Član
</div>
<div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/fiat%20logo.jpg" border="1" alt="fiat logo" title="fiat logo" /></div><p>Preuzeto sa : <a href="http://www.prekoramena.com/t.item.50/fiat-srbija-primer-i-bauk.html" target="_blank">Prekoramena.com</a>
</p><p><strong><span style="font-weight: normal">Serđo
Markione (Sergio Marchionne), generalni direktor Fiata, napravio je ovih dana
medijsku buku, kakvu uspeva da napravi jedino italijanski premijer Berluskoni
svojim seksi skandalima.</span></strong></p><p><strong><span style="font-weight: normal">Markione,
dakako nije ta vrsta ljudi, nego energičan menadžer kome je cilj da vodi
kompaniju ka svetskom vrhu i zato mora da raščisti situaciju na domaćem terenu.
Buku je izazvala činjenica, koju njegovi protivnici tumače kao ucenu ne
proveravajući da li je istinita ili ne. Naime rekao je: „Bez proizvodnje u
Italiji Fiat bi poslovao bolje“. Uh, koja uvreda za nacionalni ponos, nacije
koja inače ima vekovima gajenu izreku „Dolce far’ niente“ ili „Slatko je ne
raditi ništa.“</span></strong><br />
<br />
Evo o čemu je reč. Uskoro će kraj godine, kad valja podvući crtu i izaći pred
akcionare da bi im se objasnilo zašto neće dobiti dividende. Kriza automobilske
industrije u svetu je žestoka, prihodi Fiata za devet meseci su veliki 41,2
milijarde evra (skoro dva srpska BDP), ali je čist profit traljav, svega 282
miliona evra. Od tih para ni jedan evro nije zarađen na proizvodnji u Italiji.
Pare donose fabrike iz Brazila i Poljske, a u perspektivi su još profitabilne
proizvodnje u Meksiku i Srbiji.<br />
<br />
Markioneova poruka je više upućena sindikatima, da počnu konstruktivno da se
dogovaraju sa upravom, nego državi da dreši kesu. Ponoviću samo neke primere
koje uprava fabrike navodi. U fabrici Termini Imerese, na jugu, koja je
predviđena za zatvaranje 2011. godine, u vreme svetskog prvenstva u fudbalu
proglašen je dvosatni štrajk u vreme kada se odigravala utakmica između Italije
i Pargvaja ili trojica radnika koji su bili besni što je prekinut štrajk u
drugoj velikoj fabrici prevrnuli su vagonete sa delovima za ugradnju i tako
„produžili“ štrajk iskazujući svoje nezadovoljstvo, dobili su otkaz, kao i
jedan radnik iz Torina, koji je javio da mu je ćerka bolesna pa ne može da dođe
na posao, a onda su ga svi videli na TV kako među demonstrantima u Napulju
vitla transparentom tražeći veću platu. Sve ove otpuštene sud za radne odnose
vratio je na posao.<br />
<br />
To su detalji, a statistike jasno pokazuju da se u italijanskim fabrikama
neproduktivno radi. Naime, <strong><span style="font-weight: normal">jedan zaposleni u italijanskim fabrikama Fiata proizvede godišnje 29,4
automobila. U Brazilu 77, a u Poljskoj 100!</span></strong> Tu već zaista nešto
nije u redu. Evo pogleda na tu produktivnost iz drugog ugla: <strong><span style="font-weight: normal">U Poljskoj 6.100 radnika u
Fiatovoj fabrici proizvede 610.000 automobila, u Brazilu 9.400 radnika
proizvede 730.000 vozila, a u Italiji 22.080 radnika sastavi 650.000 vozila
godišnje.</span></strong> Grubo matematički gledano da bi dostigli brazilsku
produktivnost 4.000 radnika bi moralo na ulicu, za poljsku produktivnost bi
bilo potrebno otpustiti čak 8.000 sadašnjih zaposlenih. Markione ne tvrdi da će
se latiti takvog surovog rešavanja problema nego poziva sindikate da podrže
mere veće discipline i intenzivnijeg rada, pa ako se proizvodnja poveća sa
istim brojem radnika, predstoji i povećanje plata. <strong><span style="font-weight: normal">Poređenja radi nemački
radnik na traci u Folksvagenu zarađuje neto 1.975, a italijanski 1.200 evra
mesečno.</span></strong> Oni koji rade na održavanju što traži veći stepen
stručnosti kod Folksvagena zarađuju 2.380, a kod Fiata 1.380 evra mesečno.
