Član
</div>
<div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/putevi%20srbija%20blic.jpg" border="1" /></div><p>Stotine miliona evra troše se na održavanje puteva u Srbiji, a oni su i
dalje išarani crnim deonicama. Najgori su putevi u Pirotskom okrugu, pokazalo
je istraživanje Međunarodne asocijacije za bezbednost puteva. Međunarodni
program za ocenu puteva u Srbiji (IRAP) ocenio je da samo jedna deonica na
koridoru 10 zaslužuje prelaznu ocenu, dok je Svetska banka srpske puteve
stavila na 134. mesto po kvalitetu i vrednosti na planeti.</p><p>Opšti je utisak da su putevi u Srbiji među najlošijim u regionu. „Mene svaka
rupa na putu boli“, kaže ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić koji,
uprkos svim realnim pokazateljima, smatra da su putevi u Srbiji na evropskom
proseku, ali da su „potrebna veća ulaganja u redovno održavanje“.</p>
<p>Međutim, brojna istraživanja, ali i iskustvo vozača na terenu govore
suprotno. Možda je jedna od najboljih ocena puteva kod nas ona koju je dala
Svetska banka.</p>
<p>„Putevi u Srbiji su po kvalitetu i bezbednosti tek na 134. mestu na listi
Svetske banke, a njihova vrednost procenjuje se na 13 milijardi dolara“,
ocenjeno je u istraživanju ove institucije.</p>
<p>U kasu JP „Putevi Srbije“, preduzeća koje odgovora za stanje puteva u zemlji,
godišnje se slije najmanje 300 miliona evra. Taj prihod je, po rečima Zorana
Drobnjaka, direktora ovog preduzeća, oko 150 miliona od naplate putarine,
odnosno oko 180 miliona od akciza. Na pitanje gde odlazi sav taj novac,
Drobnjak odgovara da se ulaže u klizišta, projektovanje koridora 10,
magistralnih puteva.</p>
<p>"Da bi se redovno održavalo svih 11.000 kilometara puteva, potrebne su
bar dve milijarde evra godišnje, i onda bi putevi sigurno bili dobri. U puteve
ništa nije ulagano 20 godina. Rađeno je uglavnom ono što je finansirano od
evropskih banaka", kaže za „Blic“ Zoran Drobnjak, direktor JP „Putevi
Srbije“.</p>
<p>On navodi da „Putevi Srbije“ godišnje ulože u održavanje i rehabilitaciju
naših puteva između 17 i 18 milijardi dinara (170-180 miliona evra), istovremeno
odbijajući navode da su u tim poslovima neke firme, poput „Nibens grupe“, na
čijem je čelu kontroverzni i nedavno uhapšeni biznismen Milo Đurašković, bile
favorizovane.</p>
<p>Situacija nije sjajna ni kada je reč o gradnji novih puteva. Za tri godine
izgrađeno je svega 60, za sedam godina 144 kilometra. Izgradnja puteva
opterećena je korupcijom, a projekt izgradnje evropskog koridora 10 zapao je u
brojne neregularnosti, tvrdi Milica Trifković, generalna direktorka privatnog
preduzeća za gradnju puteva „Geoput“. Ona je odlučila da na to skrene pažnju
evropskim institucijama. U intervjuu za informativni sajt Evropske unije
„Euroaktiv“, istakla je da se na mnogim tenderima prednost daje određenim
domaćim preduzećima, ali i da za mnoge puteve od velike važnosti ne postoje ni
građevinski projekti niti projektna dokumentacija.</p>
<p>Ibarska magistrala, deonice prema Sevojnu i Požegi, put koji vodi prema
Homoljskim planinama, put Užice-Zlatibor, samo su neke od deonica na kojima je
zbog lošeg stanja kolovoza ili neadekvatnih rešenja bezbednost vozača dovedena
