Član
Tihi lovac na trofej
Omiljen od strane publike, omražen od strane konkurencije, ali i dalje jedan od najpoštovanijih modela automobila našeg doba
Poštovani čitaoče, pred tobom se nalazi priča o jednom sasvim običnom automobilu i njegovom nestašnom blizancu. Ovo je priča o pitomoj Lancii Delti i divljoj Lancii Delti Integrale, njihovim usponima i padovima, kao i sitnim stvarima koje su učinile ovaj automobil legendarnim.
Istorija u nastajanju
Lancia je automobilska marka sa dugom tradicijom proizvodnje automobila sa diskretnom notom luksuza. Sve do preuzimanja od strane Fiata Lancia je uživala dobru reputaciju, a njeni modeli su bili poznati širom sveta. Period od 1969. do 1979. godine predstavlja verovatno jedan od najtežih u istoriji Lancie. Stratos, Gamma i Beta, poslednji predstavnici jednog perioda, su imali pristojan izgled i perfomanse, ali su bili daleko od savršenih. Loš kvalitet izrade, niska pouzdanost, slaba do nikakva antikorozivna zaštita (čuveni ruski čelik) i loša servisna podrška su doveli do dramatičnog pada prodaje. Neko vreme se čak govorilo da će Lancia zbog svih problema prestati da postoji. Srećom, to se nije desilo.
Rad na potpuno novom modelu, kodne oznake (Progetto-projekat) 831, je započeo davne 1975. godine. Lepršave linije prethodnih modela Lancie su ustupile mesto daleko konzevativnijim, a Giorgetto Giugiaro je na osnovi modela Fiat Ritmo stvorio model sa dizajnerskim karatkeristima sličnim onim viđenim na Volkswagenovim modelima Golf i Scirocco. Prve skice su pokazale široku i strogo uglastu karoseriju (3.895 x 1.621 x 1.364 mm), sa više unutrašnjeg prostora od Golfa. Zanimljiv detalj, danas veoma rasprostranjen, je prvi put primenjen na jednoj Lancii. Delta je od samog početka bila zamišljena sa branicima integrisanim u karoseriju, u boji vozila. Prvobitno rešenje zadnje svetlosne grupe je podrazumevalo horizontalan položaj (kao kod Scirocca), ali se zbog praktičnosti i povećanja otvora prtljažnika ipak primenilo originalnije rešenje sa vertikalnim svetlima.
Testiranje prototipova na raznim stazama je rađeno u turama od po 10.000 kilometara, a same ture su bile podeljene na zasebne etape i to: 3.800 km na zemljanim putevima, 2.800 km na kaldrmi, dok je ostatak bio bio predviđen za asfaltne puteve. Intenzivnim testovima su bili obuhvaćeni sistemi za grejanje i ventilaciju, kako bi se Delta ponudila kupcima u što više klimatskih područja. Karoserija je zbog veličine i izgleda zahtevala čvrstu kontrukciju, što je značilo da će se prilikom sklapanja delovi spojiti u 4.247 tačaka zavarivanja i fiksiranja, čak 1.000 više od Ritma. Mekši i bezbedniji materijali u unutrašnjosti su omogućili izradu kompleksnijih oblika, a naglasak je posebno stavljen na prvorazrednu udobnost u vožnji.
Debitant
1979. godina. Šah Reza Pahlavi je svrgnut sa vlasti, Sovjetski Savez vrši invaziju na Avganistan, Lancia Delta je premijerno prikazana na salonu automobila u Frankfurtu. Reakcije specijalizovanih novinara su bile povoljne, a rezultat rada celog tima na projektu Delta je nagrađen u vidu titule Automobil godine 1980., ispred Opel Kadetta i Peugeota 505.
Na početku prodaje Lancia je kupcima ponudila benzince u dve verzije. Slabiji motor je imao 1.300 cm³ i 75 KS, snaga se na prednje točkove prenosila preko četvorostepenog manuelnog menjača, a kupcima je uz doplatu na raspolaganju bio i menjač sa pet stepeni prenosa. Snažniji benzinac od 1.500 cm³ i 85 KS je pokretao luksuzije opremljenu Deltu. Nastavak proizvodnje donosi zanimljive novitete po pitanju pogona. Javnosti su predstavljene LX (luksuzna) i GT (sportska) verzije opremljene benzincem od 1.585 cm³ sa 105 KS, poreklom iz modela Fiat Ritmo 105TC. Evolucija ovog motora je u GT ie verziji donela blago povećanje snage, na 108 KS, a kasnija Kat verzija je snagu skinula na 90 KS. Sledeći veliki korak je bio Salon automobila u Torinu 1982. godine, gde je Lancia prvi put pokazala pravac u kome će se kretati Delta narednih 10 godina. Posetiocima je prikazana Turbo 4x4 verzija, sa motorom od 130 KS. Bilo je potrebno još godinu dana da se sajamska verzija uvrsti u zvaničnu ponudu pod imenom Delta HF Turbo, doduše bez integralnog pogona. Garrett T3 turbo punjač je omogućio ovoj verziji maksimalnu brzinu od 190 km/h, a vlasniku ovog modela startnu prednost na svakom semaforu.
