Član
Evo narode malo da vas provedem kroz istoriju nekad nasih nacionalnih automobila...
1950-1960 god.
Na referendumu 26. avgusta 1953. godine doneta je odluka o proizvodnji automobila u „Zastavi“. Tog dana se 96 odsto zaposlenih u tadašnjim Zavodima „Crvena Zastava“ saglasilo sa uvođenjem nove vrste proizvoda.
Već 1953. godine, u kragujevačkoj fabrici sklopljeno je 162 vozila. Bili su to terenci Jeep Willys.
<a target='_blank' title='ImageShack - Image And Video Hosting' href='http://img18.imageshack.us/i/zastavaar5501.jpg/'><img src='http://img18.imageshack.us/img18/392/zastavaar5501.jpg' border='0'/></a>
Ugovor o otkupu licence sa „Fijatom“ je potpisan 12. avgusta 1954. godine, a tri meseca kasnije počela je montaža prvih primeraka „Fijata“ AP-55 (Kampagnola), „Fijata“ 1400 BJ i „Fijata“ 1100 B. Definitivno, Kampagnola nije spadala u vozila koja se uplaše kada vide nepristupačan teren.
Zastava AR-55 - kampagnola
Izgled ponekad nije od presudnog značaja kada je reč o upotrebnoj vrednosti automobila - pogotovo terenaca. Definit-ivno, Kampagnola nije spadala u vozila koja se uplaše kada vide nepristupačan teren!
Nakon prvih „Zastavinih“ koraka u auto industriji sklapanjem „Fijata“ 1400, legendarni „fića“ je u više verzija proizvođen od 18. oktobra 1955. do 18. novembra 1985. godine. Za to vreme, iz fabrike je izašlo ukupno 923.487 primeraka.
<a target='_blank' title='ImageShack - Image And Video Hosting' href='http://img715.imageshack.us/i/zastava60002.jpg/'><img src='http://img715.imageshack.us/img715/5151/zastava60002.jpg' border='0'/></a>
<a target='_blank' title='ImageShack - Image And Video Hosting' href='http://img715.imageshack.us/i/zastava60003.jpg/'><img src='http://img715.imageshack.us/img715/237/zastava60003.jpg' border='0'/></a>
Pored toga što je „fića“ bio pristupačan, bio je i neverovatno šarmantan, što ga je i učinilo najslavnijim automobilom marke Zastava u istoriji. Kao jedno od najboljih rešenja u kategoriji malolitražnih vozila, „Fića“ se definitivno svrstao među prevozna sredstva sa najjačim karakterom.
Neki automobili ostave trag svojim tehnološkim ili stilskim inovacijama, a drugi ulogom koju su imali u kulturi čitavih nacija i generacija.
Samo mali broj, međutim, ostane upamćen kako po tehnologiji tako i po izazvanim emocijama, a još manji ostavi toliki trag da postanu prave ikone svog doba. Mada je postao modni hit odmah po nastupu u javnosti, sada već davne 1955. godine, „fića“ je i danas u trendu.
U 10.00 sati ujutro 15. oktobra 2005. godine, stotine vlasnika simpatičnog mališana, „Zastave“ 750, okupilo se ispred „Zastavinih“ kancelarija u Kragujevcu kako bi obeležili 50. rođendan najslavnijeg modela ove marke.
Fiat 1400, by Zastava
<a target='_blank' title='ImageShack - Image And Video Hosting' href='http://img526.imageshack.us/i/fiat140001.jpg/'><img src='http://img526.imageshack.us/img526/8619/fiat140001.jpg' border='0'/></a>
Fiat 1400 je bio prvi Zastavin automobil
„Fića“ je započeo život kao Fiat 600, dizajniran od strane legendarnog „Fijatovog“ inženjera po imenu Dr. Dante Giacosa (1905-1996).
Njegov zadatak je bio da stvori mali, štedljiv i jeftin automobil sa mestom za četiri putnika, naslednika modela Topolino (Fiat 500).
Kao rezultat je nastao prvi monovolumenski automobil u istoriji.