u pitanje. Prema mišljenju Milana Božovića, profesora na Saobraćajnom
fakultetu, najnebezbedniji pravci u zemlji su Ibarska magistrala i pravac od
Novog Sada do Horgoša. Na većem delu puta od Novog Sada do Horgoša postoji samo
jedna saobraćajna traka, dok u suprotnom pravcu, vozači na raspolaganju imaju
dve (jedna plus pomoćna). Dakle, deo koridora 10 ima tri saobraćajne trake, dve
u pravcu ka Novom Sadu, a jednu u pravcu ka Horgošu.</p>
<p>Božović, međutim, navodi da srpski putevi nisu najgori u regionu.</p>
<p>"Putevima u Srbiji je neophodno posvetiti posebnu brigu, u smislu
bezbednosti saobraćaja, u fazi projektovanja, održavanja, rekonstrukcije i
izgradnje puteva i na taj način uticati na povećanje bezbednosti
saobraćaja", kaže Božović.</p>
<p>Stručnjaci za bezbednost skreću pažnju na aljkavost putara, ali i na
činjenicu da ih zakon štiti od odgovornosti za nezgode. Još je 2009. godine
ustanovljeno da postoje čak 262 crne tačke na srpskim drumovima. </p>
<p>Parametri bezbednosti u smislu rizika nastanka saobraćajnih nezgoda u našoj
zemlji nisu tako loši koliko su loši putevi, kaže Krsto Lipovac, profesor na
Višoj školi unutrašnjih poslova. </p>
<p>Naime, vozači nadoknađuju nedostatke na putu, tako sto vrše tzv.
kompenzaciju rizika, tj. menjaju ponašanje na delovima puta koji su očigledno
loši i nebezbedni. Posebno smanjuju brzine na ovim deonicama. Naša studija
pokazuje da su na očigledno opasnim delovima puteva retke nezgode, a da su
najčešće na skrivenim opasnim deonicama. Naša prva preporuka je zato da se
redovno, jednom godišnje, vrši identifikacija crnih tačaka i opasnih deonica,
te da se one odmah markiraju, tako da budu lako prepoznatljive za vozače -
poručuje Lipovac. </p>
<p>Srbija je u periodu 1992. - 2010. imala porast broja povređenih u saobraćajnim
nesrećama za 6,9 odsto. Za to vreme, veliki broj evropskih zemalja je uspeo da
smanji broj poginulih i povređenih u nesrećama, a najbolje rezultate je imala
Francuska - čak 50 odsto. </p>
<p>Najlošije rezultate u pogledu broja saobraćajnih nesreća u periodu 1991. -
2010. imaju Rumunija (+227,5 odsto), Slovenija (+67,3 odsto) i Bugarska (+65,0
odsto). </p>
<h3><span style="font-size: 12.0pt; font-weight: normal"><strong>Koridor 10 - Šta se trenutno radi?</strong></span></h3>
<p>Na koridoru 10 radovi se trenutno odvijaju samo na pojedinim deonicama
između Beograda i Horgoša, na obilaznicama oko Beograda i Dimitrovgrada i na
manjem delu u blizini makedonske granice. Na najkomplikovanijim i najsloženijim
deonicama u Grdeličkoj klisuri, kao i na delu koridora od Niša do Pirota,
nikakvi radovi nisu ni počeli. Najviše se radi u Vojvodini. Na deonici koja počinje
na 14. kilometru puta od Horgoša ka Novom Sadu radnici privode kraju deonicu
dugu 700 metara, a manji radovi odvijaju se na svakih nekoliko kilometara do
Novog Sada. U Preduzeću „Koridori Srbije“ tvrde da će kompletna deonica Horgoš
- Novi Sad biti završena do 20. jula, a to je najavio i Oliver Dulić, ministar
za zaštitu životne sredine, rudarstvo i energetiku. </p>
<p>Preuzeto sa : <a href="http://www.blic.rs" target="_blank">Blic.rs</a><br /></p>