Od kraja 1982. pa sve do 1989. godine Lancia, na osnovi modela Delta, proizvodi klasičan trozapreminski sedan pod imenom Prisma. Karavan verzija Prisme je ostala u proizvodnji sve do 1994. godine. Sedan možda nije imao značajnu istorijsku ulogu, ali je sa 317.378 proizvedenih primeraka u dobroj meri pomogao poslovanje Lancie. Jedinstvena Prisma je svojevremeno izrađena za vlasnika Fiata, Giovannija Agnellija, a radi se o modelu 2.0 turbo 8v integrale, sa kompletno kožnim enterijerom, elektropodizačima svih stakala i klima uređajem. Avvocato Agnelli je ovaj automobil koristio sve do 1988. godine, kada je stigla zamena u vidu modela Thema.
Sve do sredine 80-ih nije bilo većih promena na karoseriji Delte. U ponudu je uvršten automatski menjač, a 1985. godine u ograničenoj seriji od samo 200 primeraka se pojavila S4 verzija. U želji da ispuni standarde za učestvovanje u Grupi B, Svetskog reli šampionata, Lancia je proizvela manju seriju drumskih legalnih sportista. Delta S4 Stradale je sa dotadašnjim modelom delila samo izgled, sve ostalo uključujući i motor, je bilo specijalno izrađeno. Motor smešten pozadi je iz 1.759 cm³ razvijao 250 KS, znatno manje nego reli verzija sa početnih 400 KS. Samo mesec dana nakon što je dobila odobrenje za takmičenje, 01.11.1985. godine, Lancia Delta S4 osvaja prva dva mesta na RAC reliju.
Prvo veće ulepšavanje Delta doživljava 1986. godine. Primetne su bile određene izmene na karoseriji, naročito u predelu branika, dok je unutrašnjost sa redizajniranom instrument tablom postala prijatnija. Benzinci od 1.3 i 1.5 l su opremljeni novim karburatorima, verzija 1600 GT ie dobija sistem za ubrizgavanje goriva i elektronsko paljenje, a u ponudu se ubacuje turbodizel motor – 1.929 cm³ i 80 KS. Verzija HF Turbo takođe dobija sistem za ubrizgavanje goriva, a snaga motora se povećava na 140 KS. Samo za tržište Grčke je u ponudu uvršten benzinac od 1.100 cm³ i 64 KS.
Integrisan
Najznačajniji novitet za 1987. godinu je predstavljanje HF 4WD verzije Delte, pokretane dvolitarskim motorom sa 165 KS. Verzija sa integralnim pogonom je dobila duple okrugle farove, koji će kasnije postati zaštitni znak svih verzija sa ovim sistemom raspodele snage na točkove. Srce Deltinog integralnog pogona čine tri diferencijala, a snaga se između osovina raspodeljuje u odnosu 56:44 %, preko centralnog Ferguson viskoznog kvačila. Prava snaga se krije na zadnjoj osovini, u Torsen diferencijalu, koji raspodeljuje obrtni moment između zadnjih točkova, prema stanju puta i mogućnosti prijanjanja točkova.
Naredne godine se umesto 4WD verzije u prodaju pušta Delta Integrale 8v, sa 185 KS i 304 Nm obrtnog momenta. Automobil je opremljen novim turbo punjačem sa interkulerom, kvačilom sa modela Thema 8.32, montirane su jače opruge i amortizeri, a pneumatici su porasli za jedan broj - 195/55 VR 15.
Razvoj Delte Integrale se polako ubrzava. 1989. godine, na Salonu automobila u Ženevi, se pojavljuje 200 KS jaka 16V verzija, koja u ponudi zamenjuje slabiju. Perfomanse su postale nešto impresivnije – maksimalna brzina od 220 km/h i ubrzanje od 0–100 km/h za 5.5 sekundi. Vizuelno se ističu blago uzvišenje na poklopcu motora i širi lukovi oko točkova, dok je sa mehaničke strane prvi put ugrađen ABS. Raspodela pogona je promenjenja, tako da je odnos između osovina 47:53. Ovakvo rešenje je učinilo Deltu življom i nešto komplikovanijom za vožnju i pored mase od 1.240 kg.
Tek je 1991. godine ponuda verzija Delte ponovo osvežena. U prodaji su ostali benzinac od 1.3 i 1.5 l, u standardnoj u luksuznijoj verziji, u 'sportistu' od 1.6 l u GT ie se ugrađuje katalizator i snaga mu se smanjuje sa 108 na 90 KS, kao i u HF Turbo verziju, tako da umesto 140 KS, sada ima 132. Poslednji primerci Delte sa pogonom na dva točka su sišli sa proizvodnih traka 1993. godine, dok je samo godinu dana kasnije definitivno stavljena tačka na proizvodnju Delte sa pogonom na svim točkovima.