Razlika je ogromna, ali je i Folksvagen najuspešniji proizvođač automobila u
svetu u ovo krizno vreme i ima dvostruko veću produktivnost po radniku.
Uostalom, prema podacima World Economic Foruma, Nemačka je 5. na svetskoj listi
produktivnosti, a Italija 48. između Litvanije i Crne Gore!<br />
<br />
Glavnog menadžera Fiata Markiona u horu su uzeli na nišan ne samo sindikalci,
nego i političari, što objašnjava onaj generalni podatak o produktivnosti - i
jedni i drugi dodvoravaju se lenjima da bi dobili glasove, a privlači i
pozivanje na nacionalni industrijski ponos (koji se istopio). Predočavaju Fiatu
da je kompanija izrasla na dotacijama države, ukupno 7,6 milijardi evra od
1977. godine, ali je u Markioneovo vreme za 5 godina dobila samo 30,5 miliona i
to uglavnom ono „staro za novo“ što pripada i svim stranim proizvođačima, od
Japana do Nemačke, kad plasiraju kola u Italiji.<br />
<br />
Od uvek sam bio na strani slabijih, ali evo sada tendenciozo citiram
demokratskog senatora Pjetra Inkina, levičara, profesora radnog prava i
nekadašnjeg sindikalistu koji kaže: <strong><span style="font-weight: normal">„Ideja da jedna multinacionalna kompanija kao Fiat
treba da investira u Italiji samo zato što je njen generalni Italijan je
blesava. Brine me što političari najvišeg nivoa to govore. Poslovi i nacija
nemaju ništa zajedničko“.</span></strong><br />
<br />
I sad ono klasično pitanje: Šta se to nas tiče? <strong><span style="font-weight: normal">Pa eto, direkcija Fiata saopštava da čvrsto
ostaje pri nameri da u Srbiju prebaci proizvodnju novog vozila planiranu za
Torino. Cena rada u Srbiji, navode, upola je poljske, a jedna četvrtina</span> </strong><strong><span style="font-weight: normal">italijanske.</span></strong>
Fiat ne može dozvoliti sebi luksuz da podržava italijanski neproduktivan
kapitalizam i zato bira Srbiju. Sem toga srpska vlada je pokazala spremnost, da
uz pomoć EU, podrži investicije. Da li je italijanska vlada sklona na tako
nešto? Srpski radnici žele da radom zarade svoje plate i da iskustvom i
disciplinom dopru do većih. Naravno ima u tome i korišćenja Srbije koja se
uzima za primer, ali istovremeno je i bauk italijanskim sindikatima i radnicima
da će ostati bez posla koji odlazi na Balkan.<br />
<br />
Za primer razumne politike uzima se Nemačka, čiji su sindikati u vreme najžešće
krize i smanjenog posla, ponudili poslodavcima da smanje radno vreme i plate,
kako niko ne bi izleteo na ulicu. Nije im bilo lako, ali je Folksvagen danas na
stabilnim nogama, a ne može se reći da su nemački sindikati izdali svoje
radnike.<em> </em><strong><span style="font-weight: normal">Na žalost industrija nije
humanitarna organizacija, a budući da sve ima cenu to italijanski radnici
plaćaju i ukupno nazadovanje njihove zemlje zbog nerazumnog političenja, na šta
nismo ni mi imuni.</span></strong></p>
<p>Autor : Milutin Mitrović<br /></p>
<br>
<div style="text-align: center"><img src="http://auto.blog.rs/gallery/108/fiat%20logo.jpg" border="1" alt="fiat logo" title="fiat logo" /></div><p>Preuzeto sa : <a href="http://www.prekoramena.com/t.item.50/fiat-srbija-primer-i-bauk.html" target="_blank">Prekoramena.com</a>
</p><p><strong><span style="font-weight: normal">Serđo
Markione (Sergio Marchionne), generalni direktor Fiata, napravio je ovih dana
medijsku buku, kakvu uspeva da napravi jedino italijanski premijer Berluskoni
svojim seksi skandalima.</span></strong></p><p><strong><span style="font-weight: normal">Markione,
dakako nije ta vrsta ljudi, nego energičan menadžer kome je cilj da vodi
kompaniju ka svetskom vrhu i zato mora da raščisti situaciju na domaćem terenu.
