Član
Reli istorija 1965-1975
-upoznavanje-
Automobilske trke, a narocito reli u svojoj istoriji, prošao je kroz nekoliko etapa. Dve najvece ere relija bile su u periodu od 1965-1975 i 1980-1985. Tada su uglavnom svi reli automobili imali pogon na zadnje tockove i do 250KS jer više od toga uglavnom je dovodilo do nekontrolisanog proklizavanja tockova. Najpopularnije su bile grupa 2 i 4. Za ovu poslednju bilo je dovoljno da se proizvede 400 automobila da bi dobio homologaciju za takmicenje.
1963. godine svetu su predstavljene tri reli zvezde: Mini Cooper, Porsche 911 i misticna Alpine-a A110 Berlinette. Kada se Mini pojavio na startu cuvenog Monte-Carla svi su se smejali, pitali se šta li oni upšte rade tu, skoro na zemlji sa malim motorima postavljenim napred. Ali svi skeptici su zacutali kada je nastupila Mini dominacija koja je trajala citave cetiri godine, a jedino je mocni Porsche 911 T uspevao da ih pobedi. Kada nisu mogli da ih pobede na stazi, onda su ih pobedivali za zelenim stolom, kao 1966. godine kada su Cooper-i diskvalifikovani zbog "nelegalnih" svetala cime im je oduzeta cetvrta pobeda na Monte-u. Mini je imao fantastican motor od 1273ccm i otprilike 70KS, ali je svojom konstrukcijom bio više nego odlican za puteve kojima se reli vozi.
Porsche je bio sasvim drugacija mašina. Redni šestocilindraš sa 2200ccm, vazdušno hladen motor je imao oko 170KS, 1020kg a razvijao je maksimalnih 220km/h. Bio je veoma težak za vožnju, okretao se u krivinama cim bi se malo više nagazila pedala gasa, ali ipak zbog svoje snage je bio veoma efikasan.
Alpinina snaga nikada nije prešla 170 KS što je za citavih 30-40 KS manje od Porsche-a, ali je Berlinetta imala malu tajnu - bila je 300 kilograma lakša od konkurenata. Njena osnova je bila prosta osovina na koju su bili "nakaceni" tockovi i motor, a na sve to je išla plasticna karoserija. Sve u svemu auto od 700kg.Za svoje vreme A110 je imala odlican raspored težine koji je ipak bio daleko od idealnih 50/50. 1971. godine definitivno ulazi u istoriju osvajanjem prva tri mesta na Monte Carlu.
1973. godine svetu je predstavljen A110 1800 i tada je pocela totalna dominacija. I sam Alpinin reli-tim postaje " tim snova" kakav ni do dan danas nije viden na reliju. Iste godine na Monte-u ponovo pozicija 1-2-3, a i pored krhke konstrukcije pobedivala je cak i na Safari reliju. Te 73-ce Alpina osvaja i prvo zvanicno Prvenstvo sveta u reliju, ali na žalost za Alpinu i poslednje jer 1974. godine FIAT izbacuje svoje novo oružje Lancia-u Stratos. 1975. godine A110 definitivno završava karijeru.
Stratos je prvo vozilo pravljeno namenski za reli. Izgledala je za svoje vreme kao vanzemaljska raketa, niska, naoštrena kao nož koji se naglo prekida odmah nakon zadnjih tokova. Stratos je dizajnirao cuveni Bertone na osnovu prototipa genijalnog Gandini -ja. Za pogonski agregat izabran je V6 iz Ferrari-ja Dino koji je postavljen u sredinu vozila (što ce kasnije biti korišceno u Grupi B). Jedino je hladnjak bio u nosu automobila.
Zbog svega ovoga niko se nije previše iznenadio kada je pocela da pobeduje od samog pocetka. Bilo je Stratos pa svi ostali.... Tri godine za redom pobedivala je na Monte Carlu. Ipak i pored toga bila je cesto kritikovana i to od strane sopstvenih vozaca. Govori li su da nije dovoljno stabilna i da su gubili kontrolu bez ikakvog upozorenja. Ali kada vozac nauci kako da je vozi onda...
Stratos osvaja Lancia-i titulu konstruktora u sezonama 1975. i 1976, a Sandro Munari postaje Svetski šampion 1977.
-klase-
Tih prvih godina postojale su sledece klase u reliju:
Group 1: striktno fabricki automobili (minimum 5000 komada proizvedenih), sa cetiri sedišta osim za vozila sa motorima ispod 750ccm
Group 2: turisticki automobili (minimum 1000 komada proizvedenih). Ogranicene prepravke
Group 3: veliki turisticki automobili ( minimum 500 komada proizvedenih ). Prepravke dozvoljene u granicama fabricke homologacije.
