Član
VIŠE OD TJUNINGA
Tokom posete MTM-u bili smo iznenađeni kako jedna tako mala kompanija ima veliki uticaj na automobilsku industriju. Takođe smo saznali da su pod krovom male bavarske firme nastali mnogi automobili koji su se rekordima upisali u knjige automobilske istorije
Tokom posete tjunerskoj kući MTM (Motoren Technik Mayer), malenom gradiću Vetštetnu, nedaleko od Audijeve prestonice Ingolštata, imali smo priliku da se nađemo za upravljačem nekoliko izuzetnih Audijevih automobila. Zahvaljujući modifikacijama i poboljšanjima, oni daleko prevazilaze performanse kojima su mogli da se pohvale kada su napustili matičnu fabriku, što samo po sebi dovoljno govori o tehničkoj kompetentnosti i kvalitetu usluga koje ova tjunerska kuća pruža. Za razliku od većine konkurenata, u MTM-u je veći deo rada baziran na tehničkom poboljšanju automobila. Estetski faktor je u drugom planu, a vizuelne izmene na automobilima su minimalne i čini se prisutne samo u toj meri da bi automobil i vizuelno, a ne samo performansama, stavio do znanja da je prošao kroz MTM garaže.
Roland Majer, osnivač i vlasnik kuće MTM, otkriva planove Andreju Kulundžiću
Kako nam je potvrdio Roland Majer, osnivač i vlasnik kuće MTM, još od samih početaka, 1985. godine, okosnica rada su bili Audijevi automobili. Ova mala kompanija koja broji nešto više od 20 stalno zaposlenih radnika, do danas je proširila ponudu, koja podrazumeva doradu i poboljšanje automobila iz Folksvagenovog koncerna, a na spisku čestih „gostiju“ se pored Audija nalaze i automobili Folksvagena, Seata, Škode, Bentlija, Lamborginija i Poršea.
Ono što u MTM-u posebno ističu je to da performanse i snaga nisu jedini cilj kome se prilikom modifikacija automobila stremi, već je primarno postizanje balansa snage i mogućnosti automobila, kao i harmonične usklađenosti snage motora sa mogućnostima same karoserije i oslanjanja. To posebno važi kada su u pitanju serijski automobili, koji treba da učestvuju u otvorenom saobraćaju i da poseduju fabrički projektovan radni vek. Takođe i servisni intervali i režim održavanja ne sme negativno da se odrazi na svakodnevnu upotrebljivost automobila.
Svakako najznačajniji poduhvat je modifikacija Audijevog petocilindričnog rednog motora do snage od 400 "konja",
koji je prvi put jedan Audijev automobil "poterao" brzinom većom od 300 kilometara na čas, naravno u klasi serijskih automobila
Snaga motora se podiže na mnogo načina, a jedna od specijalnosti MTM-ovoh inženjera je ugradnja turbo-kompresora sa dodatnim interkulerima za hlađenje sabijenog vazduha, koji daju veliku slobodu i praktično neiscrpan izvor dodatne snage. Na najbolji način u to smo mogli da se uverimo vozeći model „R8 GT3-2“, čiji test možete da pročitate u ovom broju magazina. Ono što je najvažnije, sve dorade na motorima si izvršene znalački i kvalitetno, prvenstveno zahvaljujući tesnoj saradni MTM-a i Audija, tako da je očuvana pouzdanost i radni vek motora.
Porast snage obično mora da se isprati i poboljšanjima na oslanjanju, što je još jedna od specijalnosti nemačke tjunerske kuće. Postoji neiscrpan broj mogućnosti za ugradnju kraćih i „tvrđih“ opruga i amortizera, koje pored estetike automobila i naglašavanja sportskog izgleda značajno poboljšavaju i vozne karakteristike. Svako povećanje performansi u MTM-u podrazumeva i poboljšanje kočionog sistema, koji mora da bude sposoban da se izbori sa dodatnim opterećenjima. Kod najsnažnijih automobila, od kojih se zahtevaju vrhunske performanse, u MTM-u ugrađuju i specijalne ugljenično-keramičke kočione diskove, koji obezbeđuju izuzetnu otpornost na pregrevanje i znatno duži radni vek od klasičnih čeličnih.