Buku je izazvala činjenica, koju njegovi protivnici tumače kao ucenu ne
proveravajući da li je istinita ili ne. Naime rekao je: „Bez proizvodnje u
Italiji Fiat bi poslovao bolje“. Uh, koja uvreda za nacionalni ponos, nacije
koja inače ima vekovima gajenu izreku „Dolce far’ niente“ ili „Slatko je ne
raditi ništa.“</span></strong><br />
<br />
Evo o čemu je reč. Uskoro će kraj godine, kad valja podvući crtu i izaći pred
akcionare da bi im se objasnilo zašto neće dobiti dividende. Kriza automobilske
industrije u svetu je žestoka, prihodi Fiata za devet meseci su veliki 41,2
milijarde evra (skoro dva srpska BDP), ali je čist profit traljav, svega 282
miliona evra. Od tih para ni jedan evro nije zarađen na proizvodnji u Italiji.
Pare donose fabrike iz Brazila i Poljske, a u perspektivi su još profitabilne
proizvodnje u Meksiku i Srbiji.<br />
<br />
Markioneova poruka je više upućena sindikatima, da počnu konstruktivno da se
dogovaraju sa upravom, nego državi da dreši kesu. Ponoviću samo neke primere
koje uprava fabrike navodi. U fabrici Termini Imerese, na jugu, koja je
predviđena za zatvaranje 2011. godine, u vreme svetskog prvenstva u fudbalu
proglašen je dvosatni štrajk u vreme kada se odigravala utakmica između Italije
i Pargvaja ili trojica radnika koji su bili besni što je prekinut štrajk u
drugoj velikoj fabrici prevrnuli su vagonete sa delovima za ugradnju i tako
„produžili“ štrajk iskazujući svoje nezadovoljstvo, dobili su otkaz, kao i
jedan radnik iz Torina, koji je javio da mu je ćerka bolesna pa ne može da dođe
na posao, a onda su ga svi videli na TV kako među demonstrantima u Napulju
vitla transparentom tražeći veću platu. Sve ove otpuštene sud za radne odnose
vratio je na posao.<br />
<br />
To su detalji, a statistike jasno pokazuju da se u italijanskim fabrikama
neproduktivno radi. Naime, <strong><span style="font-weight: normal">jedan zaposleni u italijanskim fabrikama Fiata proizvede godišnje 29,4
automobila. U Brazilu 77, a u Poljskoj 100!</span></strong> Tu već zaista nešto
nije u redu. Evo pogleda na tu produktivnost iz drugog ugla: <strong><span style="font-weight: normal">U Poljskoj 6.100 radnika u
Fiatovoj fabrici proizvede 610.000 automobila, u Brazilu 9.400 radnika
proizvede 730.000 vozila, a u Italiji 22.080 radnika sastavi 650.000 vozila
godišnje.</span></strong> Grubo matematički gledano da bi dostigli brazilsku
produktivnost 4.000 radnika bi moralo na ulicu, za poljsku produktivnost bi
bilo potrebno otpustiti čak 8.000 sadašnjih zaposlenih. Markione ne tvrdi da će
se latiti takvog surovog rešavanja problema nego poziva sindikate da podrže
mere veće discipline i intenzivnijeg rada, pa ako se proizvodnja poveća sa
istim brojem radnika, predstoji i povećanje plata. <strong><span style="font-weight: normal">Poređenja radi nemački
radnik na traci u Folksvagenu zarađuje neto 1.975, a italijanski 1.200 evra
mesečno.</span></strong> Oni koji rade na održavanju što traži veći stepen
stručnosti kod Folksvagena zarađuju 2.380, a kod Fiata 1.380 evra mesečno.