Group 4 i 6: sportski automobili i prototipovi. Napravljeni od GT i drugih prototipova. Minimalno prizvedeno za takmicenje-50 komada.
Group 5: specijalni turisticki automobili slobodno prepravljeni od klasa 1 i 2
Reli istorija
- Grupa B -1980-1986
FIA je 1979. godine dozvolila koriscenje pogona na sva cetiri tocka, ali je vecina proizvodaca tog vremena smatrala da je takav nacin pogona suvise tezak i komplikovan za upotrebu na takmicenjima.Koliko nisu bili u pravu pokazao je Audi predstavljanjem legendarnog Quattro-a 1980. godine najavljujuci '80. i '81. godinu kao razvojne za svoj tim u reli sampionatu.
Audi je svog vozaca Hannu Mikkolu poslao kao predvozaca na jedan reli, a da je ovaj bio registrovan kao takmicar pobedio bi sa neverovatnih devet minuta prednosti ! Kada je 1980. na Janner reliju u Austriji Quattro zvanicno debitovao i naravno pobedio svima je bilo jasno da je era vozila sa pogonom na dva tocka zavrsena.
Audi je nastavio da razvija svoj model i tokom 1981. godine pobedujuci na nekoliko WRC takmicenja ukljucujuci i San Remo koji je bitan po tome sto je to prvi internacionalni reli na kome je pobedila jedna zena-naravno ko drugi do Michèle Mouton. Michele je iduce godine izgubila vozacku titulu bukvalno za dlaku posle borbe sa velikim Walter Rohrl -om u Opel-u. Naravno pored Mikkole i Mouton, kao vozaca Audija treba pomenuti i Stig-a Blomquist-a .
1983. godine formiraju se potpuno nove grupe A i B i tada na scenu stupa prvi pravi Audi-jev rival i takode prvi pravi automobil grupe B Lancia 037 Monte Carlo. Po novim pravilima bilo je dovoljno da se proizvede samo 200 komada automobila da bi dobili homologaciju za ucesce u grupi B. Takode su bile dozvoljene "evolucije" postojecih modela a za to je bilo dovoljno da fabrika napravi samo dvadeset komada. Tako je nastalo takmicenje prototipova ili takozvanih "monstrum" automobila.
Nova 037 bila je u potpunosti drugaciji automobil od Quattra koji je ipak pravljen po pravilima grupe 4. Nije bila turbo, imala je pogon samo na zadnje tockove jer su inzenjeri Lancie jos uvek sumnjali u pogon 4x4. Ipak napravljena je potpuno po novim pravilima, tezina je maksimalno smanjena, korisceni su potpuno novi savremeni materijali. Za volanom 037-mice nasli su se Markku Alen i Attilo Bettega.
Ipak nedostatak pogona na sve tockove u startu je Audiju dalo prednost. Audi je imao mnogo vece iskoriscenje snage, mnogo vise "grip-a", a i bio je "nezniji" prema gumama. Ipak Audijeva nepouzdanost, masivna sasija i motor smesten napred omogucili su Lancia-i da osvoji sampionsku titulu 1983. godine. Sampionski tim su sacinjavali Alen, Rohrl i Miki Biasion. Pored svetske Lancia, je osvojila i evropsku kao i titulu sampiona Italije. Ipak titula u vozackoj kategoriji ostaje u vlasnistvu Audija i Hannu Mikkole.
Medutim Tour de Corse 1984 svetu je prikazao novog kralja - Peugeot 205 T16. Svet je bio sokiran performansama novog automobila, a Peugeot je oformio i jak tim na celu sa Jean Todt-om i Ari Vatanen-om kao prvim vozacem. Iako se Vatanen slupao na Korzici, na 1000 jezera kasnije te godine doneo je 205-tici prvu pobedu. Audi je tada vec predstavio novi Sport Quattro, dok je 037 pokazivala da je vec zastarel
Ta 1984. ipak se moze okarkterisati kao godina osvete Audija koji je sa svojim Sport Quattrom koji je imao oko 450KS i bio znatno kraci od prve verzije (2204mm u odnosu na predhodnih 2524mm) i sa znatno bolje rasporedenom tezinom-u odnosu 55/45, uspeo da uzme obe titule. Vozackom se okitio Stig Blomqst ispred Mikkole takode sa Audijem.
Peugeot je dominirao cele 1985. godine iako je na reliju u Argentini skoro ostao bez svog prvog vozaca Vatanena koji je imao stravicnu nesrecu. Ipak drugi vozac tima Timo Salonen je preuzeo stafetu i timu doneo obe titule i vozacku i konstruktorsku tako da ce ova godina u reliju ostati zapamcena kao godina Lava. Takode ce ostati zapamcena i Vatanenova pobeda na Monte Carlu kada je drugoplasiranog Rohl-a sa Audijem ostavio za 5min17sec!
