Član
<div class="blog">
</div>
<div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/38007-benzinska%20pumpa.jpg" border="1" /></div>
<p>Preuzeto sa : <a href="http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Prodaja-benzina-opala-za-40-odsto.lt.html " target="_blank">Politika.rs</a></p>
<p>Samo po osnovu akciza u ceni goriva, državi se u budžet dnevno slije između
240 i 300 miliona dinara</p>
<p>Zbog učestalih poskupljenja goriva, skoro na svake dve nedelje, promet
derivata u martu ove godine opao je za 40 odsto u odnosu na isti mesec prošle.
Ukoliko država uskoro ne stabilizuje cene, promet će biti i prepolovljen. To
neće samo drastično smanjiti zaradu na pumpama, već će i priliv para u budžetu
po osnovu fiskalnih zahvatanja, koja u ceni goriva idu do 70 odsto, biti znatno
manji, tvrdi za „Politiku” Milan Rakić, predsednik Udruženja vlasnika privatnih
benzinskih pumpi.</p>
<p>Po osnovu akciza, na svaki litar goriva u budžet Srbije se, tvrdi Rakić,
svakog dana slije oko 300 miliona dinara. To je najizdašniji izvor prihoda koji
država sama dovodi u pitanje.</p>
<p>O kakvom je drastičnom skoku cena reč, dovoljno je podsetiti da je naš vozač
lane u ovo vreme za 1.000 dinara u rezervoar mogao da naspe 14, a danas manje
od osam litara goriva, kaže Rakić.</p>
<p>Krajnje je vreme, upozorava Rakić, da se izmeni Uredba o cenama derivata i
da se za usklađivanje cena ne uzima vrednost sirove nafte, već cena derivata na
berzi.</p>
<p>Na konstataciju da takav zahtev stoji već duže od godinu dana u Ministarstvu
energetike, Rakić kaže da treba pitati resornog ministra Petra Škundrića zašto
je od svih zahteva privatnika za izmenom Uredbe o cenama derivata prihvaćeno
jedino povećanje rafinerijske cene prerade za NIS s 30 na 48,75 dolara po toni,
što je u velikoj meri podiglo cene goriva koje privatnici preuzimaju od NIS-a.</p>
<p>Upitan koliko je u ovom času realna cena goriva u Srbiji, Rakić kaže da bi
benzini mogli biti jeftiniji za osam, a evro dizel za 20 dinara, dodajući da se
benzini u Republici Srpskoj, odakle se sve više švercuje u Srbiju, prodaju za
25 dinara jeftinije. Dakle, za oko 90 dinara po litru.</p>
<p>Država bi, po njemu, trebalo da smanji akcize, koje za litar goriva iznose
44,7 dinara. Takav potez, dugoročnije, ne bi smanjio priliv para u budžet.
Naprotiv, s obzirom na to da bi se korekcijom akciza smanjila maloprodajna cena
goriva, došlo bi do povećanja prometa i, po tom osnovu, nastavio u mnogo većoj
meri da se puni budžet.</p>
<p>Cene benzina na privatnim pumpama neće se menjati sve dok ih i NIS ne
poveća, bez obzira na to što su privatnici time na gubitku, jer NIS kao
monopolista nije smanjio veleprodajnu cenu po kojoj se benzini preuzimaju u
Pančevu, kaže Rakić.</p>
<p>Slobodan Milosavljević, ministar trgovine, koji poslednjih dana upozorava da
se mora preispitati visina akciza u ceni goriva, potvrdio je juče za „Politiku”
da još uvek nije dogovoren nikakav susret s premijerom i nadležnim
ministarstvima na ovu temu.</p>
<p>Milan Budimir, zadužen za odnose s javnošću u Ministarstvu energetike, kaže
da će se narednih dana ponovo preispitati Uredba o cenama derivata i predlog da
se maloprodajna cena više ne usklađuje s vrednošću sirove nafte, nego s cenom
derivata na berzi, što bi ih dovelo u ravan s cenama u regionu.</p>
<p>On dodaje da pitanje fiskalnih zahvatanja u ceni goriva nije u nadležnosti
ovog, nego Ministarstva finansija i da ono propisuje kolika će biti državna
zahvatanja po ovom osnovu.</p>
<p>Prometnici imaju pravo da ne povećavaju cene goriva na svojim pumpama do
maksimalno propisanih koje određuje država ako hoće konkurentno da posluju,
međutim njihova zarada nije ni tako umanjena. Naprotiv, kaže Budimir.</p>
<p>U poređenju sa ostalim zemljama regiona, čak i posle odluke NIS-a da snizi
iznos marže, koja je propisana na pet dinara, prosečni prihodi koje ostvaruju
benzinske stanice po litru goriva viši su nego u drugim zemljama regiona.