Dr. Giacosa je bio opčinjen „Vespinim“ skuterima stvorenim od strane dizajnera helikoptera po imenu D'Ascanio, a u skladu s tim je smatrao da je Italijanima potrebna Vespa na četiri točka.
U roku od samo deset meseci, Giacosa je konstruisao prvi monovolumen na svetu sa „unibody“ karoserijom i motorom smeštenim pozadi radi uštede na težini.
Dr. Dante Giacosa (1905-1996)
Dr. Dante Giacosa danas se smatra jednim od najvećih konstruktora kompaktnih putničkih vozila svih vremena
Dr. Dante Giacosa (03. januara 1905. do 31. marta 1996.) danas se smatra jednim od najvećih konstruktora kompaktnih putničkih vozila svih vremena. Nakon diplomiranja na torinskom politehničkom unverzitetu 1927, već naredne godine se pridružio „Fijatu“.
Njemu je 1933. godine povereno konstruisanje svih mehaničkih komponenti modela 500, nazvanog Topolino (mali miš) od strane Italijana koje je podsećao na neku igračku.
Giacosa je prezirao ogromne i nezasite „zveri“ iz Detroita (centar američke auto industrije) – posleratni „Fijatov“ uspeh je bio nošen njegovom vizijom automobila kao bezbednog i ekonomičnog vida transporta za prosečnu italijansku porodicu.
Do 1950. godine Giacosa je postao director inženjeringa u „Fijatu“, odgovoran za nastanak modela 1400 – prvog automobila koji se sklapao u „Zastavi“.
Ipak, njegov najveći uspeh je tek dolazio. Fiat 600 je motorizovao Italiju i, kao Zastava 600, čitavu Jugoslaviju. Tačno 2.777.313 primeraka je proizvedeno u Mirafioriju, a 923.487 u Kragujevcu.
Lansiranjem modela „Nuova Cinquecento“ Giacosa je postao nacionalni heroj, pošto je ovaj automobil proizveden u tri i po miliona primeraka između 1957. i 1975. godine.
Do 1963. godine jedan od sedamnaest Italijana je imao auto, u odnosu na jedno vozilo na devedeset ljudi deceniju ranije. Oko 63% je tada posedovalo upravo Fiat.
Dante Giacosa je otišao u penziju 1970, ali samo u tehničkom smislu – do smrti 1996. u svojoj 91. godini, radio je kao „Fijatov“ consultant.
Bio je vrlo intuitivan i veliki poštovalac rada umetnika kao što su Goya i Picasso, tako da nikada nije imao veliko poverenje u kompjutere i vazdušne tunele: „Elektronski kalkulator uništavaju kreativnost, Oni mogu samo da verifikuju rezultate, a ne i da ih postignu“.
Njegov osnovni dizajnerski princip – čistoća linija i jednostavnost korišćenja – nastavlja da karakteriše većinu današnjih uspešnih „Fijata“.
Sa motorom od 633 ccm i snage 16 kW (22 KS pri 4,600 obrtaja), prečnika cilindra 60 mm, hoda klipa 54 mm i stepena kompresije 7.3:1, Zastava 600 je predstavljala značajnu novinu u razvoju jugoslovenske auto industrije, odnosno tehnički i ekonomski napredak svetske važnosti na polju malih vozila.
„Fića“ je za tadašnju Jugoslaviju učinio isto što je Fiat 600 uradio za Italiju – postavio je čitavu naciju na točkove. U najvećem broju verzija jedva da je bio u stanju da postigne brzinu od 60 km/h. Pa ipak, mali robusni automobil je ipak bio savršen za prevoz od tačke A do tačke B i uspeo je da učini mobilnim čitave generacije kao što je to malo vozila uspelo – pomislite samo na Austinov Mini u Britaniji i Citroen 2CV u Francuskoj.