Ipak te 1985. godine na RAC reliju predstavljena je citava plejada novih izazivaca. Lancia je prikazala novu S4, Ford prelepi RS200, Austin Metro mali dinamitni 6R4, a Audi svoj radikalni i brutalni S1 Quattro (preko 500KS). Peugeot je odgovorio sa 205 T16 EVO 2 (450KS u odnosu na prvobitnih 350KS), a ranije te godine Renault je predstavio 5 MaxiTurbo. Lancia je taj reli zavrsila u poziciji 1-2 ali vec tada su morala biti dodata nova krilca i spojleri na auto ne bi li ga odrzali na zemlji!
Popularnost grupe B toliko je odusevila FIA-u da je uveliko bila u pripremi grupa S (prototi-samo 10 jedinica je moralo biti napravljeno) kada se desilo neizbezno.
Sezona 1986. pocela je pobedom S4 i Henri Toivonen-a, dok su iza njega ostali novi 205 T16 i najaci reli automobil svih vremena Audi S2 sa vise od 600KS.
Ali na Port Wine reliju u Portugalu 1986 Ford RS200 za cijim volanom je bio iskusni portugalac Lagoa Azul izlece sa staze usmrtivsi tri i povredivsi desetak gledalaca, ali na zalost to je bio samo pocetak kraja. Lancia-in prvi vozac Henri Toivonen koji je dominirao sampionatom sa svojom S4 izleteo je na Tour de Corse na tesko pristupacnom mestu u duboku provaliju lomeci drvece i prevrcuci se preko kamenja. Na sve to auto se jos i zapalio, a nesrecni vozac i njegov suvozac Sergio Cresto na mestu su poginuli. Toplota iz gorece S4 bila je toliko jaka da je od automobila ostala samo konstrukcija od cevi. Ford i Audi su se istog momenta povukli iz sampionata dok su ostali timovi odvozili sezonu do kraja.
1987. godine FIA je ukinula grupu B i grupu S.
WRC se nastavlja dominacijom vozila grupe A i Lancia Delte 4WD za cijim je volanom bio Miki Biasion.
Koliko je grupa B bila brza govore reci velikog Waltera Rohrl-a kada je opisivao osecaj voznje Audija S1:
- "Krivine dolaze tako brzo da nema mnogo vremena za razmisljnje. Ovo su automobili koji ne dopustaju greske i uvek morate misliti unapred inace necete stici da odreagujete na vreme. Ponekad mislim da on upravlja sa mnom, a ne obrnuto."
Reli istorija Grupa A 1987-1997.
Mnogi su pomislili da ce ukidanjem grupe B ceo reli sport zamreti. Ipak stigla je nova krv i to u vidu grupe A koja se po mnogo cemu razlikovala od predhodne. Proizvodaci su ovaj put bili radikalno ograniceni. Da bi se dobila homologacija moralo se napraviti najmanje 5.000 komada automobila, snaga je takode smanjena na maksimalnih 300 KS tako da su imali otprilike upola snage od grupe B (mada kruze price da su svi automobili imali sigurno znatno vise, i da snaga namerno nije kontrolisana). Mnogo vise paznje posveceno je sigurnosti da se ne bi ponovila Toivonenov-a tragedija, i sada se o bezbednosti vozaca brinulo koliko i o razvoju performansi.
Na srecu nove automobile bilo je podjednako interesantno gledati i uzivati u majstorijama vozaca, a istovremeno sve je bilo mnogo bezbednije i za one koji ih voze i za one koji reli posmatraju pored staza. Ipak te 1987. godine skok sa grupe B na A vecinu proizvodaca je docekao nespremne. Neki su presli u druge discipline kao Peugeot, neki su pokusali prosto da se prilagode novim uslovima i pravilima kao Audi i Nissan, ali kada se sve sagleda samo dva proizvodaca, Lancia i Mazda su imali prave automobile.
1989. novi proizvodaci su se pojavili u takmicenju. Mitsubishi je predstavio Gallant-a VR4, a Toyota Celicu GT-4 sto je najavilo skoru dominaciju japanskih proizvodaca. Ipak tada jos uvek niko nije mogao da spreci Biasiona i Lanciu da ponovo uzmu titulu. Medutim, sledece godine svetu se predstavio novi kralj - Spanac Carlos Sainz-"El Matador". Iako je sezona pocela pobedom Delte i Auriola na Monte Carlu, Toyota i Carlos su od juna na Acropolis reliju, pa preko istorijske pobede na reliju 1000 Jezera u Finskoj i engleskog RAC relija dosli do titule sampiona za vozace. 1990. ce ostati zapamcena i po fenomenalnoj pobedi Francuza Alain Oreile-a na Safar i reliju sa Renault-om 5 GT Turbo grupe N, sto je i jedina pobeda "fabrickog" automobila na jednom WRC takmicenju.