Visina veleprodajnih i maloprodajnih marži, na motorne benzine i dizel goriva u
Hrvatskoj je 8,10 dinara, Sloveniji 8,08 dinara, a u Crnoj Gori 6,91 dinar.</p>
<p>Uzevši prosečan promet naftnih derivata na benzinskim pumpama u Srbiji,
zajedno sa profitom, koji se ostvaruje od pratećih delatnosti, ukupna marža pri
prodatom litru benzina u Srbiji može dostići i 9,50 dinara.</p>
<p>U NIS-u, za sada, kako se saznaje, ne nameravaju da podižu cenu benzina, što
znači da će se „devedesetpetica” prodavati po 109 umesto po 114 ,7 dinara
kolika mu je najviše propisana državna cena.</p>
<p>NIS sprovodi svoju strategiju tržišnog razvoja i ide u susret zadovoljenju
potreba svojih klijenata, kažu u ovoj kući, i dodaju da će kontinuirano
obezbediti optimalan nivo cena, snižavajući ih na svoj račun umanjenjem
sopstvene marže.</p><p>
Autor : J. Petrović </p>
<br>
</div>
</div>
<div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/38007-benzinska%20pumpa.jpg" border="1" /></div>
<p>Preuzeto sa : <a href="http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Prodaja-benzina-opala-za-40-odsto.lt.html " target="_blank">Politika.rs</a></p>
<p>Samo po osnovu akciza u ceni goriva, državi se u budžet dnevno slije između
240 i 300 miliona dinara</p>
<p>Zbog učestalih poskupljenja goriva, skoro na svake dve nedelje, promet
derivata u martu ove godine opao je za 40 odsto u odnosu na isti mesec prošle.
Ukoliko država uskoro ne stabilizuje cene, promet će biti i prepolovljen. To
neće samo drastično smanjiti zaradu na pumpama, već će i priliv para u budžetu
po osnovu fiskalnih zahvatanja, koja u ceni goriva idu do 70 odsto, biti znatno
manji, tvrdi za „Politiku” Milan Rakić, predsednik Udruženja vlasnika privatnih
benzinskih pumpi.</p>
<p>Po osnovu akciza, na svaki litar goriva u budžet Srbije se, tvrdi Rakić,
svakog dana slije oko 300 miliona dinara. To je najizdašniji izvor prihoda koji
država sama dovodi u pitanje.</p>
<p>O kakvom je drastičnom skoku cena reč, dovoljno je podsetiti da je naš vozač
lane u ovo vreme za 1.000 dinara u rezervoar mogao da naspe 14, a danas manje
od osam litara goriva, kaže Rakić.</p>
<p>Krajnje je vreme, upozorava Rakić, da se izmeni Uredba o cenama derivata i
da se za usklađivanje cena ne uzima vrednost sirove nafte, već cena derivata na
berzi.</p>
<p>Na konstataciju da takav zahtev stoji već duže od godinu dana u Ministarstvu
energetike, Rakić kaže da treba pitati resornog ministra Petra Škundrića zašto
je od svih zahteva privatnika za izmenom Uredbe o cenama derivata prihvaćeno
jedino povećanje rafinerijske cene prerade za NIS s 30 na 48,75 dolara po toni,
što je u velikoj meri podiglo cene goriva koje privatnici preuzimaju od NIS-a.</p>
<p>Upitan koliko je u ovom času realna cena goriva u Srbiji, Rakić kaže da bi
benzini mogli biti jeftiniji za osam, a evro dizel za 20 dinara, dodajući da se
benzini u Republici Srpskoj, odakle se sve više švercuje u Srbiju, prodaju za
25 dinara jeftinije. Dakle, za oko 90 dinara po litru.</p>
<p>Država bi, po njemu, trebalo da smanji akcize, koje za litar goriva iznose
44,7 dinara. Takav potez, dugoročnije, ne bi smanjio priliv para u budžet.
