Član
"
Nakon globalnog uspeha sa Loganom, Dacia se okrenula uvođenju novog modela, kod koga bi trebale da budu ispravljene neke mane koje je Logan posedovao. Zapravo jedina veća mana Logana je što je dostupan u malom broju putničkih varijanti, samo kao klasičan sedan i karavan, dok je verzija sa petoro vrata niz godina bila izostavljena iz ponude.
Da bi ispravila ovu malu ''nepravdu'' Dacia je, uz naravno glavnu reč Renaulta, pristupila izradi skraćene varijante. Ali ono što je specifično za Sandero je da se ne radi o verziji kod koje je hirurškim putem odstranjen prtljažnik, nego je zahvaljujući delimičnim izmenama na B0 platformi nastao model koji deluje kao da je potpuno nov. Realnost je zapravo drugačija, jer Sandero i Logan dele čak 75% zajedničkih komponenti.
Pri prvom susretu sa ovom kombi-limuzinom shvatamo koliko je izgled drugačiji nego na slikama, a u oči prvo upada novi prednji deo, sa naglašenim farovima i velikom maskom hladnjaka. Zapravo, da na masci ne stoji logo Dacie, sa velikom sigurnošću bi mogli da izjavimo da je ovo tipičan predstavnik južnokorejske autoindustrije. Visoka bočna silueta otkriva da je porodična sličnost sa Loganom ipak vidljiva, dok je prilično zaobljeni zadnji deo potpuno iznenađenje, pre svega zbog upadljivo predimenzionisanih svetlosnih grupa. Tokom upoznavanja sa izgledom Sandera nismo mogli da se otmemo utisku velike robusnosti, a za ovo je najviše odgovorna visina karoserije od tla koja iznosi 15 cm. Inače dimenzije Sandera (4.02 x 1.74 x 1.53 m) odgovaraju onima koje su sada u upotrebi kod većine gradskim automobila, a u odnosu na Logan Sandero je kraći za oko 25 cm.
Pri ulasku u kabinu primećuje se koliki je napredak ostvaren u odnosu na Logana, ovo se posebno odnosi na centralnu konzolu, na kojoj je očigledno poboljšanje kvaliteta izrade. Sedišta su dobro profilisana u gornjem delu i pružaju dobar bočni oslonac, dok je na sedalnom delu bočna podrška slabije izražena, ali srećom povišeni prednji deo drži telo na mestu. Iako je instrumentacija doživela male promene, sam raspored komandi je lak za upotrebu, a jedino niže spušteni prekidači ventilacije mogu da zasmetaju kada je ručica menjača u prvoj ili trećoj brzini. Kada smo već kod centralne konzole konstatovali smo da je napredak ostvaren, ali on još uvek nije na onom nivou kao što je recimo kod sestrinskog Clia III, mada se mora imatu u vidu da svaka investicija u kvalitet neosporno povlači i višu konačnu cenu automobila, što znači da se negde moralo i prištedeti, radi što povoljnije cene. Dobra pozicija sedenja, sa užim A stubovima u odnosu na Logana, obezbeđuje dobru preglednost prema napred, kao i sa strane, a uz malo navikavanje ni vožnja unazad ne bi trebala da predstavlja problem. Zahvaljujući uglu otvaranja vrata od 67° ulazak i smeštaj na zadnju klupu ne predstavlja problem. Troje odraslih putnika može ugodno da se smesti, pod uslovom da vozač i suvozač odgovaraju standardnim proporcijama, a jedini problematičan detalj može da predstavlja naslon prednjeg sedišta. Kvalitet materijala na sedištima i oblogama vrata je pomalo začuđujuće na višem nivou od onog na centralnoj konzoli. Opravdanje za ovo pronalazimo u najvišem paketu opreme (Laureate) koji se nalazio na testiranom Sanderu. Što se prtljažnika tiče, on svakako nije adut Sandera, jer je njegova zapremina 320 litara, mada je moguće preklapanjem zadnje klupe dobiti ukupnu zapreminu od 1.200 litara.
Test primerak Sandera je bio opremljen benzinskim agregatom od 1.6 l sa 90 KS, koji snagu na prednje točkove prenosi preko petostepenog manuelnog menjača. Provereni motor iz Renault familije dobro se snašao u karoseriji Sandera, teškoj oko jedne tone, a niska buka u radu i kultivisanost su glavne odlike ovog motora. Pošto smo veći deo testa obavili na slabije uređenim terenima, interesovalo nas je kako povišena karoserija reaguje na udubljenja i ispupčenja. Priznajemo da smo pozitivno iznenađeni jer Sandero nijednog trenutka nije gubio pravac, odaziv upravljača je bio trenutan, a visoko odstojanje od tla je sprečavalo svaki pokušaj bliskog susreta karoserije sa makadamom. Motor je bez problema ''vukao'' dve osobe, a dobra strana agregata je što rezerva snage postoji u sve tri prve brzine. Stabilnost je dobra zbog solidnog međuosovinskog rastojanja od 2.58 m, a uz ABS i raspodelu sile kočenja faktor bezbednosti nikako nije zanemaren.
Na kraju testa ostale su nam neke dileme vezane za ovaj model, a koje su uglavnom vezane za cenovnu politiku. Osnovna verzija Sandera je dostupna kupcima već od 7.555 evra, ali nju odlikuje dosta skromna standardna oprema, u koju ne spada i servo upravljač. Tek od paketa opreme Ambiance servo dolazi kao standardan, što smatramo za veliki propust, a isto tako ukoliko želite klima uređaj on će vas na osnovnu cenu koštati još 732 evra više. Testirani primerak sa najjačim motorom u najopremljenijoj Laureate varijanti košta 10.727 evra, ali se tu opet dolazi u poziciju biranja između više sličnih modela, a negativna pozicija Dacie po pitanju imidža može da presudi u korist drugog modela. Kao dobro osmišljen i kvalitetan automobil Sandero može bez problema da postane jedan od najprodavanijih na domaćem tržištu, i uz najavljeno smanjenje carine od sledeće godine samo neka nepredviđena stvar može da vas spreči da postanete ponosni vlasnik jednog Sandera.
[size=xx-small]Test preuzet sa : NSautomobili/size]