1991. je krenula fantasticnom borbom izmedu Francois Delecoura i Sainza na Monte Carlu koji je Delecour nesrecno izgubio. Nekom sreca okrene leda, a nekom bas suprotno. Taj Monte je bio kao inicijalna kapisla za Sainza koji je pobedio na prvih pet od osam relija sezone. Ipak ta ista sreca je i njemu okrenula leda na 1000 Jezera, a palicu je preuzeo Kankkunen i osvojio trecu titulu sampiona Sveta ponovo sa Deltom.
Spanceva osveta je stigla vec iduce godine, ali je ipak sve bilo daleko od jednostavnog. Posle celih sest godina od predstavljanja prve Delte HF, Lancia je prestavila novo oruzje HF Integrale. Pravi covek u pravoj masini bio je Auriol koji se posle startovanja na osam relija pobedio na sest. E onda je nastupila serija odustajanja sto je Spancu omogucilo da sa pet pobeda i dva druga mesta ponovo postane sampion. Auriolu je ostala uteha da je do prosle sezone-2005. bio vozac koji je pobedio najvise u jednom sampionatu za redom. Sada je vlasnik novog rekorda takode Francuz Sebastian Loeb.
Lancia je ipak osvojila titulu u konkurenciji konstruktora, sestu za redom, i na kraju sezone se povukla iz takmicenja. Ipak Delta je i iduce godine bila prisutna na reli stazama sirom sveta u polu-privatnom JollyClub timu. Nakon povlacenja Italijana primat na svetskoj reli sceni preuzimaju japanski proizvodaci a ta dominacija ce trajati punih osam godina, sve do 2000-te kada je titula u rukama tima Peugeot.
1993. po prvi put se svi reliji boduju za sampionat u obe konkurencije. Toyota je bila pretendent za titulu broj jedan a iza nje odmah su bili Mitsubishi i Subaru. Lancia nije bila konkurntna, a jedino je Ford sa Escortom i vozacima Delacourom i Biasionom uspeo da pruzi bilo kakav otpor i pobedi cetiri puta. Na kraju sezone na vrhu tabele bio je ponovo, po cetvrti put u karijeri, Juha Kankkunen, a doneo je Toyoti prvu titulu u konkurenciji konstruktora.
Dider Auriol konacno osvaja titulu 1994. godine posle velike borbe sa Sainzom. Pobednik se nije znao sve do poslednjeg relija sampionata u Britaniji kada je Auriol profitirao posle Sainzovog odustajanja. Njegova titula i dobra voznja klubskog kolege Kankkunena omogucili su Toyoti da po drugi put osvoji titulu konstruktora.
Sledeca sezona u svetu relija ce biti zapamcena po skandalu. Pre pocetka sve je obecavalo odlicnu borbu izmedu Toyote, Subaru-a i Mitsubishi-ja ali je odmah posle prvog relija bilo jasno da je Toyota vise nego superiorna sa svojom Celicom ST205. Uskoro je otkrivena prevara sa Toyotinim turbo punjacem koji je imao nedozvoljene dodatke za vazduh. Posledice su bile drasticne. Toyota je izbacena iz sampionata i dobila je godinu dana zabrane ucestvovanja dok su njenim vozacima Kankkunen-u, Auriol-u, Schwarz-u i Radstrom-u oduzeti svi bodovi. Titulu uzima najmladi sampion sveta Colin McRae, sto Subaru-u zajedno sa Richard-om Burns-om i Sainzom donosi titulu u konkurenciji timova.
Sezona 1996. donosi prvu sampionsku titulu jednom od naboljih reli vozaca svih vremena Tommi-ju Makinen-u. Bice mu to prva od cetiri. Ipak borba je bila vise nego spektakularna, a na 9 relija on i Colin su pobedili na osam. Ipak McRae je napravio vise gresaka a Makinenov Mitsubishi Lancer EVO 3 je odradio posao bez greske. Ipak Subaru je uspeo da osvoji odlicje medu timovima. Jedini koji je donekle uspeo da se suprostavi velikoj dvojcu bio je Sainz koji je uspeo sa Fordom da pobedi na jednom reliju-Indoneziji.