Zastava 600
Dužine 3.295 mm, širine 1.380 mm i visine 1.405 mm, sa međuosovinskim rastojanjem od 3.295 mm i tragom zadnjih točkova od 1.160 mm (10 mm šire od prednjih), fica je bio najmanji automobil ove marke u istoriji
Zastava 600
Zastava je 1960. u svoju ponudu ubacila i Fiat 600D sa motorom od 767 ccm i snage 18 kW koji je poneo ime Zastava 750. Novitet je bio u stanju da postigne brzinu od 110 km/h.
Prednje oslanjanje je bilo unikatno – lisnate opruge, koje su se ponašale kao stabilizator, postavljene su između prednjih točkova u kombinaciji sa gasnim amortizerima.
Kada su Italijani prestali da proizvode svoju verziju, ostalo je na Zastavi da samostalno unapredi dizajn. Tako je sedamdesetih godina prošlog veka iz fabrike izašao prvi model 750M sa novim motorom od 795 kubika sa sistemom za hlađenje kontrolisanim od strane termostata.
Model 750 S (Special) stigao je 1979. godine sa novom instrument tablom inspirisanom „Fijatom“ 126 (uključujući i obrtomer), novim upravljačem i motorom od 22 kW koji je mogao da potera automobil do brzine od 120 km/h.
Osamdesetih godina lansiran je 850, čiji je motor od 23.4 kW i zapremine 848 ccm „fići“ obezbeđivao brzinu do 125 km/h. Tada su prvi put primenjene prednje disk kočnice.
Obe verzije, 750 i 850, nastavile su da se proizvode do 1985. godine u verzijama L, LE i SC. Na kraju, dizajn je prodat turskoj fabrici Tofas, koja je nastavila proizvodnju pod „Zastavinom“ licencom do devedesetih godina prošlog veka.
„Fićina“ neverovatna sposobnost da odoli napadima većih, snažnijih i naprednijih automobila učinila je da praktično nepromenjen ostane u proizvodnji više od 25 godina.
Popularni „fića“, koji je odigrao presudnu ulogu u razvoju jugoslovenske automobilske industrije, 4. aprila 2000. godine, u anketi dnevnih listova „Privatni pregled“ iz Novog Sada, proglašen je za auto milenijuma u SR Jugoslaviji.
U 1955. godini, Crvena Zastava je proizvela su 1.044 vozila, a tri godine kasnije 3.596. Smatra se da je 1957. i 1958. godine postavljen čvrst temelj pratećoj industriji za snabdevanje proizvodnje polufabrikatima kao što su, na primer, odlivci i otkovci. Tada je počela i organizovana mehanička obrada delova šasijnih grupa u Zavodima i mehanička obrada svih delova motora u „2. maju“ u Rakovici.
1960-1970 god.
<a target='_blank' title='ImageShack - Image And Video Hosting' href='http://img690.imageshack.us/i/zastava130004.jpg/'><img src='http://img690.imageshack.us/img690/5852/zastava130004.jpg' border='0'/></a>
Zastava 1300 - tristać
čak i danas, mnogi u bivšoj Jugoslaviji misle da je 1300 najbolje „Zastavino“ vozilo svih vremena
Te davne 1960. proizvedeno je 13.719 automobila. Zastava je šezdesete godine prošlog veka započela tako što je model 1400 zamenila modelom 1100. Ovo vozilo, dizajnirano od strane Bertonea, neće proizvoditi samo Zastava i Fiat, već i nemački NSU Fiat i austrijski Steyr Fiat. Fiat 1100 je 1955. imao 36 KS; osnažen je na 40 KS do 1957. i, konačno, dobija 43 KS na samom svom kraju svog životnog veka 1966. godine.
Bio je dostupan i Fiat 1200 sa 55 KS, ali njegovo vreme nije dugo trajalo, pošto je 1970. godine Zastava 128 zasenila deceniju staru liniju uz pomoć 1100/1200.
Sa zadnjim pogonom, disk kočnicama na svim točkovima i do 72 konjske snage, elegantni „tristać“ je postao omiljeni jugoslovenski auto iz više klase.