Ono što MTM izdvaja od velikog broja tjunera je i to što se svi aerodinamički dodaci podvrgavaju testiranjima u vazdušnom tunelu, kako bi oni pored estetske funkcije doprineli i realnom poboljšanju stabilnosti automobila pri visokim brzinama. Od čuvenog prototipa „bimoto“, ova tjunerska kuća potencira ugradnju aluminijumskih točkova sa devet paoka, za koje se ispostavilo da obezbeđuju najoptimalniji odnos težine i čvrstine, zadovoljavaju što se tiče estetskih normi, a obezbeđuju i odlično hlađenje kočnica. Zavisno od tipa automobila i boje karoserije, ovi točkovi se isporučuju u „titanijum“, „hrom“ i „silver“ bojama. Tokom posete smo shvatili da se, verovatno zbog insistiranja na tehničkom poboljšanju, najmanje pažnje posvećuje modifikacijama enterijera, koji uglavnom ostaje neizmenjen, što je u slučaju Audijevih automobila čak i poželjno. Naravno, u MTM-u uvek izlaze u susret posebnim željama kupaca, tako da automobil može da poprimi i unikatni karakter.
Kvalitet automobila koji nastaju u MTM-u potvrđuje i konstantna saradnja sa čuvenim nemačkim automobilskim asovima, poput Valera Rerla, Armina Švarca i Florijana Grubera, koji vozila testiraju na Hokenhajmringu, dok se brzinski testovi obavljaju na čuvenoj ovalnoj stazi u Nardu.
Pored tjuniranih verzija serijskih automobila, u MTM-u se bave i izradom prototip modela, njihovim testitanjima i homologacijom, a pod krovom ove kompanije su nastali i neki automobili koji danas imaju takoreći kultni status.
Svakako najznačajniji poduhvat je modifikacija Audijevog petocilindričnog rednog motora do snage od 400 „konja“, koji je prvi put jedan Audijev automobil „poterao“ brzinom većom od 300 kilometara na čas, naravno u klasi serijskih automobila.
Jedan od najozbiljnijih primera je i model „apolo“, koji danas proizvodi kompanija Gampert, a koji je takođe konstruisan i dizajniran u MTM-u. U pitanju je praktično trkački automobil osposobljen za učešće u svakodnevnom saobraćaju, koji poseduje Audijev osmocilindrični motor od 650 konjskih snaga i ukupnu masu manju od jedne tone, koji smo pre nekoliko godina i mi imali priliku da testiramo.
Već pomenuti „bimoto“ nastao je na bazi prve generacije „audija TT“. On je bio opremljen sa dva Audijeva turbo-motora, jednim smeštenim standardno napred, dok se drugi nalazio u zadnjem delu. Ova model je bio daleko više od klasičnog „šou kara“, a tokom 2003. godine je na italijanskoj stazi Nardo tokom testa u organizaciji nemačkog „Auto motor und šport“ magazina razvio brzinu od 374 kilometra na čas. Tokom jula 2007. godine, isti automobil, ali u verziji čiji motori su oslobađali više od 1000 konjskih snaga, je razvio maksimalnu brzinu od 393 kilometra na čas.
Tokom razgovora sa predstavnicima kompanije MTM i ljubaznim vlasnikom Rolandom Majerom, stekli smo uverenje da ova tjunerska kuća, u godini u kojoj obeležava 25 godina od osnivanja, ima još mnogo planova za budućnost. Čak je jedna od zvezda nedavno završenog Salona automobila u Ženevi, Hispano Suiza, nastala u MTM-ovom pogonima. U pitanju je osnova „audija R8“ sa V10 motorom od 750 konjskih snaga, ali sa potpuno originalnim dizajnom, koji na efektan način oživljava danas zaboravljeni automobilski bred. Akcenat u daljem poslovanju kompanije MTM i dalje ostaje na saradnji sa Audijem, trenutno se razvijaju mnogi projekti o kojima se još ne govori javno, a u planu je i priključenje Audiju u trenutnim naporima da se usavršavaju električni i ekološki automobili, za koje se pretpostavlja da trenutno predstavljaju budućnost automobilske industrije.