FIA ponovo stupa na scenu 1997. godine sa novim pravilima. U zeli da smanji troskove i poveca broj timova koji ce ucestvovati u sampionatu 01.01.1997. poceo je da vazi pravilnik nazvan WRC
-upoznavanje-
Automobilske trke, a narocito reli u svojoj istoriji, prošao je kroz nekoliko etapa. Dve najvece ere relija bile su u periodu od 1965-1975 i 1980-1985. Tada su uglavnom svi reli automobili imali pogon na zadnje tockove i do 250KS jer više od toga uglavnom je dovodilo do nekontrolisanog proklizavanja tockova. Najpopularnije su bile grupa 2 i 4. Za ovu poslednju bilo je dovoljno da se proizvede 400 automobila da bi dobio homologaciju za takmicenje.
1963. godine svetu su predstavljene tri reli zvezde: Mini Cooper, Porsche 911 i misticna Alpine-a A110 Berlinette. Kada se Mini pojavio na startu cuvenog Monte-Carla svi su se smejali, pitali se šta li oni upšte rade tu, skoro na zemlji sa malim motorima postavljenim napred. Ali svi skeptici su zacutali kada je nastupila Mini dominacija koja je trajala citave cetiri godine, a jedino je mocni Porsche 911 T uspevao da ih pobedi. Kada nisu mogli da ih pobede na stazi, onda su ih pobedivali za zelenim stolom, kao 1966. godine kada su Cooper-i diskvalifikovani zbog "nelegalnih" svetala cime im je oduzeta cetvrta pobeda na Monte-u. Mini je imao fantastican motor od 1273ccm i otprilike 70KS, ali je svojom konstrukcijom bio više nego odlican za puteve kojima se reli vozi.
Porsche je bio sasvim drugacija mašina. Redni šestocilindraš sa 2200ccm, vazdušno hladen motor je imao oko 170KS, 1020kg a razvijao je maksimalnih 220km/h. Bio je veoma težak za vožnju, okretao se u krivinama cim bi se malo više nagazila pedala gasa, ali ipak zbog svoje snage je bio veoma efikasan.
Alpinina snaga nikada nije prešla 170 KS što je za citavih 30-40 KS manje od Porsche-a, ali je Berlinetta imala malu tajnu - bila je 300 kilograma lakša od konkurenata. Njena osnova je bila prosta osovina na koju su bili "nakaceni" tockovi i motor, a na sve to je išla plasticna karoserija. Sve u svemu auto od 700kg.Za svoje vreme A110 je imala odlican raspored težine koji je ipak bio daleko od idealnih 50/50. 1971. godine definitivno ulazi u istoriju osvajanjem prva tri mesta na Monte Carlu.
1973. godine svetu je predstavljen A110 1800 i tada je pocela totalna dominacija. I sam Alpinin reli-tim postaje " tim snova" kakav ni do dan danas nije viden na reliju. Iste godine na Monte-u ponovo pozicija 1-2-3, a i pored krhke konstrukcije pobedivala je cak i na Safari reliju. Te 73-ce Alpina osvaja i prvo zvanicno Prvenstvo sveta u reliju, ali na žalost za Alpinu i poslednje jer 1974. godine FIAT izbacuje svoje novo oružje Lancia-u Stratos. 1975. godine A110 definitivno završava karijeru.
Stratos je prvo vozilo pravljeno namenski za reli. Izgledala je za svoje vreme kao vanzemaljska raketa, niska, naoštrena kao nož koji se naglo prekida odmah nakon zadnjih tokova. Stratos je dizajnirao cuveni Bertone na osnovu prototipa genijalnog Gandini -ja. Za pogonski agregat izabran je V6 iz Ferrari-ja Dino koji je postavljen u sredinu vozila (što ce kasnije biti korišceno u Grupi B). Jedino je hladnjak bio u nosu automobila.
Zbog svega ovoga niko se nije previše iznenadio kada je pocela da pobeduje od samog pocetka. Bilo je Stratos pa svi ostali.... Tri godine za redom pobedivala je na Monte Carlu. Ipak i pored toga bila je cesto kritikovana i to od strane sopstvenih vozaca. Govori li su da nije dovoljno stabilna i da su gubili kontrolu bez ikakvog upozorenja. Ali kada vozac nauci kako da je vozi onda...
Stratos osvaja Lancia-i titulu konstruktora u sezonama 1975. i 1976, a Sandro Munari postaje Svetski šampion 1977.
-klase-
Tih prvih godina postojale su sledece klase u reliju:
Group 1: striktno fabricki automobili (minimum 5000 komada proizvedenih), sa cetiri sedišta osim za vozila sa motorima ispod 750ccm
Group 2: turisticki automobili (minimum 1000 komada proizvedenih). Ogranicene prepravke
Group 3: veliki turisticki automobili ( minimum 500 komada proizvedenih ). Prepravke dozvoljene u granicama fabricke homologacije.