Zastava 1300, poznatija kao „tristać“, proizvodila se od 1961. do tačno 20. decembra 1979. godine. Nove vlasnike je našlo 201.160 primeraka u verzijama sa motorima od 1.3 i 1.5 litara. čak i danas, mnogi u bivšoj Jugoslaviji misle da je 1300 najbolje „Zastavino“ vozilo svih vremena – zovu ga jugoslovenski Mercedes.
Zastava 1300 i 1500: „Jugoslovenski Mercedes“
<a target='_blank' title='ImageShack - Image And Video Hosting' href='http://img407.imageshack.us/i/reunion002gq0kl9.jpg/'><img src='http://img407.imageshack.us/img407/9872/reunion002gq0kl9.jpg' border='0'/></a>
Zastava 1300 - tristać
Length: 4,030 mm. Width: 1,545 mm. Height: 1,365 mm. Wheelbase: 2,425 mm. Curb weight: 960 kg. The heart of the Zastava 1500 was transplanted to create the Zastava 125PZ (below)
Zastava 125PZ
Tristać je svakako privlačio pažnju; pre svega jer je, neosporno, bio lep, elegantan automobil. Slobodno se može reći da je stil „tristaća“ bio prilično konzervativan, što mu nikako nije bila mana, naprotiv.
Auto je bio prava tehnička bombona, pošto je na testovima redovno pobeđivao BMW 1500. časopis „Auto Motor und Sport“ proglasio ga je „trenutno najboljom sportskom limuzinom u klasi“.
Modeli 1300 (milletrecciento na italijanskom) i 1500, čiji su dizajneri očigledno našli inspiraciju u američkoj limuzini Chevrolet Corvair, bili su zastavini porodični automobili za šezdesete i sedamdesete.
Koristili su napred uzdužno postavljen motor koji je pokretao zadnje točkove, preko četverostepenog menjača.
Motori od 1,295 ccm i 1,481 ccm u stvari su bili dve verzije jednog agregata različitog prečnika cilindra (72 i 77 mm).
Motor u 1300 razvijao je 65 KS pri 5.200 o/min, a u 1500 ne mnogo više - 72 KS pri 5.200 o/min, ali je mogao da postigne maksimalnu brzinu od 155 km/h.
Sedamdesetih godina, Zastava je podigla nivo opreme i dodala u ponudu DeLuxe i 1300E verzije.
Platforma od 1300/1500 bila je korišćena i za Polski-Fiat 125p, koji je sklapala poljska kompanija FSO od „Zastavinih“ komponenti. Konkretnije, 125p je nastao kombinovanjem karoserije modela Fiat 125 sa mehanikom (motori, menjači i oslanjanje) od 1300 i 1500.
Na tadašnjem jugoslovenskom tržištu 125p je bio poznat kao Zastava 125PZ. Sa međuosovinskim rastojanjem većim za 80 mm, bio je duži od modela 1500, težio je 970 kg, dok je maksimalna brzina bila identična kao kod 1500 – 155 km/h.
Zastava 1300 - tristać
Kapacitet je 1968. proširen na 50.000 vozila godišnje
Nova fabrika, kapaciteta 27.000 vozila godišnje, počela je da radi 1962. godine.
„Zastavin“ izvoz je zvanično počeo 1965, sa 6.000 automobila poslatih u Poljsku. Zastava je blisko sarađivala i sa ruskom „Ladom“. Domaći proizvođač je 1967. proizveo čak 52.000 automobila i kamiona.
Uporedo sa proizvodnjom 53.493 automobila 1968. godine, uz $10 miliona učešća „Fijatovog“ kapitala i domaćeg kredita, prošireni su proizvodni kapaciteti na 85.000 vozila godišnje, uz plan da se dostigne čak 130.000 jedinica godišnje u narednih pet godina.
Time je završena prva faza programa razvitka Fabrike automobila. Tada su „Zavodi Crvena Zastava“ imali sedam fabrika - pet u Kragujevcu i po jednu u Makedoniji i na Kosovu.
Godine 1969. „Zastava kamioni“ odvaja se od „Zastava automobila“, nakon čega počinje proizvodnja italijanskih Om kamiona nosivosti između 2.5 i 4 tone.