Preuzeto sa: http://www.topspeed.rs/
Tokom posete MTM-u bili smo iznenađeni kako jedna tako mala kompanija ima veliki uticaj na automobilsku industriju. Takođe smo saznali da su pod krovom male bavarske firme nastali mnogi automobili koji su se rekordima upisali u knjige automobilske istorije
Tokom posete tjunerskoj kući MTM (Motoren Technik Mayer), malenom gradiću Vetštetnu, nedaleko od Audijeve prestonice Ingolštata, imali smo priliku da se nađemo za upravljačem nekoliko izuzetnih Audijevih automobila. Zahvaljujući modifikacijama i poboljšanjima, oni daleko prevazilaze performanse kojima su mogli da se pohvale kada su napustili matičnu fabriku, što samo po sebi dovoljno govori o tehničkoj kompetentnosti i kvalitetu usluga koje ova tjunerska kuća pruža. Za razliku od većine konkurenata, u MTM-u je veći deo rada baziran na tehničkom poboljšanju automobila. Estetski faktor je u drugom planu, a vizuelne izmene na automobilima su minimalne i čini se prisutne samo u toj meri da bi automobil i vizuelno, a ne samo performansama, stavio do znanja da je prošao kroz MTM garaže.
Roland Majer, osnivač i vlasnik kuće MTM, otkriva planove Andreju Kulundžiću
Kako nam je potvrdio Roland Majer, osnivač i vlasnik kuće MTM, još od samih početaka, 1985. godine, okosnica rada su bili Audijevi automobili. Ova mala kompanija koja broji nešto više od 20 stalno zaposlenih radnika, do danas je proširila ponudu, koja podrazumeva doradu i poboljšanje automobila iz Folksvagenovog koncerna, a na spisku čestih „gostiju“ se pored Audija nalaze i automobili Folksvagena, Seata, Škode, Bentlija, Lamborginija i Poršea.
Ono što u MTM-u posebno ističu je to da performanse i snaga nisu jedini cilj kome se prilikom modifikacija automobila stremi, već je primarno postizanje balansa snage i mogućnosti automobila, kao i harmonične usklađenosti snage motora sa mogućnostima same karoserije i oslanjanja. To posebno važi kada su u pitanju serijski automobili, koji treba da učestvuju u otvorenom saobraćaju i da poseduju fabrički projektovan radni vek. Takođe i servisni intervali i režim održavanja ne sme negativno da se odrazi na svakodnevnu upotrebljivost automobila.
Svakako najznačajniji poduhvat je modifikacija Audijevog petocilindričnog rednog motora do snage od 400 "konja",
koji je prvi put jedan Audijev automobil "poterao" brzinom većom od 300 kilometara na čas, naravno u klasi serijskih automobila
Snaga motora se podiže na mnogo načina, a jedna od specijalnosti MTM-ovoh inženjera je ugradnja turbo-kompresora sa dodatnim interkulerima za hlađenje sabijenog vazduha, koji daju veliku slobodu i praktično neiscrpan izvor dodatne snage. Na najbolji način u to smo mogli da se uverimo vozeći model „R8 GT3-2“, čiji test možete da pročitate u ovom broju magazina. Ono što je najvažnije, sve dorade na motorima si izvršene znalački i kvalitetno, prvenstveno zahvaljujući tesnoj saradni MTM-a i Audija, tako da je očuvana pouzdanost i radni vek motora.
Porast snage obično mora da se isprati i poboljšanjima na oslanjanju, što je još jedna od specijalnosti nemačke tjunerske kuće. Postoji neiscrpan broj mogućnosti za ugradnju kraćih i „tvrđih“ opruga i amortizera, koje pored estetike automobila i naglašavanja sportskog izgleda značajno poboljšavaju i vozne karakteristike. Svako povećanje performansi u MTM-u podrazumeva i poboljšanje kočionog sistema, koji mora da bude sposoban da se izbori sa dodatnim opterećenjima. Kod najsnažnijih automobila, od kojih se zahtevaju vrhunske performanse, u MTM-u ugrađuju i specijalne ugljenično-keramičke kočione diskove, koji obezbeđuju izuzetnu otpornost na pregrevanje i znatno duži radni vek od klasičnih čeličnih.