Group 4 i 6: sportski automobili i prototipovi. Napravljeni od GT i drugih prototipova. Minimalno prizvedeno za takmicenje-50 komada.
Group 5: specijalni turisticki automobili slobodno prepravljeni od klasa 1 i 2
Reli istorija
- Grupa B -1980-1986
FIA je 1979. godine dozvolila koriscenje pogona na sva cetiri tocka, ali je vecina proizvodaca tog vremena smatrala da je takav nacin pogona suvise tezak i komplikovan za upotrebu na takmicenjima.Koliko nisu bili u pravu pokazao je Audi predstavljanjem legendarnog Quattro-a 1980. godine najavljujuci '80. i '81. godinu kao razvojne za svoj tim u reli sampionatu.
Audi je svog vozaca Hannu Mikkolu poslao kao predvozaca na jedan reli, a da je ovaj bio registrovan kao takmicar pobedio bi sa neverovatnih devet minuta prednosti ! Kada je 1980. na Janner reliju u Austriji Quattro zvanicno debitovao i naravno pobedio svima je bilo jasno da je era vozila sa pogonom na dva tocka zavrsena.
Audi je nastavio da razvija svoj model i tokom 1981. godine pobedujuci na nekoliko WRC takmicenja ukljucujuci i San Remo koji je bitan po tome sto je to prvi internacionalni reli na kome je pobedila jedna zena-naravno ko drugi do Michèle Mouton. Michele je iduce godine izgubila vozacku titulu bukvalno za dlaku posle borbe sa velikim Walter Rohrl -om u Opel-u. Naravno pored Mikkole i Mouton, kao vozaca Audija treba pomenuti i Stig-a Blomquist-a .
1983. godine formiraju se potpuno nove grupe A i B i tada na scenu stupa prvi pravi Audi-jev rival i takode prvi pravi automobil grupe B Lancia 037 Monte Carlo. Po novim pravilima bilo je dovoljno da se proizvede samo 200 komada automobila da bi dobili homologaciju za ucesce u grupi B. Takode su bile dozvoljene "evolucije" postojecih modela a za to je bilo dovoljno da fabrika napravi samo dvadeset komada. Tako je nastalo takmicenje prototipova ili takozvanih "monstrum" automobila.
Nova 037 bila je u potpunosti drugaciji automobil od Quattra koji je ipak pravljen po pravilima grupe 4. Nije bila turbo, imala je pogon samo na zadnje tockove jer su inzenjeri Lancie jos uvek sumnjali u pogon 4x4. Ipak napravljena je potpuno po novim pravilima, tezina je maksimalno smanjena, korisceni su potpuno novi savremeni materijali. Za volanom 037-mice nasli su se Markku Alen i Attilo Bettega.
Ipak nedostatak pogona na sve tockove u startu je Audiju dalo prednost. Audi je imao mnogo vece iskoriscenje snage, mnogo vise "grip-a", a i bio je "nezniji" prema gumama. Ipak Audijeva nepouzdanost, masivna sasija i motor smesten napred omogucili su Lancia-i da osvoji sampionsku titulu 1983. godine. Sampionski tim su sacinjavali Alen, Rohrl i Miki Biasion. Pored svetske Lancia, je osvojila i evropsku kao i titulu sampiona Italije. Ipak titula u vozackoj kategoriji ostaje u vlasnistvu Audija i Hannu Mikkole.
Medutim Tour de Corse 1984 svetu je prikazao novog kralja - Peugeot 205 T16. Svet je bio sokiran performansama novog automobila, a Peugeot je oformio i jak tim na celu sa Jean Todt-om i Ari Vatanen-om kao prvim vozacem. Iako se Vatanen slupao na Korzici, na 1000 jezera kasnije te godine doneo je 205-tici prvu pobedu. Audi je tada vec predstavio novi Sport Quattro, dok je 037 pokazivala da je vec zastarel
Ta 1984. ipak se moze okarkterisati kao godina osvete Audija koji je sa svojim Sport Quattrom koji je imao oko 450KS i bio znatno kraci od prve verzije (2204mm u odnosu na predhodnih 2524mm) i sa znatno bolje rasporedenom tezinom-u odnosu 55/45, uspeo da uzme obe titule. Vozackom se okitio Stig Blomqst ispred Mikkole takode sa Audijem.
Peugeot je dominirao cele 1985. godine iako je na reliju u Argentini skoro ostao bez svog prvog vozaca Vatanena koji je imao stravicnu nesrecu. Ipak drugi vozac tima Timo Salonen je preuzeo stafetu i timu doneo obe titule i vozacku i konstruktorsku tako da ce ova godina u reliju ostati zapamcena kao godina Lava. Takode ce ostati zapamcena i Vatanenova pobeda na Monte Carlu kada je drugoplasiranog Rohl-a sa Audijem ostavio za 5min17sec!