1950-1960 god.
Na referendumu 26. avgusta 1953. godine doneta je odluka o proizvodnji automobila u „Zastavi“. Tog dana se 96 odsto zaposlenih u tadašnjim Zavodima „Crvena Zastava“ saglasilo sa uvođenjem nove vrste proizvoda.
Već 1953. godine, u kragujevačkoj fabrici sklopljeno je 162 vozila. Bili su to terenci Jeep Willys.
<a target='_blank' title='ImageShack - Image And Video Hosting' href='http://img18.imageshack.us/i/zastavaar5501.jpg/'><img src='http://img18.imageshack.us/img18/392/zastavaar5501.jpg' border='0'/></a>
Ugovor o otkupu licence sa „Fijatom“ je potpisan 12. avgusta 1954. godine, a tri meseca kasnije počela je montaža prvih primeraka „Fijata“ AP-55 (Kampagnola), „Fijata“ 1400 BJ i „Fijata“ 1100 B. Definitivno, Kampagnola nije spadala u vozila koja se uplaše kada vide nepristupačan teren.
Zastava AR-55 - kampagnola
Izgled ponekad nije od presudnog značaja kada je reč o upotrebnoj vrednosti automobila - pogotovo terenaca. Definit-ivno, Kampagnola nije spadala u vozila koja se uplaše kada vide nepristupačan teren!
Nakon prvih „Zastavinih“ koraka u auto industriji sklapanjem „Fijata“ 1400, legendarni „fića“ je u više verzija proizvođen od 18. oktobra 1955. do 18. novembra 1985. godine. Za to vreme, iz fabrike je izašlo ukupno 923.487 primeraka.
<a target='_blank' title='ImageShack - Image And Video Hosting' href='http://img715.imageshack.us/i/zastava60002.jpg/'><img src='http://img715.imageshack.us/img715/5151/zastava60002.jpg' border='0'/></a>
<a target='_blank' title='ImageShack - Image And Video Hosting' href='http://img715.imageshack.us/i/zastava60003.jpg/'><img src='http://img715.imageshack.us/img715/237/zastava60003.jpg' border='0'/></a>
Pored toga što je „fića“ bio pristupačan, bio je i neverovatno šarmantan, što ga je i učinilo najslavnijim automobilom marke Zastava u istoriji. Kao jedno od najboljih rešenja u kategoriji malolitražnih vozila, „Fića“ se definitivno svrstao među prevozna sredstva sa najjačim karakterom.
Neki automobili ostave trag svojim tehnološkim ili stilskim inovacijama, a drugi ulogom koju su imali u kulturi čitavih nacija i generacija.
Samo mali broj, međutim, ostane upamćen kako po tehnologiji tako i po izazvanim emocijama, a još manji ostavi toliki trag da postanu prave ikone svog doba. Mada je postao modni hit odmah po nastupu u javnosti, sada već davne 1955. godine, „fića“ je i danas u trendu.
U 10.00 sati ujutro 15. oktobra 2005. godine, stotine vlasnika simpatičnog mališana, „Zastave“ 750, okupilo se ispred „Zastavinih“ kancelarija u Kragujevcu kako bi obeležili 50. rođendan najslavnijeg modela ove marke.
Fiat 1400, by Zastava
<a target='_blank' title='ImageShack - Image And Video Hosting' href='http://img526.imageshack.us/i/fiat140001.jpg/'><img src='http://img526.imageshack.us/img526/8619/fiat140001.jpg' border='0'/></a>
Fiat 1400 je bio prvi Zastavin automobil
„Fića“ je započeo život kao Fiat 600, dizajniran od strane legendarnog „Fijatovog“ inženjera po imenu Dr. Dante Giacosa (1905-1996).
Njegov zadatak je bio da stvori mali, štedljiv i jeftin automobil sa mestom za četiri putnika, naslednika modela Topolino (Fiat 500).
Kao rezultat je nastao prvi monovolumenski automobil u istoriji.