<br>
<div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/putevi%20srbija%20blic.jpg" border="1" /></div><p>Stotine miliona evra troše se na održavanje puteva u Srbiji, a oni su i
dalje išarani crnim deonicama. Najgori su putevi u Pirotskom okrugu, pokazalo
je istraživanje Međunarodne asocijacije za bezbednost puteva. Međunarodni
program za ocenu puteva u Srbiji (IRAP) ocenio je da samo jedna deonica na
koridoru 10 zaslužuje prelaznu ocenu, dok je Svetska banka srpske puteve
stavila na 134. mesto po kvalitetu i vrednosti na planeti.</p><p>Opšti je utisak da su putevi u Srbiji među najlošijim u regionu. „Mene svaka
rupa na putu boli“, kaže ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić koji,
uprkos svim realnim pokazateljima, smatra da su putevi u Srbiji na evropskom
proseku, ali da su „potrebna veća ulaganja u redovno održavanje“.</p>
<p>Međutim, brojna istraživanja, ali i iskustvo vozača na terenu govore
suprotno. Možda je jedna od najboljih ocena puteva kod nas ona koju je dala
Svetska banka.</p>
<p>„Putevi u Srbiji su po kvalitetu i bezbednosti tek na 134. mestu na listi
Svetske banke, a njihova vrednost procenjuje se na 13 milijardi dolara“,
ocenjeno je u istraživanju ove institucije.</p>
<p>U kasu JP „Putevi Srbije“, preduzeća koje odgovora za stanje puteva u zemlji,
godišnje se slije najmanje 300 miliona evra. Taj prihod je, po rečima Zorana
Drobnjaka, direktora ovog preduzeća, oko 150 miliona od naplate putarine,
odnosno oko 180 miliona od akciza. Na pitanje gde odlazi sav taj novac,
Drobnjak odgovara da se ulaže u klizišta, projektovanje koridora 10,
magistralnih puteva.</p>
<p>"Da bi se redovno održavalo svih 11.000 kilometara puteva, potrebne su
bar dve milijarde evra godišnje, i onda bi putevi sigurno bili dobri. U puteve
ništa nije ulagano 20 godina. Rađeno je uglavnom ono što je finansirano od
evropskih banaka", kaže za „Blic“ Zoran Drobnjak, direktor JP „Putevi
Srbije“.</p>
<p>On navodi da „Putevi Srbije“ godišnje ulože u održavanje i rehabilitaciju
naših puteva između 17 i 18 milijardi dinara (170-180 miliona evra), istovremeno
odbijajući navode da su u tim poslovima neke firme, poput „Nibens grupe“, na
čijem je čelu kontroverzni i nedavno uhapšeni biznismen Milo Đurašković, bile
favorizovane.</p>
<p>Situacija nije sjajna ni kada je reč o gradnji novih puteva. Za tri godine
izgrađeno je svega 60, za sedam godina 144 kilometra. Izgradnja puteva
opterećena je korupcijom, a projekt izgradnje evropskog koridora 10 zapao je u
brojne neregularnosti, tvrdi Milica Trifković, generalna direktorka privatnog
preduzeća za gradnju puteva „Geoput“. Ona je odlučila da na to skrene pažnju
evropskim institucijama. U intervjuu za informativni sajt Evropske unije
„Euroaktiv“, istakla je da se na mnogim tenderima prednost daje određenim
domaćim preduzećima, ali i da za mnoge puteve od velike važnosti ne postoje ni
građevinski projekti niti projektna dokumentacija.</p>
<p>Ibarska magistrala, deonice prema Sevojnu i Požegi, put koji vodi prema
Homoljskim planinama, put Užice-Zlatibor, samo su neke od deonica na kojima je
zbog lošeg stanja kolovoza ili neadekvatnih rešenja bezbednost vozača dovedena