Ipak te 1985. godine na RAC reliju predstavljena je citava plejada novih izazivaca. Lancia je prikazala novu S4, Ford prelepi RS200, Austin Metro mali dinamitni 6R4, a Audi svoj radikalni i brutalni S1 Quattro (preko 500KS). Peugeot je odgovorio sa 205 T16 EVO 2 (450KS u odnosu na prvobitnih 350KS), a ranije te godine Renault je predstavio 5 MaxiTurbo. Lancia je taj reli zavrsila u poziciji 1-2 ali vec tada su morala biti dodata nova krilca i spojleri na auto ne bi li ga odrzali na zemlji!
Popularnost grupe B toliko je odusevila FIA-u da je uveliko bila u pripremi grupa S (prototi-samo 10 jedinica je moralo biti napravljeno) kada se desilo neizbezno.
Sezona 1986. pocela je pobedom S4 i Henri Toivonen-a, dok su iza njega ostali novi 205 T16 i najaci reli automobil svih vremena Audi S2 sa vise od 600KS.
Ali na Port Wine reliju u Portugalu 1986 Ford RS200 za cijim volanom je bio iskusni portugalac Lagoa Azul izlece sa staze usmrtivsi tri i povredivsi desetak gledalaca, ali na zalost to je bio samo pocetak kraja. Lancia-in prvi vozac Henri Toivonen koji je dominirao sampionatom sa svojom S4 izleteo je na Tour de Corse na tesko pristupacnom mestu u duboku provaliju lomeci drvece i prevrcuci se preko kamenja. Na sve to auto se jos i zapalio, a nesrecni vozac i njegov suvozac Sergio Cresto na mestu su poginuli. Toplota iz gorece S4 bila je toliko jaka da je od automobila ostala samo konstrukcija od cevi. Ford i Audi su se istog momenta povukli iz sampionata dok su ostali timovi odvozili sezonu do kraja.
1987. godine FIA je ukinula grupu B i grupu S.
WRC se nastavlja dominacijom vozila grupe A i Lancia Delte 4WD za cijim je volanom bio Miki Biasion.
Koliko je grupa B bila brza govore reci velikog Waltera Rohrl-a kada je opisivao osecaj voznje Audija S1:
- "Krivine dolaze tako brzo da nema mnogo vremena za razmisljnje. Ovo su automobili koji ne dopustaju greske i uvek morate misliti unapred inace necete stici da odreagujete na vreme. Ponekad mislim da on upravlja sa mnom, a ne obrnuto."
Reli istorija Grupa A 1987-1997.
Mnogi su pomislili da ce ukidanjem grupe B ceo reli sport zamreti. Ipak stigla je nova krv i to u vidu grupe A koja se po mnogo cemu razlikovala od predhodne. Proizvodaci su ovaj put bili radikalno ograniceni. Da bi se dobila homologacija moralo se napraviti najmanje 5.000 komada automobila, snaga je takode smanjena na maksimalnih 300 KS tako da su imali otprilike upola snage od grupe B (mada kruze price da su svi automobili imali sigurno znatno vise, i da snaga namerno nije kontrolisana). Mnogo vise paznje posveceno je sigurnosti da se ne bi ponovila Toivonenov-a tragedija, i sada se o bezbednosti vozaca brinulo koliko i o razvoju performansi.
Na srecu nove automobile bilo je podjednako interesantno gledati i uzivati u majstorijama vozaca, a istovremeno sve je bilo mnogo bezbednije i za one koji ih voze i za one koji reli posmatraju pored staza. Ipak te 1987. godine skok sa grupe B na A vecinu proizvodaca je docekao nespremne. Neki su presli u druge discipline kao Peugeot, neki su pokusali prosto da se prilagode novim uslovima i pravilima kao Audi i Nissan, ali kada se sve sagleda samo dva proizvodaca, Lancia i Mazda su imali prave automobile.
1989. novi proizvodaci su se pojavili u takmicenju. Mitsubishi je predstavio Gallant-a VR4, a Toyota Celicu GT-4 sto je najavilo skoru dominaciju japanskih proizvodaca. Ipak tada jos uvek niko nije mogao da spreci Biasiona i Lanciu da ponovo uzmu titulu. Medutim, sledece godine svetu se predstavio novi kralj - Spanac Carlos Sainz-"El Matador". Iako je sezona pocela pobedom Delte i Auriola na Monte Carlu, Toyota i Carlos su od juna na Acropolis reliju, pa preko istorijske pobede na reliju 1000 Jezera u Finskoj i engleskog RAC relija dosli do titule sampiona za vozace. 1990. ce ostati zapamcena i po fenomenalnoj pobedi Francuza Alain Oreile-a na Safar i reliju sa Renault-om 5 GT Turbo grupe N, sto je i jedina pobeda "fabrickog" automobila na jednom WRC takmicenju.
