Član
To protect and serve
Automobili marke Kadilak i Linkoln već 80 godina čine sastavni deo voznog parka svih predsednika SAD. Dan inauguracije novoizabranog prvog čoveka Bele kuće u Vašingtonu, 20. januar 2009. godine, bio je istovremeno i dan kada je na dužnost stupila i nova crna blindirana limuzina “Cadillac one”, nazvana još i “the Beast”. Pogledajmo ko su joj prethodnici...
Vladin prvi četvorotočkaš
Prvi automobil u vlasništvu američke vlade pojavio se za vreme mandata predsednika Teodora Ruzvelta. U pitanju je bio model marke Stenley, poznat još i kao Stenley “steamer”. Vozila ove marke sa pogonom na paru proizvodili su od 1897. godine blizanci, braća Frilan i Frasis Stenli. U prvoj deceniji XX veka njihovi automobili, boreći se za dominaciju u nastajućem auto svetu, dva puta su obarali brzinske rekorde. Bilo je to rano doba automobilizma i tehnološkog dokazivanja tri različite koncepcije vozila: električnih, parnih i benzinskih. Konačno, modeli kompanije Stenley, kao i mnogi drugi, doživeli su svoj krah pojavom Fordovog “modela T” koji je zahvaljujući svojoj ceni van konkurencije postavio na točkove celu američku naciju i dao konačni odgovor na pitanje pogona budućih četvorotočkaša.
Konkurencija u vrhu
Saradnja Kadilaka sa američkim vrhom počinje tokom Prvog svetskog rata, kada celokupna kompanija biva stavljena na raspolaganje vojsci i državi. Prvi predsednik Amerike koji se provezao u jednom Kadilakovom modelu bio je Vudrou Vilson, na svečanoj paradi održanoj u Bostonu 1919. godine povodom završetka rata. Njegov naslednik Voren Harding ostaće upamćen kao prvi američki predsednik koji se na inauguraciju dovezao u automobilu. Međutim, ovoga puta u pitanju nije bio Kadilak, već Pakardov model “twin-six” koji se proizvodio od 1916. do 1923. godine, upravo kao glavna konkurencija Kadilaku “V-8” iz 1915. godine. Za vreme Kelvina Kulidža, sledećeg šefa države, ponovo je u upotrebi bio Kadilak i to model “town car” iz 1928.
Dve kraljice i tri predsednika
<a href="http://tinypic.com" target="_blank"><img src="http://i43.tinypic.com/v5bz7l.jpg" border="0" alt="Image and video hosting by TinyPic"></a>
Kadilak je državnoj garaži 1938. godine isporučilo dve limuzine za sedam putnika, u verziji sa platnenim krovom (convertible sedan). Zbog svojih gabarita, ovi automobili su bili nazvani “Queen Marry” i “Queen Elizabeth”, po čuvenim luksuznim prekookeanskim brodovima i ostali su u upotrebi u naredna tri mandata. Koristili su ih predsednici Frenklin Delano Ruzvelt, Hari Truman i Dvajt Ajzenhauer. Oba vozila bila su naoružana kratkim cevima koje su koristili pripadnici tajne službe, a za potrebe komunikacije bila su opremljena dvosmernim radio prijemnikom i telefonom. Nakon Drugog svetskog rata njihovi ogromni V-16 motori bili su zamenjeni ekonomičnijim i upola manjim V-8 agregatima. Godine 1956. ove dve drumske lađe bivaju zamenjene manjim orginalnim modelima, ali ostaju u upotrebi kao paradna vozila. Nakon odsluženja svog roka među državnicima 1968. godine, jedan primerak završio je u vlasništvu zvaničnog Kadilakovog dilera u Ilinoisu, dok je drugi izložen u muzeju u Briselu. Njihova vrednost danas se procenjuje na oko 1,6 miliona dolara.
Drugi svetski rat
<a href="http://tinypic.com" target="_blank"><img src="http://i44.tinypic.com/2ia8pw7.jpg" border="0" alt="Image and video hosting by TinyPic"></a>
Frenklin Delano Ruzvelt bio je prvi američki državnik za kojeg je specijalno napravljena jedna predsednička limuzina. U pitanju je bio Linkoln kabriolet iz 1939. sa V-12 motrom. Daleko od evropskog ratnog haosa, hedonistički raspoloženi Ruzvelt naručio je automobil u kojem će moći da uživa na suncu i svežem vazduhu, te je tako model i dobio svoje ime “sunshine special”.
