Član
</div>
<div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/65300-auto%20otpad.jpg" border="1" /></div><p>U
Nemačkoj ne može baš često da se na ulici vidi automobil koji trune, a nikoga
više ne zanima. Ipak, ima i toga. Koliko je ova pojava rasprostranjena i šta se
čini tamo gde se takav automobil pojavi?</p><p class="MsoNormal">Kada organi reda ili kontrolori parkiranja na ulici u Nemačkoj otkriju
automobil o kome očigledno niko ne vodi računa, najčešće je u pitanju automobil
koji je (bivši) vlasnik odjavio. Prijavljen automobil može da izgleda loše, ali
za takav se plaćaju i porez i osiguranje, pa jedino što policija može da učini
jeste da ga odnese ukoliko je pogrešno parkiran.</p>
<p>Ali, odjavljeni automobili su nešto drugo. Oni ne smeju da stoje na javnim
mestima. I pored toga, može se desiti da ostanu do mesec dana. Jer, zvanična
procedura ide ovako: Na odjavljeni automobil – dakle, onaj koji stoji bez
tablica – kontrolori lepe crvenu cedulju upozorenja. Na njoj piše da je
nadležna gradska služba zadužena za uklanjanje tog vozila u roku od najviše 30
dana, što za sobom povlači kaznu za poslednjeg vlasnika automobila od najmanje
75 evra. Ukoliko dotični automobil ometa javni saobraćaj, ili, ne daj bože,
prolaz vatrogasnim ili vozilima hitne pomoći, ta kazna može da postane i mnogo
veća.</p>
<p><strong>Slučaj za otpad</strong></p>
<p>Manfred Jelen sa svojim kamionom za šlepovanje već godinama odvozi neprijavljene
automobile sa javnih mesta na otpade.</p>
<p>„Nagledao sam se svačega. Ljudi su ostavljali i automobile koji su bili u
vrlo pristojnom stanju. Kod ovog poslednjeg su propale kočnice, automatski
menjač je neupotrebljiv, klizna vrata su neispravna. To je slučaj za otpad“,
objašnjava Manfred.</p>
<p>Pri tome, ako se nekom automobilu stvarno približe poslednji dani, vlasnika
čeka relativno jednostavna procedura. Od ovlašćenog otpada mora da dobije
uverenje da je automobil rashodovan, i sa tim uverenjem i tablicama ode u
opštinu i tamo vrati kako tablice tako i saobraćajnu dozvolu. Pri tome, prema
paragrafu 3 Zakona o predaji, primanju i rashodovanju starih automobila,
„proizvođači vozila su obavezni da prime od poslednjeg vlasnika sva stara
vozila svoje marke. (&hellip
Za to čak moraju da obezbede mrežu prijemnih mesta tako
da svaki vlasnik vozila takvo mesto mora imati u krugu od najviše 50 kilometara
od svog mesta stanovanja. A zatim proizvođači moraju da se pobrinu za predaju
vozila otpadima.</p>
<p>Autor: Saša Bojić<br />
Odgovorni urednik: Ivan Đerković</p><p>Foto : AP</p><p>Preuzeto sa : <a href="http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15196620,00.html?maca=ser-TB_ser_politka1_naslovna-4944-html-cb " target="_blank">dw-world.de</a> <br /></p>
<br>
<div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/65300-auto%20otpad.jpg" border="1" /></div><p>U
Nemačkoj ne može baš često da se na ulici vidi automobil koji trune, a nikoga
više ne zanima. Ipak, ima i toga. Koliko je ova pojava rasprostranjena i šta se
čini tamo gde se takav automobil pojavi?</p><p class="MsoNormal">Kada organi reda ili kontrolori parkiranja na ulici u Nemačkoj otkriju
automobil o kome očigledno niko ne vodi računa, najčešće je u pitanju automobil
koji je (bivši) vlasnik odjavio. Prijavljen automobil može da izgleda loše, ali
za takav se plaćaju i porez i osiguranje, pa jedino što policija može da učini
jeste da ga odnese ukoliko je pogrešno parkiran.</p>
<p>Ali, odjavljeni automobili su nešto drugo. Oni ne smeju da stoje na javnim
mestima. I pored toga, može se desiti da ostanu do mesec dana. Jer, zvanična
procedura ide ovako: Na odjavljeni automobil – dakle, onaj koji stoji bez
tablica – kontrolori lepe crvenu cedulju upozorenja. Na njoj piše da je
nadležna gradska služba zadužena za uklanjanje tog vozila u roku od najviše 30
dana, što za sobom povlači kaznu za poslednjeg vlasnika automobila od najmanje
75 evra. Ukoliko dotični automobil ometa javni saobraćaj, ili, ne daj bože,
prolaz vatrogasnim ili vozilima hitne pomoći, ta kazna može da postane i mnogo
veća.</p>
<p><strong>Slučaj za otpad</strong></p>
<p>Manfred Jelen sa svojim kamionom za šlepovanje već godinama odvozi neprijavljene
automobile sa javnih mesta na otpade.</p>
<p>„Nagledao sam se svačega. Ljudi su ostavljali i automobile koji su bili u
vrlo pristojnom stanju. Kod ovog poslednjeg su propale kočnice, automatski
menjač je neupotrebljiv, klizna vrata su neispravna. To je slučaj za otpad“,
objašnjava Manfred.</p>
<p>Pri tome, ako se nekom automobilu stvarno približe poslednji dani, vlasnika
čeka relativno jednostavna procedura. Od ovlašćenog otpada mora da dobije
uverenje da je automobil rashodovan, i sa tim uverenjem i tablicama ode u
opštinu i tamo vrati kako tablice tako i saobraćajnu dozvolu. Pri tome, prema
paragrafu 3 Zakona o predaji, primanju i rashodovanju starih automobila,
„proizvođači vozila su obavezni da prime od poslednjeg vlasnika sva stara
vozila svoje marke. (&hellip
Za to čak moraju da obezbede mrežu prijemnih mesta takoda svaki vlasnik vozila takvo mesto mora imati u krugu od najviše 50 kilometara
od svog mesta stanovanja. A zatim proizvođači moraju da se pobrinu za predaju
vozila otpadima.</p>
<p>Autor: Saša Bojić<br />
Odgovorni urednik: Ivan Đerković</p><p>Foto : AP</p><p>Preuzeto sa : <a href="http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15196620,00.html?maca=ser-TB_ser_politka1_naslovna-4944-html-cb " target="_blank">dw-world.de</a> <br /></p>
<br>