1991. je krenula fantasticnom borbom izmedu Francois Delecoura i Sainza na Monte Carlu koji je Delecour nesrecno izgubio. Nekom sreca okrene leda, a nekom bas suprotno. Taj Monte je bio kao inicijalna kapisla za Sainza koji je pobedio na prvih pet od osam relija sezone. Ipak ta ista sreca je i njemu okrenula leda na 1000 Jezera, a palicu je preuzeo Kankkunen i osvojio trecu titulu sampiona Sveta ponovo sa Deltom.
Spanceva osveta je stigla vec iduce godine, ali je ipak sve bilo daleko od jednostavnog. Posle celih sest godina od predstavljanja prve Delte HF, Lancia je prestavila novo oruzje HF Integrale. Pravi covek u pravoj masini bio je Auriol koji se posle startovanja na osam relija pobedio na sest. E onda je nastupila serija odustajanja sto je Spancu omogucilo da sa pet pobeda i dva druga mesta ponovo postane sampion. Auriolu je ostala uteha da je do prosle sezone-2005. bio vozac koji je pobedio najvise u jednom sampionatu za redom. Sada je vlasnik novog rekorda takode Francuz Sebastian Loeb.
Lancia je ipak osvojila titulu u konkurenciji konstruktora, sestu za redom, i na kraju sezone se povukla iz takmicenja. Ipak Delta je i iduce godine bila prisutna na reli stazama sirom sveta u polu-privatnom JollyClub timu. Nakon povlacenja Italijana primat na svetskoj reli sceni preuzimaju japanski proizvodaci a ta dominacija ce trajati punih osam godina, sve do 2000-te kada je titula u rukama tima Peugeot.
1993. po prvi put se svi reliji boduju za sampionat u obe konkurencije. Toyota je bila pretendent za titulu broj jedan a iza nje odmah su bili Mitsubishi i Subaru. Lancia nije bila konkurntna, a jedino je Ford sa Escortom i vozacima Delacourom i Biasionom uspeo da pruzi bilo kakav otpor i pobedi cetiri puta. Na kraju sezone na vrhu tabele bio je ponovo, po cetvrti put u karijeri, Juha Kankkunen, a doneo je Toyoti prvu titulu u konkurenciji konstruktora.
Dider Auriol konacno osvaja titulu 1994. godine posle velike borbe sa Sainzom. Pobednik se nije znao sve do poslednjeg relija sampionata u Britaniji kada je Auriol profitirao posle Sainzovog odustajanja. Njegova titula i dobra voznja klubskog kolege Kankkunena omogucili su Toyoti da po drugi put osvoji titulu konstruktora.
Sledeca sezona u svetu relija ce biti zapamcena po skandalu. Pre pocetka sve je obecavalo odlicnu borbu izmedu Toyote, Subaru-a i Mitsubishi-ja ali je odmah posle prvog relija bilo jasno da je Toyota vise nego superiorna sa svojom Celicom ST205. Uskoro je otkrivena prevara sa Toyotinim turbo punjacem koji je imao nedozvoljene dodatke za vazduh. Posledice su bile drasticne. Toyota je izbacena iz sampionata i dobila je godinu dana zabrane ucestvovanja dok su njenim vozacima Kankkunen-u, Auriol-u, Schwarz-u i Radstrom-u oduzeti svi bodovi. Titulu uzima najmladi sampion sveta Colin McRae, sto Subaru-u zajedno sa Richard-om Burns-om i Sainzom donosi titulu u konkurenciji timova.
Sezona 1996. donosi prvu sampionsku titulu jednom od naboljih reli vozaca svih vremena Tommi-ju Makinen-u. Bice mu to prva od cetiri. Ipak borba je bila vise nego spektakularna, a na 9 relija on i Colin su pobedili na osam. Ipak McRae je napravio vise gresaka a Makinenov Mitsubishi Lancer EVO 3 je odradio posao bez greske. Ipak Subaru je uspeo da osvoji odlicje medu timovima. Jedini koji je donekle uspeo da se suprostavi velikoj dvojcu bio je Sainz koji je uspeo sa Fordom da pobedi na jednom reliju-Indoneziji.
FIA ponovo stupa na scenu 1997. godine sa novim pravilima. U zeli da smanji troskove i poveca broj timova koji ce ucestvovati u sampionatu 01.01.1997. poceo je da vazi pravilnik nazvan WRC