Administrator
ABARTH
Osnivač firme, Carlo Abarth, rođen je 1908. godine u Beču. Karijeru je započeo još dvadesetih i tridesetih godina kao vozač i mehaničar na moto trkama.
Godine 1928. izrađuje svoj prvi auspuh i postaje specijalista za izduvne sisteme kod motocikala i automobila. Životni put ga vodi preko Kraljevine Jugoslavije (gde je jedno vreme živeo), do Italije gde se trajno nastanjuje.
Firma "Abarth & C." osnovana je 1949. godine posle raspada projekta "Cisitalia" na kome su zajednički radili Karlo Abart, dr. Ferdinand Porše, Rudolf Hrucka i posle obaveza u FIAT-u Dante Djakoza. Abart nije odustajao od zamisli da proizvodi brze automobile, a put do početnog kapitala vodio je preko projektovanja i proizvodnje izduvnih sistema. Dobri poznavaoci tvde da Ferari, Alfa Romeo, Lanca, FIAT... čudesnom i uzbudljivom zvuku svojih motora najviše duguju Abartu.
Njegovoj afirmaciji pomažu i poznanstva sa Porsche, Hruska, Nuvolari i Dusio koji su smatrali Abartha za genijalnog inženjera.. Ovaj samouki majstor je kupovao delove i razvijao svoj model 1000 za trke, istovremen počeo je i proizvonju delova za tjuning automobila, počeo je sa izduvnim sistemima, usisnim granama, ventilima i ogibljenjima kao i ostalim potrebštinama za trke. Posao je postepeno stabilizovao u četiri različita pravca: modifikovanje serijskih automobila (Fiat, Lancia, Simca, Porsche, Ferrari), izduvni sistemi (Ferrari, Maserati i Alfa Romeo), automobil za postavljanje rekorda i dizajniranje i projektovanje sportskih automobila. Fabrika je nudila i kitove za tjuning vozila Fiat, a na trkama je učestvovala sa svojim modifikacijama.
Veoma brzo se osniva i trkačko odeljenje, a već 1951. godine kompanija se seli u Torino, gde počinje saradnja sa gigantom italijanske auto-industrije, grupacijom Fiat. Predstavljanje Fiata 600, 1955. godine, bilo je prekretnica za Abarth.
Veliki tjuning potencijal koji je ovaj automobil imao, inspirisao je Abartha da već sledeće godine na Salonu automobila u Briselu prikaže svoje viđenje. Novi model je nazvan Fiat Abarth 750 Berlina S. i. ”Elaborazione”. Iza ovog dugačkog imena stajao je, spolja, skoro nepromenjeni Fića, dok su sve modifikacije bile ispod lima. Naime, na tabli se nalazio obrtomer, četvorostepeni menjač je bio drugačije podešen, a najveće modifikacije su bile izvršene na motoru koji je imao 40 KS. Donji postroj i izbor guma je za civilne verzije ostao nepromenjen. U praksi, automobil je imao veću maksimalnu brzinu od 130 km/h i bolje ubrzanje. Cena mu je bila visoka i iznosila je oko 7.500, tadašnjih DEM, što je bilo čak za hiljadu više nego što je bilo potrebno izdvojiti za Opel Rekord, međutim, ipak je nalazio kupce.
Ubrzo je bio dostupan i ”Mille Miglia” agregat, sa kojim je tokom 1956. i 1957. godine oboreno više svetskih rekorda (na primer, jedan specijalno pripremljen Abarth sa ovim motorom je vožen punih 48 sati, prosečnom brzinom od 140,65 km/h). Na tržištu ponuđeni automobili sa ovom mašinom su imali 46 KS pri 6000 obrtaja i maksimalnu brzinu od 135 km/h. Pri testiranju je utvrđeno da automobil ide i do 7 km/h brže ako je poklopac motora otvoren, jer je termičko opterećenje motora bilo vrlo izraženo, a ovako je omogućeno dodatno hlađenje.