Dr. Giacosa je bio opčinjen „Vespinim“ skuterima stvorenim od strane dizajnera helikoptera po imenu D'Ascanio, a u skladu s tim je smatrao da je Italijanima potrebna Vespa na četiri točka.
U roku od samo deset meseci, Giacosa je konstruisao prvi monovolumen na svetu sa „unibody“ karoserijom i motorom smeštenim pozadi radi uštede na težini.
Dr. Dante Giacosa (1905-1996)
Dr. Dante Giacosa danas se smatra jednim od najvećih konstruktora kompaktnih putničkih vozila svih vremena
Dr. Dante Giacosa (03. januara 1905. do 31. marta 1996.) danas se smatra jednim od najvećih konstruktora kompaktnih putničkih vozila svih vremena. Nakon diplomiranja na torinskom politehničkom unverzitetu 1927, već naredne godine se pridružio „Fijatu“.
Njemu je 1933. godine povereno konstruisanje svih mehaničkih komponenti modela 500, nazvanog Topolino (mali miš) od strane Italijana koje je podsećao na neku igračku.
Giacosa je prezirao ogromne i nezasite „zveri“ iz Detroita (centar američke auto industrije) – posleratni „Fijatov“ uspeh je bio nošen njegovom vizijom automobila kao bezbednog i ekonomičnog vida transporta za prosečnu italijansku porodicu.
Do 1950. godine Giacosa je postao director inženjeringa u „Fijatu“, odgovoran za nastanak modela 1400 – prvog automobila koji se sklapao u „Zastavi“.
Ipak, njegov najveći uspeh je tek dolazio. Fiat 600 je motorizovao Italiju i, kao Zastava 600, čitavu Jugoslaviju. Tačno 2.777.313 primeraka je proizvedeno u Mirafioriju, a 923.487 u Kragujevcu.
Lansiranjem modela „Nuova Cinquecento“ Giacosa je postao nacionalni heroj, pošto je ovaj automobil proizveden u tri i po miliona primeraka između 1957. i 1975. godine.
Do 1963. godine jedan od sedamnaest Italijana je imao auto, u odnosu na jedno vozilo na devedeset ljudi deceniju ranije. Oko 63% je tada posedovalo upravo Fiat.
Dante Giacosa je otišao u penziju 1970, ali samo u tehničkom smislu – do smrti 1996. u svojoj 91. godini, radio je kao „Fijatov“ consultant.
Bio je vrlo intuitivan i veliki poštovalac rada umetnika kao što su Goya i Picasso, tako da nikada nije imao veliko poverenje u kompjutere i vazdušne tunele: „Elektronski kalkulator uništavaju kreativnost, Oni mogu samo da verifikuju rezultate, a ne i da ih postignu“.
Njegov osnovni dizajnerski princip – čistoća linija i jednostavnost korišćenja – nastavlja da karakteriše većinu današnjih uspešnih „Fijata“.
Sa motorom od 633 ccm i snage 16 kW (22 KS pri 4,600 obrtaja), prečnika cilindra 60 mm, hoda klipa 54 mm i stepena kompresije 7.3:1, Zastava 600 je predstavljala značajnu novinu u razvoju jugoslovenske auto industrije, odnosno tehnički i ekonomski napredak svetske važnosti na polju malih vozila.
„Fića“ je za tadašnju Jugoslaviju učinio isto što je Fiat 600 uradio za Italiju – postavio je čitavu naciju na točkove. U najvećem broju verzija jedva da je bio u stanju da postigne brzinu od 60 km/h. Pa ipak, mali robusni automobil je ipak bio savršen za prevoz od tačke A do tačke B i uspeo je da učini mobilnim čitave generacije kao što je to malo vozila uspelo – pomislite samo na Austinov Mini u Britaniji i Citroen 2CV u Francuskoj.