Naprotiv, s obzirom na to da bi se korekcijom akciza smanjila maloprodajna cena
goriva, došlo bi do povećanja prometa i, po tom osnovu, nastavio u mnogo većoj
meri da se puni budžet.</p>
<p>Cene benzina na privatnim pumpama neće se menjati sve dok ih i NIS ne
poveća, bez obzira na to što su privatnici time na gubitku, jer NIS kao
monopolista nije smanjio veleprodajnu cenu po kojoj se benzini preuzimaju u
Pančevu, kaže Rakić.</p>
<p>Slobodan Milosavljević, ministar trgovine, koji poslednjih dana upozorava da
se mora preispitati visina akciza u ceni goriva, potvrdio je juče za „Politiku”
da još uvek nije dogovoren nikakav susret s premijerom i nadležnim
ministarstvima na ovu temu.</p>
<p>Milan Budimir, zadužen za odnose s javnošću u Ministarstvu energetike, kaže
da će se narednih dana ponovo preispitati Uredba o cenama derivata i predlog da
se maloprodajna cena više ne usklađuje s vrednošću sirove nafte, nego s cenom
derivata na berzi, što bi ih dovelo u ravan s cenama u regionu.</p>
<p>On dodaje da pitanje fiskalnih zahvatanja u ceni goriva nije u nadležnosti
ovog, nego Ministarstva finansija i da ono propisuje kolika će biti državna
zahvatanja po ovom osnovu.</p>
<p>Prometnici imaju pravo da ne povećavaju cene goriva na svojim pumpama do
maksimalno propisanih koje određuje država ako hoće konkurentno da posluju,
međutim njihova zarada nije ni tako umanjena. Naprotiv, kaže Budimir.</p>
<p>U poređenju sa ostalim zemljama regiona, čak i posle odluke NIS-a da snizi
iznos marže, koja je propisana na pet dinara, prosečni prihodi koje ostvaruju
benzinske stanice po litru goriva viši su nego u drugim zemljama regiona.
Visina veleprodajnih i maloprodajnih marži, na motorne benzine i dizel goriva u
Hrvatskoj je 8,10 dinara, Sloveniji 8,08 dinara, a u Crnoj Gori 6,91 dinar.</p>
<p>Uzevši prosečan promet naftnih derivata na benzinskim pumpama u Srbiji,
zajedno sa profitom, koji se ostvaruje od pratećih delatnosti, ukupna marža pri
prodatom litru benzina u Srbiji može dostići i 9,50 dinara.</p>
<p>U NIS-u, za sada, kako se saznaje, ne nameravaju da podižu cenu benzina, što
znači da će se „devedesetpetica” prodavati po 109 umesto po 114 ,7 dinara
kolika mu je najviše propisana državna cena.</p>
<p>NIS sprovodi svoju strategiju tržišnog razvoja i ide u susret zadovoljenju
potreba svojih klijenata, kažu u ovoj kući, i dodaju da će kontinuirano
obezbediti optimalan nivo cena, snižavajući ih na svoj račun umanjenjem
sopstvene marže.</p><p>
Autor : J. Petrović </p>
<br>
</div>