U februaru 1961. godine predstavljen je novi model, nazvan Fiat Abarth 850 TC Berlina (TC: Turismo Competizione). Spolja ovaj model nije daleko otišao od običnog Fiće, osim hladnjaka za vodu i ulje u prednjem delu i šara na karoseriji. Montiranje dodatnih hladnjaka bilo je neophodno jer dalji tjuning motor jednostavno nije mogao da izdrži. Zapremina je iznosila 847 kubnih centimetara i agregat je bio veoma modifikovan u odnosu na serijsku mašinu. Snaga je iznosila 52 KS pri 7000 obrtaja. Donji postroj je bio kvalitetno dorađen, kočioni sistem je dobio diskove na prednjoj osovini, a ogibljenje je dodatno ukrućeno. Kupci su mogli da biraju između menjača sa četiri ili pet brzina i modifikovanog prenosa u cilju boljeg ubrzanja ili veće maksimalne brzine. Ova verzija je razvijala oko 145 km/h, a još bolje rezultate su postizale verzije 850 S i 850 SS (55-57 KS).
Iste godine, pojavio se i dodatno tjunirani model nazvan Abarth 850 TC Nirburgring Berlina (koristio se i naziv 850 TC Corsa), koji je imao motor od 64 KS pri 7000 obrtaja, a u trkačkom trimu imao je i 68 konja.
Kasnije, specijalna 850 TCR Berlina - grupe 5, sa dva dupla Webber karburatora razvijala je, čitavih 93 KS pri 8400 obrtaja u minuti.
Uporedo sa ovim modelima razvijena je i jača verzija, 1000 TC Berlina. Imala je 982 ccm zapremine i razvijala 60 u putničkoj, a 88 KS u trkačkoj pripremi. U zavisnosti od želja naručioca, maksimalna brzina je mogla da bude, u ono vreme vrtoglavih, 200 km/h. Iako su ovo bili modeli dorađeni do krajnjih granica Fićine koncepcije, još uvek je bilo mesta za dalje povećanje snage i brzine. Upravo takav je bio 1000 TCR Berlina - grupe 5 iz 1968. godine, koji je razvijao 110 KS.
Godine 1970. pedstavljen je poslednji, ali najekstremniji Abarth 1000 sa oznakom TCR namenjen isključivo trkama. Visoko modifikovan motor imao je 112 KS pri 8200 o/min. Sa dugim prenosnim odnosima, pripremljenim za kružne trke, ovaj automobil je dostizao i 215 km/h.
Optički, ovaj Abarth je i izgledao ”ljuto”, sa magnezijumskim točkovima, proširenim blatobranima i većim hladnjakom u prednjem delu. Težina modela 1000 TCR bila je samo 570 kg. Ovaj potpuno trkački automobil, dugu sportsku karijeru ipak nije imao, s obzirom da se Abarth 1971. godine povlači sa takmičenja. Naime, Fiat, 1970. godine u celosti kupuje kompaniju Abarth i potom joj potpuno menja proizvodnu filozofiju. Od tada, Abarth postaje sportsko odeljenje Fiata i prestaje proizvodnju modela baziranih na Fići ili Fiatu 600 D.
Danas je Abarth čest izbor ljubitelja klasičnih automobila sa trkačkim ambicijama. Relativno veliki, ali nikada tačno poznat broj napravljenih komada, spušta im cenu. I rezervni delovi su među najjeftinijim u svetu starovremenskih vozila i dobar deo je preuzet sa serijskog modela. Cena jednog Abartha se kreće od 35.000 evra za model 1000 TCR sa trkačkim pedigreom i spušta se do 10.000 evra za prvu seriju 750 Berlina. Ovo su cene za automobile u 1a, odnosno, perfektnom stanju.
Hronologija
1956-1959 Fiat Abarth 750 Berlina (Derivazione)
1960-1964 Fiat Abarth 850TC Berlina
1961-1963 Fiat Abarth 850TC Nurburgring
1961-1963 Fiat Abarth 850TC Nurburgring Corsa
1961-1967 Fiat Abarth 1000 Berlina
1961-1964 Fiat Abarth 1000 Berlina Corsa
1964-1968Fiat Abarth 850TC Corsa
1964-1968 Fiat Abarth 1000TC Berlina Corsa
1967-1968 Fiat Abarth 850TCR Corsa
1967-1970 Fiat Abarth 1000TCR Berlina
Za 22 godine postojanja firme, modifikujući razne modele FIAT-a, postigao je 6.409 pobeda, a od tog broja najviše zasluga pripada modelu FIAT 600.