Zastava 600
Dužine 3.295 mm, širine 1.380 mm i visine 1.405 mm, sa međuosovinskim rastojanjem od 3.295 mm i tragom zadnjih točkova od 1.160 mm (10 mm šire od prednjih), fica je bio najmanji automobil ove marke u istoriji
Zastava 600
Zastava je 1960. u svoju ponudu ubacila i Fiat 600D sa motorom od 767 ccm i snage 18 kW koji je poneo ime Zastava 750. Novitet je bio u stanju da postigne brzinu od 110 km/h.
Prednje oslanjanje je bilo unikatno – lisnate opruge, koje su se ponašale kao stabilizator, postavljene su između prednjih točkova u kombinaciji sa gasnim amortizerima.
Kada su Italijani prestali da proizvode svoju verziju, ostalo je na Zastavi da samostalno unapredi dizajn. Tako je sedamdesetih godina prošlog veka iz fabrike izašao prvi model 750M sa novim motorom od 795 kubika sa sistemom za hlađenje kontrolisanim od strane termostata.
Model 750 S (Special) stigao je 1979. godine sa novom instrument tablom inspirisanom „Fijatom“ 126 (uključujući i obrtomer), novim upravljačem i motorom od 22 kW koji je mogao da potera automobil do brzine od 120 km/h.
Osamdesetih godina lansiran je 850, čiji je motor od 23.4 kW i zapremine 848 ccm „fići“ obezbeđivao brzinu do 125 km/h. Tada su prvi put primenjene prednje disk kočnice.
Obe verzije, 750 i 850, nastavile su da se proizvode do 1985. godine u verzijama L, LE i SC. Na kraju, dizajn je prodat turskoj fabrici Tofas, koja je nastavila proizvodnju pod „Zastavinom“ licencom do devedesetih godina prošlog veka.
„Fićina“ neverovatna sposobnost da odoli napadima većih, snažnijih i naprednijih automobila učinila je da praktično nepromenjen ostane u proizvodnji više od 25 godina.
Popularni „fića“, koji je odigrao presudnu ulogu u razvoju jugoslovenske automobilske industrije, 4. aprila 2000. godine, u anketi dnevnih listova „Privatni pregled“ iz Novog Sada, proglašen je za auto milenijuma u SR Jugoslaviji.
U 1955. godini, Crvena Zastava je proizvela su 1.044 vozila, a tri godine kasnije 3.596. Smatra se da je 1957. i 1958. godine postavljen čvrst temelj pratećoj industriji za snabdevanje proizvodnje polufabrikatima kao što su, na primer, odlivci i otkovci. Tada je počela i organizovana mehanička obrada delova šasijnih grupa u Zavodima i mehanička obrada svih delova motora u „2. maju“ u Rakovici.
1960-1970 god.
<a target='_blank' title='ImageShack - Image And Video Hosting' href='http://img690.imageshack.us/i/zastava130004.jpg/'><img src='http://img690.imageshack.us/img690/5852/zastava130004.jpg' border='0'/></a>
Zastava 1300 - tristać
čak i danas, mnogi u bivšoj Jugoslaviji misle da je 1300 najbolje „Zastavino“ vozilo svih vremena
Te davne 1960. proizvedeno je 13.719 automobila. Zastava je šezdesete godine prošlog veka započela tako što je model 1400 zamenila modelom 1100. Ovo vozilo, dizajnirano od strane Bertonea, neće proizvoditi samo Zastava i Fiat, već i nemački NSU Fiat i austrijski Steyr Fiat. Fiat 1100 je 1955. imao 36 KS; osnažen je na 40 KS do 1957. i, konačno, dobija 43 KS na samom svom kraju svog životnog veka 1966. godine.
Bio je dostupan i Fiat 1200 sa 55 KS, ali njegovo vreme nije dugo trajalo, pošto je 1970. godine Zastava 128 zasenila deceniju staru liniju uz pomoć 1100/1200.
Sa zadnjim pogonom, disk kočnicama na svim točkovima i do 72 konjske snage, elegantni „tristać“ je postao omiljeni jugoslovenski auto iz više klase.
