije, „Rover“ i „Ostin“ iz Engleske, „Vilis“ iz SAD...</p>
<p>Prosperitet "Doline gladi"</p>
<p>Obustavljanjem ozbiljne proizvodnje u „Zastavi“ grad je dobio naziv -
„dolina gladi“. Procenjuje se da je oko 15.000 radnika u grupi ostalo bez
posla. Većina se nije snašla. Efekti ponovnog dolaska „Fijata“ se još ne
osećaju u punoj meri. Otvorene su velike svetske trgovine, i manje fabrike, ali
se broj nezaposlenih Kragujevčana bitnije nije smanjio. Na evidenciji ih je oko
25.000.</p>
<p>- Prve prave efekte ćemo osetiti kada krene serijska proizvodnja novog
modela - kaže Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca. - To će se desiti
već krajem ove godine, kada će i mnogi „Fijatovi“ kooperanti iz Italije
otvoriti nove pogone. Očekujem da taj projekat uposli više hiljada radnika i da
grad, koji se i bez toga dobro razvijao poslednjih godina, postane pravi centar
prosperiteta u Srbiji.</p>
<p>Opstanak najveće fabrike</p>
<p class="MsoNormal">Grupa „Zastava vozila“ je i u SR Jugoslaviji bila najveći
industrijski konglomerat. U njenom sastavu je funkcionisalo 47 preduzeća, 432
kooperanta, od čega 220 direktno zavisnih. Na spisku se nalazilo oko 32.000
radnika, od čega 7.500 u preduzećima van grada. Najveći broj zaposlenih je
primao simbolične prinadležnosti i bili su retko radno angažovani. Na taj način
se čuvao socijalni mir. Bilo kako bilo, ti radnici su nakon raspada SFRJ i
sankcija osvojili proizvodnju 1.407 pozicija koje su se proizvodile u bivšim
republikama. Tek oko 403 pozicije za automobile su i dalje nabavljane iz
inostranstva, a 123 za kamione. Broj proizvedenih automobila od 1991. godine
pao je sa oko 30.000 na tek oko 4.500 početkom dvehiljadite. Trenutno u
„Fabrici automobila“ radi oko 1.100 radnika, a u ostalim preduzećima bivše
grupe tek nekoliko hiljada. </p>
<p><strong>* * * * * *</strong></p>
<p><span>PENZIONER ŽIVORAD STEVANOVIĆ (67)
SKORO 35 GODINA RADIO U „ZASTAVI“</span></p>
<p><span>BILO JE I POSLA I PARA</span></p>
<p>Krajem 1969. godine sam počeo da radim u „Zastavi“. Fabrika se tada
razvijala neverovatnim tempom. Dnevno je stizala nova oprema, mašine, kretali
novi modeli... Italijani su nam već početkom osamdesetih govorili da je naša
fabrika modernija od njihove. Naši radnici su se obučavali u najrazvijenijim
industrijskim zemljama sveta. Svuda su bili zapaženi kao vrsni majstori. Prava
industrijska ekspanzija. Nažalost, posmatrao sam i kako se fabrika polako gasi.
I, opet nada. U rekordno kratkom roku smo krenuli sa automatizovanim sklapanjem
„zastave 10“ („punta&ldquo
.</p><p>Ovo je siže 35-godišnjeg rada u fabrici sada već penzionera - Živorada
Stevanovića (67).</p>
<p>- Sećam se kolega iz Italije kada je naš prvi proizvod, „jugo“, krenuo put
Amerike - kaže Stevanović. - Imao sam utisak da nam zavide, iako su radili u
jednoj od najvećih svetskih fabrika. Saradnja sa njima je uvek bila na visokom
nivou, a i druženje nakon posla. Sličnog smo mentaliteta, pilo se, kako smo to
voleli da kažemo - po srpski. Para dovoljno i za porodicu i za kafanu, ali i za
odmor. „Zastavini“ radnici nisu letovali kraće od 15 dana. Uglavnom Jadran i
Ohrid, ali i Grčka, Češka i Poljska. Velike pare smo ostavili u tim državama.
Imalo se. Usledio je raspad SFRJ, sankcije, bombardovanje... Kada su se
Italijani, nakon 20 godina, ponovo vratili - nisu mogli da veruju da, kako su
nam rekli - „funkcionišemo“. </p>Autor : M. Đošović<br /><br />Foto : Novosti i arhiva Autoblog.rs<br />
<br>