u pitanje. Prema mišljenju Milana Božovića, profesora na Saobraćajnom
fakultetu, najnebezbedniji pravci u zemlji su Ibarska magistrala i pravac od
Novog Sada do Horgoša. Na većem delu puta od Novog Sada do Horgoša postoji samo
jedna saobraćajna traka, dok u suprotnom pravcu, vozači na raspolaganju imaju
dve (jedna plus pomoćna). Dakle, deo koridora 10 ima tri saobraćajne trake, dve
u pravcu ka Novom Sadu, a jednu u pravcu ka Horgošu.</p>
<p>Božović, međutim, navodi da srpski putevi nisu najgori u regionu.</p>
<p>"Putevima u Srbiji je neophodno posvetiti posebnu brigu, u smislu
bezbednosti saobraćaja, u fazi projektovanja, održavanja, rekonstrukcije i
izgradnje puteva i na taj način uticati na povećanje bezbednosti
saobraćaja", kaže Božović.</p>
<p>Stručnjaci za bezbednost skreću pažnju na aljkavost putara, ali i na
činjenicu da ih zakon štiti od odgovornosti za nezgode. Još je 2009. godine
ustanovljeno da postoje čak 262 crne tačke na srpskim drumovima. </p>
<p>Parametri bezbednosti u smislu rizika nastanka saobraćajnih nezgoda u našoj
zemlji nisu tako loši koliko su loši putevi, kaže Krsto Lipovac, profesor na
Višoj školi unutrašnjih poslova. </p>
<p>Naime, vozači nadoknađuju nedostatke na putu, tako sto vrše tzv.
kompenzaciju rizika, tj. menjaju ponašanje na delovima puta koji su očigledno
loši i nebezbedni. Posebno smanjuju brzine na ovim deonicama. Naša studija
pokazuje da su na očigledno opasnim delovima puteva retke nezgode, a da su
najčešće na skrivenim opasnim deonicama. Naša prva preporuka je zato da se
redovno, jednom godišnje, vrši identifikacija crnih tačaka i opasnih deonica,
te da se one odmah markiraju, tako da budu lako prepoznatljive za vozače -
poručuje Lipovac. </p>
<p>Srbija je u periodu 1992. - 2010. imala porast broja povređenih u saobraćajnim
nesrećama za 6,9 odsto. Za to vreme, veliki broj evropskih zemalja je uspeo da
smanji broj poginulih i povređenih u nesrećama, a najbolje rezultate je imala
Francuska - čak 50 odsto. </p>
<p>Najlošije rezultate u pogledu broja saobraćajnih nesreća u periodu 1991. -
2010. imaju Rumunija (+227,5 odsto), Slovenija (+67,3 odsto) i Bugarska (+65,0
odsto). </p>
<h3><span style="font-size: 12.0pt; font-weight: normal"><strong>Koridor 10 - Šta se trenutno radi?</strong></span></h3>
<p>Na koridoru 10 radovi se trenutno odvijaju samo na pojedinim deonicama
između Beograda i Horgoša, na obilaznicama oko Beograda i Dimitrovgrada i na
manjem delu u blizini makedonske granice. Na najkomplikovanijim i najsloženijim
deonicama u Grdeličkoj klisuri, kao i na delu koridora od Niša do Pirota,
nikakvi radovi nisu ni počeli. Najviše se radi u Vojvodini. Na deonici koja počinje
na 14. kilometru puta od Horgoša ka Novom Sadu radnici privode kraju deonicu
dugu 700 metara, a manji radovi odvijaju se na svakih nekoliko kilometara do
Novog Sada. U Preduzeću „Koridori Srbije“ tvrde da će kompletna deonica Horgoš
- Novi Sad biti završena do 20. jula, a to je najavio i Oliver Dulić, ministar
za zaštitu životne sredine, rudarstvo i energetiku. </p>
<p>Preuzeto sa : <a href="http://www.blic.rs" target="_blank">Blic.rs</a><br /></p>
<br>