<a href="http://tinypic.com" target="_blank"><img src="http://i42.tinypic.com/2638zf4.jpg" border="0" alt="Image and video hosting by TinyPic"></a>
Međutim, neprijatno otrežnjenje stiglo je samo dve godine kasnije, nakon napada na bazu u Perl Harboru. Osmog decembra 1941. godine Ruzvelt je održao govor pred članovima Kongresa u kojem je i zvanično objavio rat Japanu. U Kongres je stigao u blindiranom Kadilakovom modelu 341-A V-8 “town sedan” iz 1928. koji je pripadao čuvenom gangsteru Alu Kaponeu. Poznato je da je Kapone radi sopstvene sigurnosti posedovao nekoliko identičnih automobila, od kojih su dva bila blindirana. Nakon njegovog hapšenja i slanja u Alkatraz 1934. godine, jedan od blindiranih automobila je na ironičan način postao deo zvanične američke istorije, dok se za drugim i danas traga.
Posleratno doba
<a href="http://tinypic.com" target="_blank"><img src="http://i44.tinypic.com/iq8lxk.jpg" border="0" alt="Image and video hosting by TinyPic"></a>
Nakon rata limuzine američkih predsednika još uvek su bile odraz njihovog ličnog ukusa. Tako je za potrebe predsednika Trumana nastao Linkoln “bubble top” iz 1950. Prema Trumanovom zahtevu, automobil je opremljen providnim sklapajućim krovom od pleksiglasa (tada izuzetno retko upotrebljavanog materijala), koji je omogućavao ljudima da u celini vide svoga predsednika dok prolazi u svečanoj povorci. Ovaj automobil je tokom svog mandata koristio i Dvajt Ajzenhauer, pa i Džon Kenedi, koji je u njemu stigao na inauguraciju kao najmlađi američki predsednik u istoriji.
<a href="http://tinypic.com" target="_blank"><img src="http://i40.tinypic.com/biuy5y.jpg" border="0" alt="Image and video hosting by TinyPic"></a>
Naravno, predsednik za novo doba morao je imati i sasvim novi automobil, pa je za tu potrebu odabran i usavršen Linkolnov “continental convertible” iz 1961. godine, vozilo dugih vitkih linija, kojem je, sasvim u duhu hladnog rata, američka tajna služba dodelila šifrovano ime SS-100X (poznat i kao X-100). Ovaj automobil je nakon atentata na Kenedija u Dalasu 1963. temeljno restauriran i danas se nalazi u Muzeju Henrija Forda, u državi Mičigen.
<a href="http://tinypic.com" target="_blank"><img src="http://i44.tinypic.com/2uivifb.jpg" border="0" alt="Image and video hosting by TinyPic"></a>
Administracija Linona Džonsona je od 1965. do 1968. koristila tri Linkolnove limuzine modela “continental executive”, od čega dva za potrebe predsednika i jedan za tadašnjeg ministra odbrane Roberta Maknamaru. Nakon atentata na Kenedija, doba kabrioleta i staklenih krovova definitivno je postalo deo prošlosti, tako da već 1968. Lindon Džonson dobija novi blindirani automobil, Linkoln “continental”, koji je bio prvi automobil potpuno zatvorenog tipa. Ovaj model danas se nalazi u Muzeju Lindona Džonsona, u njegovom rodnom gradu Ostinu, u državi Teksas.
<a href="http://tinypic.com" target="_blank"><img src="http://i39.tinypic.com/2uf6f42.jpg" border="0" alt="Image and video hosting by TinyPic"></a>
Atmosfera straha donekle je popustila za vreme Ričarda Niksona, koji je najpre koristio modifikovanu verziju Linkonovog modela “X-100”, kao i njegov prethodnik Kenedi, da bi 1969. poručio specijalnu produženu verziju Linkolna “continental” od kompanije Leman-Peterson iz Čikaga. Tokom sedam godina svoga postojanja (1963-1970) ova kompanija napravila je oko 600 primeraka prilagođenih posebnim zahtevima ljudi poput Aristotela Onazisa, Sofije Loren i drugih poznatih ličnosti. Niksonova limuzina imala je otvor na krovu, tako da je predsednik mogao i stajati u zadnjem delu automobila. Sledeći Linkoln “continental” koji je Nikson poručio bio je model iz 1972. godine. Uz nekoliko izmena estetske prirode, ova limuzina duga sedam metara bila je u službi trojice narednih predsednika: Džimija Kartera, Džeralda Forda i Ronalda Regana, koji je 1981. godine ispred nje teško ranjen u atentatu izvršenom samo 69 dana po stupanju na funkciju. Ovaj automobil se danas nalazi u stalnoj postavci Muzeja Henrija Forda.
<a href="http://tinypic.com" target="_blank"><img src="http://i40.tinypic.com/2z5txj8.jpg" border="0" alt="Image and video hosting by TinyPic"></a>
Nova predsednička limuzina, Kadilakov model “Fleetwood” stupio je na dužnost februara 1983. kada je provezao Regana u svečanoj povorci koja je organizovana povodom njegovog 72. rođendana. Ovaj automobil danas se nalazi u Muzeju Ronalda Regana, u Kaliforniji.