Fiat Abarth 1000TCR Berlina
Osnivač firme, Carlo Abarth, rođen je 1908. godine u Beču. Karijeru je započeo još dvadesetih i tridesetih godina kao vozač i mehaničar na moto trkama.
Godine 1928. izrađuje svoj prvi auspuh i postaje specijalista za izduvne sisteme kod motocikala i automobila. Životni put ga vodi preko Kraljevine Jugoslavije (gde je jedno vreme živeo), do Italije gde se trajno nastanjuje.
Firma "Abarth & C." osnovana je 1949. godine posle raspada projekta "Cisitalia" na kome su zajednički radili Karlo Abart, dr. Ferdinand Porše, Rudolf Hrucka i posle obaveza u FIAT-u Dante Djakoza. Abart nije odustajao od zamisli da proizvodi brze automobile, a put do početnog kapitala vodio je preko projektovanja i proizvodnje izduvnih sistema. Dobri poznavaoci tvde da Ferari, Alfa Romeo, Lanca, FIAT... čudesnom i uzbudljivom zvuku svojih motora najviše duguju Abartu.
Njegovoj afirmaciji pomažu i poznanstva sa Porsche, Hruska, Nuvolari i Dusio koji su smatrali Abartha za genijalnog inženjera.. Ovaj samouki majstor je kupovao delove i razvijao svoj model 1000 za trke, istovremen počeo je i proizvonju delova za tjuning automobila, počeo je sa izduvnim sistemima, usisnim granama, ventilima i ogibljenjima kao i ostalim potrebštinama za trke. Posao je postepeno stabilizovao u četiri različita pravca: modifikovanje serijskih automobila (Fiat, Lancia, Simca, Porsche, Ferrari), izduvni sistemi (Ferrari, Maserati i Alfa Romeo), automobil za postavljanje rekorda i dizajniranje i projektovanje sportskih automobila. Fabrika je nudila i kitove za tjuning vozila Fiat, a na trkama je učestvovala sa svojim modifikacijama.
Veoma brzo se osniva i trkačko odeljenje, a već 1951. godine kompanija se seli u Torino, gde počinje saradnja sa gigantom italijanske auto-industrije, grupacijom Fiat. Predstavljanje Fiata 600, 1955. godine, bilo je prekretnica za Abarth.
Veliki tjuning potencijal koji je ovaj automobil imao, inspirisao je Abartha da već sledeće godine na Salonu automobila u Briselu prikaže svoje viđenje. Novi model je nazvan Fiat Abarth 750 Berlina S. i. ”Elaborazione”. Iza ovog dugačkog imena stajao je, spolja, skoro nepromenjeni Fića, dok su sve modifikacije bile ispod lima. Naime, na tabli se nalazio obrtomer, četvorostepeni menjač je bio drugačije podešen, a najveće modifikacije su bile izvršene na motoru koji je imao 40 KS. Donji postroj i izbor guma je za civilne verzije ostao nepromenjen. U praksi, automobil je imao veću maksimalnu brzinu od 130 km/h i bolje ubrzanje. Cena mu je bila visoka i iznosila je oko 7.500, tadašnjih DEM, što je bilo čak za hiljadu više nego što je bilo potrebno izdvojiti za Opel Rekord, međutim, ipak je nalazio kupce.
Ubrzo je bio dostupan i ”Mille Miglia” agregat, sa kojim je tokom 1956. i 1957. godine oboreno više svetskih rekorda (na primer, jedan specijalno pripremljen Abarth sa ovim motorom je vožen punih 48 sati, prosečnom brzinom od 140,65 km/h). Na tržištu ponuđeni automobili sa ovom mašinom su imali 46 KS pri 6000 obrtaja i maksimalnu brzinu od 135 km/h. Pri testiranju je utvrđeno da automobil ide i do 7 km/h brže ako je poklopac motora otvoren, jer je termičko opterećenje motora bilo vrlo izraženo, a ovako je omogućeno dodatno hlađenje.
