Član
</div>
<div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/honda%20skup.jpg" border="1" /></div><p>Preuzeto sa : <a href="http://www.24sata.rs" target="_blank">24sata.rs</a>
</p><p>Iako je srpski naučnik Nikola Tesla izumeo dvofaznu struju i time otvorio
put za proizvodnju elektrovozila, u Srbiji postoji tek stotinak registrovanih
hibridnih vozila koja istovremeno koriste pogon na gorivo i struju. Vozila koje
pokreće samo struja, međutim, kod nas su još samo retkost i prava atrakcija na
putu.</p><p>Niko ne spori da je slavni Nikola Tesla bio naučnik izvan svog vremena, ali
verovatno je mali broj ljudi pretpostavljao da će sedam decenija posle njegove
smrti vozila na „njegovu” struju predstavljati gotovo fenomen na ulici. <br /><br />
Nažalost, Srbija je i u tom pogledu u zaostatku za razvijenim svetom, pa će se
na iole masovnije korišćenje elektrovozila još pričekati, zaključak je prvog
dana naučnog skupa o električnim vozilima održanom juče u “Sava centru”.
Predavači ističu da u zemlji postoji niz prepreka da bi se moglo govoriti o
masovnom korišćenju struje za pokretanje točkova u saobraćaju.<br /><br />
- Trebalo bi najpre podići fabrike u kojima se proizvode specijalni
litijumsko-jonski akumulatori, koji mogu da proizvedu dovoljno energije da se
dostigne brzinu i do 140 kilometara na čas. Takvi akumulatori su veoma skupi za
uvoz. S druge strane, postoji problem izvora energije pošto elektrane koje
imamo ne bi mogle da zadovolje postojanje punktova za struju na lokacijama gde
su, na primer, danas benzinske pumpe - priča Dragoljub Antić, član Petrovske
akademije nauka i jedan od organizatora skupa.<br /><br />
Zbog toga su u Srbiji o elektrovozilima razmišljale samo komunalne službe.<br /><br />
- Devedesetih godina učestvovao sam u proizvodnji dva elektrojuga, koje su
zaposleni u EDB-u koristili za vožnju po gradu. Oni su, međutim, nedavno
rashodovani. S druge strane, za pogrebno preduzeće “Novo groblje” napravili smo
takozvane crne lade na struju. To su vozila kojima je baterija trajala do 45
kilometara i pokazala su se jako pouzdanim. Imali smo ideju da snabdemo i
Aerodrom “Nikola Tesla” elektrovozilima, ali nismo naišli na razumevanje -
ističe dr Dragan Nikolić, viši naučni saradnik na institutu “GOŠA” i predavač
na naučnom skupu u Sava centru.<br />
<br />
<strong><span style="font-weight: normal">Prva izložba
električnih i ekoloških vozila<br />
</span></strong><br />
Naučni skup u „Sava centru” predvideo je i prvu izložbu elektrovozila u
regionu. Posetioci su mogli da se upoznaju sa kapacitetima „Hondinih”
četvorotočkaša „insajt” i CR-Z, „Pežoovih” motora ili „Vinsolovih” bicikala na
struju. Posebnu atrakciju predstavljala je prezentacija vodonik generatora,
pomoću kojeg se povećava snaga motora s unutrašnjim sagorevanjem, a smanjuje
količina njegovih štetnih izduvnih gasova</p>
<p><span class="articlebig">Autor : M. Tašković<br /></span></p>
<br>
<div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/honda%20skup.jpg" border="1" /></div><p>Preuzeto sa : <a href="http://www.24sata.rs" target="_blank">24sata.rs</a>
</p><p>Iako je srpski naučnik Nikola Tesla izumeo dvofaznu struju i time otvorio
put za proizvodnju elektrovozila, u Srbiji postoji tek stotinak registrovanih
hibridnih vozila koja istovremeno koriste pogon na gorivo i struju. Vozila koje
pokreće samo struja, međutim, kod nas su još samo retkost i prava atrakcija na
putu.</p><p>Niko ne spori da je slavni Nikola Tesla bio naučnik izvan svog vremena, ali
verovatno je mali broj ljudi pretpostavljao da će sedam decenija posle njegove
smrti vozila na „njegovu” struju predstavljati gotovo fenomen na ulici. <br /><br />
Nažalost, Srbija je i u tom pogledu u zaostatku za razvijenim svetom, pa će se
na iole masovnije korišćenje elektrovozila još pričekati, zaključak je prvog
dana naučnog skupa o električnim vozilima održanom juče u “Sava centru”.
Predavači ističu da u zemlji postoji niz prepreka da bi se moglo govoriti o
masovnom korišćenju struje za pokretanje točkova u saobraćaju.<br /><br />
- Trebalo bi najpre podići fabrike u kojima se proizvode specijalni
litijumsko-jonski akumulatori, koji mogu da proizvedu dovoljno energije da se
dostigne brzinu i do 140 kilometara na čas. Takvi akumulatori su veoma skupi za
uvoz. S druge strane, postoji problem izvora energije pošto elektrane koje
imamo ne bi mogle da zadovolje postojanje punktova za struju na lokacijama gde
su, na primer, danas benzinske pumpe - priča Dragoljub Antić, član Petrovske
akademije nauka i jedan od organizatora skupa.<br /><br />
Zbog toga su u Srbiji o elektrovozilima razmišljale samo komunalne službe.<br /><br />
- Devedesetih godina učestvovao sam u proizvodnji dva elektrojuga, koje su
zaposleni u EDB-u koristili za vožnju po gradu. Oni su, međutim, nedavno
rashodovani. S druge strane, za pogrebno preduzeće “Novo groblje” napravili smo
takozvane crne lade na struju. To su vozila kojima je baterija trajala do 45
kilometara i pokazala su se jako pouzdanim. Imali smo ideju da snabdemo i
Aerodrom “Nikola Tesla” elektrovozilima, ali nismo naišli na razumevanje -
ističe dr Dragan Nikolić, viši naučni saradnik na institutu “GOŠA” i predavač
na naučnom skupu u Sava centru.<br />
<br />
<strong><span style="font-weight: normal">Prva izložba
električnih i ekoloških vozila<br />
</span></strong><br />
Naučni skup u „Sava centru” predvideo je i prvu izložbu elektrovozila u
regionu. Posetioci su mogli da se upoznaju sa kapacitetima „Hondinih”
četvorotočkaša „insajt” i CR-Z, „Pežoovih” motora ili „Vinsolovih” bicikala na
struju. Posebnu atrakciju predstavljala je prezentacija vodonik generatora,
pomoću kojeg se povećava snaga motora s unutrašnjim sagorevanjem, a smanjuje
količina njegovih štetnih izduvnih gasova</p>
<p><span class="articlebig">Autor : M. Tašković<br /></span></p>
<br>