Ono što MTM izdvaja od velikog broja tjunera je i to što se svi aerodinamički dodaci podvrgavaju testiranjima u vazdušnom tunelu, kako bi oni pored estetske funkcije doprineli i realnom poboljšanju stabilnosti automobila pri visokim brzinama. Od čuvenog prototipa „bimoto“, ova tjunerska kuća potencira ugradnju aluminijumskih točkova sa devet paoka, za koje se ispostavilo da obezbeđuju najoptimalniji odnos težine i čvrstine, zadovoljavaju što se tiče estetskih normi, a obezbeđuju i odlično hlađenje kočnica. Zavisno od tipa automobila i boje karoserije, ovi točkovi se isporučuju u „titanijum“, „hrom“ i „silver“ bojama. Tokom posete smo shvatili da se, verovatno zbog insistiranja na tehničkom poboljšanju, najmanje pažnje posvećuje modifikacijama enterijera, koji uglavnom ostaje neizmenjen, što je u slučaju Audijevih automobila čak i poželjno. Naravno, u MTM-u uvek izlaze u susret posebnim željama kupaca, tako da automobil može da poprimi i unikatni karakter.
Kvalitet automobila koji nastaju u MTM-u potvrđuje i konstantna saradnja sa čuvenim nemačkim automobilskim asovima, poput Valera Rerla, Armina Švarca i Florijana Grubera, koji vozila testiraju na Hokenhajmringu, dok se brzinski testovi obavljaju na čuvenoj ovalnoj stazi u Nardu.
Pored tjuniranih verzija serijskih automobila, u MTM-u se bave i izradom prototip modela, njihovim testitanjima i homologacijom, a pod krovom ove kompanije su nastali i neki automobili koji danas imaju takoreći kultni status.
Svakako najznačajniji poduhvat je modifikacija Audijevog petocilindričnog rednog motora do snage od 400 „konja“, koji je prvi put jedan Audijev automobil „poterao“ brzinom većom od 300 kilometara na čas, naravno u klasi serijskih automobila.
Jedan od najozbiljnijih primera je i model „apolo“, koji danas proizvodi kompanija Gampert, a koji je takođe konstruisan i dizajniran u MTM-u. U pitanju je praktično trkački automobil osposobljen za učešće u svakodnevnom saobraćaju, koji poseduje Audijev osmocilindrični motor od 650 konjskih snaga i ukupnu masu manju od jedne tone, koji smo pre nekoliko godina i mi imali priliku da testiramo.
Već pomenuti „bimoto“ nastao je na bazi prve generacije „audija TT“. On je bio opremljen sa dva Audijeva turbo-motora, jednim smeštenim standardno napred, dok se drugi nalazio u zadnjem delu. Ova model je bio daleko više od klasičnog „šou kara“, a tokom 2003. godine je na italijanskoj stazi Nardo tokom testa u organizaciji nemačkog „Auto motor und šport“ magazina razvio brzinu od 374 kilometra na čas. Tokom jula 2007. godine, isti automobil, ali u verziji čiji motori su oslobađali više od 1000 konjskih snaga, je razvio maksimalnu brzinu od 393 kilometra na čas.
Tokom razgovora sa predstavnicima kompanije MTM i ljubaznim vlasnikom Rolandom Majerom, stekli smo uverenje da ova tjunerska kuća, u godini u kojoj obeležava 25 godina od osnivanja, ima još mnogo planova za budućnost. Čak je jedna od zvezda nedavno završenog Salona automobila u Ženevi, Hispano Suiza, nastala u MTM-ovom pogonima. U pitanju je osnova „audija R8“ sa V10 motorom od 750 konjskih snaga, ali sa potpuno originalnim dizajnom, koji na efektan način oživljava danas zaboravljeni automobilski bred. Akcenat u daljem poslovanju kompanije MTM i dalje ostaje na saradnji sa Audijem, trenutno se razvijaju mnogi projekti o kojima se još ne govori javno, a u planu je i priključenje Audiju u trenutnim naporima da se usavršavaju električni i ekološki automobili, za koje se pretpostavlja da trenutno predstavljaju budućnost automobilske industrije.
Preuzeto sa: http://www.topspeed.rs/
