Član
Muškarac. Rane tridesete. U pomalo neudobnom položaju oslonjen na
šank. Svako malo lizne od svog duplog pelinkovca. Po odjeci, nogama
koje u ritmu muzike titraju po podu, po držanju tijela, prosto po
svemu, može se reci, stereotipni Eros-Bosanceros.
Dva stola dalje, sama, mirna sjedi lijepa žena. Po vanjštini bi se
reklo da su generacija. Je li samo dobro ocuvana ili je stvarno ista
godina proizvodnje, teško je reci, ali da dobro izgleda je fakat.
- Mmmm, vidi one mace - pomisli naš glavni junak - baš dobro izgleda.
Kako bi samo rado pricao s njom... Ali šta da joj kažem?? Tako sam
prokleto stidljiv i svaki put kad pokušam pricati s nekom ženom,
valjam samo gluposti.. Hm.. Znam!! Reci cu joj da sam se u nju
zaljubio na prvi pogled. Ma, ne.. Radije ne.. Ismijace me i izvaliti
neki od ženskih fazona na tu temu. Možda da joj pošaljem pice, a
ostatak ce doci sam po sebi. Pih, baš sam smotan.
U tom trenutku žena ustaje i odlazi.
- Jebi ga.. Stvar se sama od sebe riješi. Baš sam smotan. Kako mi fali
hrabrosti svaki put. Toliko je tema o kojim bi se dalo nešto mljeti.
Pa i upucavanje je za ljude. Šta mi može biti, da me odbije ili da
pristane?! Ni od jednog od tih stvari se ne umire. Mada bi u ovom
drugom slucaju umro od srece. Nej se. Možda je i bolje ovako. Ko zna
kakve bi mi sve probleme ova lijepa žena donijela...
Par minuta poslije, žena se vraca i sjeda za isti stol.
- Evo je opet!! Vratila se!! To je to! To mora da je znak! Mi smo
odredjeni jedno za drugo! Sad cu joj prici. Valjda ispricam nešto
interesantno!Sad ili nikad!
Eksira svoj dupli pelinkovac da se okuraži, provuce ruku kroz kosu,
uvuce stomak, ispravi ledja, lagano odšeta do stola za kojim lijepa
žena sjedi, spusti se na slobodnu stolicu i dubokim glasom upita:
"Jes' to ti pišala?!"
šank. Svako malo lizne od svog duplog pelinkovca. Po odjeci, nogama
koje u ritmu muzike titraju po podu, po držanju tijela, prosto po
svemu, može se reci, stereotipni Eros-Bosanceros.
Dva stola dalje, sama, mirna sjedi lijepa žena. Po vanjštini bi se
reklo da su generacija. Je li samo dobro ocuvana ili je stvarno ista
godina proizvodnje, teško je reci, ali da dobro izgleda je fakat.
- Mmmm, vidi one mace - pomisli naš glavni junak - baš dobro izgleda.
Kako bi samo rado pricao s njom... Ali šta da joj kažem?? Tako sam
prokleto stidljiv i svaki put kad pokušam pricati s nekom ženom,
valjam samo gluposti.. Hm.. Znam!! Reci cu joj da sam se u nju
zaljubio na prvi pogled. Ma, ne.. Radije ne.. Ismijace me i izvaliti
neki od ženskih fazona na tu temu. Možda da joj pošaljem pice, a
ostatak ce doci sam po sebi. Pih, baš sam smotan.
U tom trenutku žena ustaje i odlazi.
- Jebi ga.. Stvar se sama od sebe riješi. Baš sam smotan. Kako mi fali
hrabrosti svaki put. Toliko je tema o kojim bi se dalo nešto mljeti.
Pa i upucavanje je za ljude. Šta mi može biti, da me odbije ili da
pristane?! Ni od jednog od tih stvari se ne umire. Mada bi u ovom
drugom slucaju umro od srece. Nej se. Možda je i bolje ovako. Ko zna
kakve bi mi sve probleme ova lijepa žena donijela...
Par minuta poslije, žena se vraca i sjeda za isti stol.
- Evo je opet!! Vratila se!! To je to! To mora da je znak! Mi smo
odredjeni jedno za drugo! Sad cu joj prici. Valjda ispricam nešto
interesantno!Sad ili nikad!
Eksira svoj dupli pelinkovac da se okuraži, provuce ruku kroz kosu,
uvuce stomak, ispravi ledja, lagano odšeta do stola za kojim lijepa
žena sjedi, spusti se na slobodnu stolicu i dubokim glasom upita:
"Jes' to ti pišala?!"