Zastava 1300, poznatija kao „tristać“, proizvodila se od 1961. do tačno 20. decembra 1979. godine. Nove vlasnike je našlo 201.160 primeraka u verzijama sa motorima od 1.3 i 1.5 litara. čak i danas, mnogi u bivšoj Jugoslaviji misle da je 1300 najbolje „Zastavino“ vozilo svih vremena – zovu ga jugoslovenski Mercedes.
Zastava 1300 i 1500: „Jugoslovenski Mercedes“
<a target='_blank' title='ImageShack - Image And Video Hosting' href='http://img407.imageshack.us/i/reunion002gq0kl9.jpg/'><img src='http://img407.imageshack.us/img407/9872/reunion002gq0kl9.jpg' border='0'/></a>
Zastava 1300 - tristać
Length: 4,030 mm. Width: 1,545 mm. Height: 1,365 mm. Wheelbase: 2,425 mm. Curb weight: 960 kg. The heart of the Zastava 1500 was transplanted to create the Zastava 125PZ (below)
Zastava 125PZ
Tristać je svakako privlačio pažnju; pre svega jer je, neosporno, bio lep, elegantan automobil. Slobodno se može reći da je stil „tristaća“ bio prilično konzervativan, što mu nikako nije bila mana, naprotiv.
Auto je bio prava tehnička bombona, pošto je na testovima redovno pobeđivao BMW 1500. časopis „Auto Motor und Sport“ proglasio ga je „trenutno najboljom sportskom limuzinom u klasi“.
Modeli 1300 (milletrecciento na italijanskom) i 1500, čiji su dizajneri očigledno našli inspiraciju u američkoj limuzini Chevrolet Corvair, bili su zastavini porodični automobili za šezdesete i sedamdesete.
Koristili su napred uzdužno postavljen motor koji je pokretao zadnje točkove, preko četverostepenog menjača.
Motori od 1,295 ccm i 1,481 ccm u stvari su bili dve verzije jednog agregata različitog prečnika cilindra (72 i 77 mm).
Motor u 1300 razvijao je 65 KS pri 5.200 o/min, a u 1500 ne mnogo više - 72 KS pri 5.200 o/min, ali je mogao da postigne maksimalnu brzinu od 155 km/h.
Sedamdesetih godina, Zastava je podigla nivo opreme i dodala u ponudu DeLuxe i 1300E verzije.
Platforma od 1300/1500 bila je korišćena i za Polski-Fiat 125p, koji je sklapala poljska kompanija FSO od „Zastavinih“ komponenti. Konkretnije, 125p je nastao kombinovanjem karoserije modela Fiat 125 sa mehanikom (motori, menjači i oslanjanje) od 1300 i 1500.
Na tadašnjem jugoslovenskom tržištu 125p je bio poznat kao Zastava 125PZ. Sa međuosovinskim rastojanjem većim za 80 mm, bio je duži od modela 1500, težio je 970 kg, dok je maksimalna brzina bila identična kao kod 1500 – 155 km/h.
Zastava 1300 - tristać
Kapacitet je 1968. proširen na 50.000 vozila godišnje
Nova fabrika, kapaciteta 27.000 vozila godišnje, počela je da radi 1962. godine.
„Zastavin“ izvoz je zvanično počeo 1965, sa 6.000 automobila poslatih u Poljsku. Zastava je blisko sarađivala i sa ruskom „Ladom“. Domaći proizvođač je 1967. proizveo čak 52.000 automobila i kamiona.
Uporedo sa proizvodnjom 53.493 automobila 1968. godine, uz $10 miliona učešća „Fijatovog“ kapitala i domaćeg kredita, prošireni su proizvodni kapaciteti na 85.000 vozila godišnje, uz plan da se dostigne čak 130.000 jedinica godišnje u narednih pet godina.
Time je završena prva faza programa razvitka Fabrike automobila. Tada su „Zavodi Crvena Zastava“ imali sedam fabrika - pet u Kragujevcu i po jednu u Makedoniji i na Kosovu.
Godine 1969. „Zastava kamioni“ odvaja se od „Zastava automobila“, nakon čega počinje proizvodnja italijanskih Om kamiona nosivosti između 2.5 i 4 tone.