U februaru 1961. godine predstavljen je novi model, nazvan Fiat Abarth 850 TC Berlina (TC: Turismo Competizione). Spolja ovaj model nije daleko otišao od običnog Fiće, osim hladnjaka za vodu i ulje u prednjem delu i šara na karoseriji. Montiranje dodatnih hladnjaka bilo je neophodno jer dalji tjuning motor jednostavno nije mogao da izdrži. Zapremina je iznosila 847 kubnih centimetara i agregat je bio veoma modifikovan u odnosu na serijsku mašinu. Snaga je iznosila 52 KS pri 7000 obrtaja. Donji postroj je bio kvalitetno dorađen, kočioni sistem je dobio diskove na prednjoj osovini, a ogibljenje je dodatno ukrućeno. Kupci su mogli da biraju između menjača sa četiri ili pet brzina i modifikovanog prenosa u cilju boljeg ubrzanja ili veće maksimalne brzine. Ova verzija je razvijala oko 145 km/h, a još bolje rezultate su postizale verzije 850 S i 850 SS (55-57 KS).
Iste godine, pojavio se i dodatno tjunirani model nazvan Abarth 850 TC Nirburgring Berlina (koristio se i naziv 850 TC Corsa), koji je imao motor od 64 KS pri 7000 obrtaja, a u trkačkom trimu imao je i 68 konja.
Kasnije, specijalna 850 TCR Berlina - grupe 5, sa dva dupla Webber karburatora razvijala je, čitavih 93 KS pri 8400 obrtaja u minuti.
Uporedo sa ovim modelima razvijena je i jača verzija, 1000 TC Berlina. Imala je 982 ccm zapremine i razvijala 60 u putničkoj, a 88 KS u trkačkoj pripremi. U zavisnosti od želja naručioca, maksimalna brzina je mogla da bude, u ono vreme vrtoglavih, 200 km/h. Iako su ovo bili modeli dorađeni do krajnjih granica Fićine koncepcije, još uvek je bilo mesta za dalje povećanje snage i brzine. Upravo takav je bio 1000 TCR Berlina - grupe 5 iz 1968. godine, koji je razvijao 110 KS.
Godine 1970. pedstavljen je poslednji, ali najekstremniji Abarth 1000 sa oznakom TCR namenjen isključivo trkama. Visoko modifikovan motor imao je 112 KS pri 8200 o/min. Sa dugim prenosnim odnosima, pripremljenim za kružne trke, ovaj automobil je dostizao i 215 km/h.
Optički, ovaj Abarth je i izgledao ”ljuto”, sa magnezijumskim točkovima, proširenim blatobranima i većim hladnjakom u prednjem delu. Težina modela 1000 TCR bila je samo 570 kg. Ovaj potpuno trkački automobil, dugu sportsku karijeru ipak nije imao, s obzirom da se Abarth 1971. godine povlači sa takmičenja. Naime, Fiat, 1970. godine u celosti kupuje kompaniju Abarth i potom joj potpuno menja proizvodnu filozofiju. Od tada, Abarth postaje sportsko odeljenje Fiata i prestaje proizvodnju modela baziranih na Fići ili Fiatu 600 D.
Danas je Abarth čest izbor ljubitelja klasičnih automobila sa trkačkim ambicijama. Relativno veliki, ali nikada tačno poznat broj napravljenih komada, spušta im cenu. I rezervni delovi su među najjeftinijim u svetu starovremenskih vozila i dobar deo je preuzet sa serijskog modela. Cena jednog Abartha se kreće od 35.000 evra za model 1000 TCR sa trkačkim pedigreom i spušta se do 10.000 evra za prvu seriju 750 Berlina. Ovo su cene za automobile u 1a, odnosno, perfektnom stanju.
Hronologija
1956-1959 Fiat Abarth 750 Berlina (Derivazione)
1960-1964 Fiat Abarth 850TC Berlina
1961-1963 Fiat Abarth 850TC Nurburgring
1961-1963 Fiat Abarth 850TC Nurburgring Corsa
1961-1967 Fiat Abarth 1000 Berlina
1961-1964 Fiat Abarth 1000 Berlina Corsa
1964-1968Fiat Abarth 850TC Corsa
1964-1968 Fiat Abarth 1000TC Berlina Corsa
1967-1968 Fiat Abarth 850TCR Corsa
1967-1970 Fiat Abarth 1000TCR Berlina
Za 22 godine postojanja firme, modifikujući razne modele FIAT-a, postigao je 6.409 pobeda, a od tog broja najviše zasluga pripada modelu FIAT 600.
Fiat Abarth 1000TCR Berlina