Razlika je ogromna, ali je i Folksvagen najuspešniji proizvođač automobila u
svetu u ovo krizno vreme i ima dvostruko veću produktivnost po radniku.
Uostalom, prema podacima World Economic Foruma, Nemačka je 5. na svetskoj listi
produktivnosti, a Italija 48. između Litvanije i Crne Gore!<br />
<br />
Glavnog menadžera Fiata Markiona u horu su uzeli na nišan ne samo sindikalci,
nego i političari, što objašnjava onaj generalni podatak o produktivnosti - i
jedni i drugi dodvoravaju se lenjima da bi dobili glasove, a privlači i
pozivanje na nacionalni industrijski ponos (koji se istopio). Predočavaju Fiatu
da je kompanija izrasla na dotacijama države, ukupno 7,6 milijardi evra od
1977. godine, ali je u Markioneovo vreme za 5 godina dobila samo 30,5 miliona i
to uglavnom ono „staro za novo“ što pripada i svim stranim proizvođačima, od
Japana do Nemačke, kad plasiraju kola u Italiji.<br />
<br />
Od uvek sam bio na strani slabijih, ali evo sada tendenciozo citiram
demokratskog senatora Pjetra Inkina, levičara, profesora radnog prava i
nekadašnjeg sindikalistu koji kaže: <strong><span style="font-weight: normal">„Ideja da jedna multinacionalna kompanija kao Fiat
treba da investira u Italiji samo zato što je njen generalni Italijan je
blesava. Brine me što političari najvišeg nivoa to govore. Poslovi i nacija
nemaju ništa zajedničko“.</span></strong><br />
<br />
I sad ono klasično pitanje: Šta se to nas tiče? <strong><span style="font-weight: normal">Pa eto, direkcija Fiata saopštava da čvrsto
ostaje pri nameri da u Srbiju prebaci proizvodnju novog vozila planiranu za
Torino. Cena rada u Srbiji, navode, upola je poljske, a jedna četvrtina</span> </strong><strong><span style="font-weight: normal">italijanske.</span></strong>
Fiat ne može dozvoliti sebi luksuz da podržava italijanski neproduktivan
kapitalizam i zato bira Srbiju. Sem toga srpska vlada je pokazala spremnost, da
uz pomoć EU, podrži investicije. Da li je italijanska vlada sklona na tako
nešto? Srpski radnici žele da radom zarade svoje plate i da iskustvom i
disciplinom dopru do većih. Naravno ima u tome i korišćenja Srbije koja se
uzima za primer, ali istovremeno je i bauk italijanskim sindikatima i radnicima
da će ostati bez posla koji odlazi na Balkan.<br />
<br />
Za primer razumne politike uzima se Nemačka, čiji su sindikati u vreme najžešće
krize i smanjenog posla, ponudili poslodavcima da smanje radno vreme i plate,
kako niko ne bi izleteo na ulicu. Nije im bilo lako, ali je Folksvagen danas na
stabilnim nogama, a ne može se reći da su nemački sindikati izdali svoje
radnike.<em> </em><strong><span style="font-weight: normal">Na žalost industrija nije
humanitarna organizacija, a budući da sve ima cenu to italijanski radnici
plaćaju i ukupno nazadovanje njihove zemlje zbog nerazumnog političenja, na šta
nismo ni mi imuni.</span></strong></p>
<p>Autor : Milutin Mitrović<br /></p>
<br>