Predsedniku Džordžu Bušu starijem, od 1989. godine bila je na raspolaganju modifikovana verzija Linkolnovog modela “town car”, automobil koji se danas nalazi u muzeju bivšeg predsednika u Teksasu. Predsednik Vilijam (Bil) Klinton koristio je Kadilak “Fleetwood Brougham”, koji je danas eksponat u muzeju u gradu Litl Roku, u državi Arkanzas. Džordž Buš mlađi koristio je dva Kadilakova modela: u prvom mandatu, od 2001. do 2005. modifikovanu verziju modela “De villle”, a u drugom, od 2005. do 2009. model “DTS” (De ville Touring Sedan).
<a href="http://tinypic.com" target="_blank"><img src="http://i43.tinypic.com/206hdzl.jpg" border="0" alt="Image and video hosting by TinyPic"></a>
Kadilak “Fleetwood Brougham” koji je koristio Bil Klinton, prema trenutnim planovima američke tajne službe zadužene za bezbednost predsednika, biće poslednji automobil koji je izložen javnosti nakon kraja jednog predsedničkog mandata. Namera ljudi koji se brinu o američkim državnicima je da blindirane limuzine upotrebljavaju kao test modele u ispitivanjima sigurnosti novih modela u kojima će se jednog dana voziti novi američki predsednici, što znači da bi i današnji “Cadilac one” - “the Beast”, nakon odlaska Baraka Obame sa funkcije predsednika, mogao biti potpuno uništen.
<a href="http://tinypic.com" target="_blank"><img src="http://i43.tinypic.com/34zzxad.jpg" border="0" alt="Image and video hosting by TinyPic"></a>
Automobili marke Kadilak i Linkoln već 80 godina čine sastavni deo voznog parka svih predsednika SAD. Dan inauguracije novoizabranog prvog čoveka Bele kuće u Vašingtonu, 20. januar 2009. godine, bio je istovremeno i dan kada je na dužnost stupila i nova crna blindirana limuzina “Cadillac one”, nazvana još i “the Beast”. Pogledajmo ko su joj prethodnici...
Vladin prvi četvorotočkaš
Prvi automobil u vlasništvu američke vlade pojavio se za vreme mandata predsednika Teodora Ruzvelta. U pitanju je bio model marke Stenley, poznat još i kao Stenley “steamer”. Vozila ove marke sa pogonom na paru proizvodili su od 1897. godine blizanci, braća Frilan i Frasis Stenli. U prvoj deceniji XX veka njihovi automobili, boreći se za dominaciju u nastajućem auto svetu, dva puta su obarali brzinske rekorde. Bilo je to rano doba automobilizma i tehnološkog dokazivanja tri različite koncepcije vozila: električnih, parnih i benzinskih. Konačno, modeli kompanije Stenley, kao i mnogi drugi, doživeli su svoj krah pojavom Fordovog “modela T” koji je zahvaljujući svojoj ceni van konkurencije postavio na točkove celu američku naciju i dao konačni odgovor na pitanje pogona budućih četvorotočkaša.
Konkurencija u vrhu
Saradnja Kadilaka sa američkim vrhom počinje tokom Prvog svetskog rata, kada celokupna kompanija biva stavljena na raspolaganje vojsci i državi. Prvi predsednik Amerike koji se provezao u jednom Kadilakovom modelu bio je Vudrou Vilson, na svečanoj paradi održanoj u Bostonu 1919. godine povodom završetka rata. Njegov naslednik Voren Harding ostaće upamćen kao prvi američki predsednik koji se na inauguraciju dovezao u automobilu. Međutim, ovoga puta u pitanju nije bio Kadilak, već Pakardov model “twin-six” koji se proizvodio od 1916. do 1923. godine, upravo kao glavna konkurencija Kadilaku “V-8” iz 1915. godine. Za vreme Kelvina Kulidža, sledećeg šefa države, ponovo je u upotrebi bio Kadilak i to model “town car” iz 1928.
Dve kraljice i tri predsednika
<a href="http://tinypic.com" target="_blank"><img src="http://i43.tinypic.com/v5bz7l.jpg" border="0" alt="Image and video hosting by TinyPic"></a>
Kadilak je državnoj garaži 1938. godine isporučilo dve limuzine za sedam putnika, u verziji sa platnenim krovom (convertible sedan). Zbog svojih gabarita, ovi automobili su bili nazvani “Queen Marry” i “Queen Elizabeth”, po čuvenim luksuznim prekookeanskim brodovima i ostali su u upotrebi u naredna tri mandata. Koristili su ih predsednici Frenklin Delano Ruzvelt, Hari Truman i Dvajt Ajzenhauer. Oba vozila bila su naoružana kratkim cevima koje su koristili pripadnici tajne službe, a za potrebe komunikacije bila su opremljena dvosmernim radio prijemnikom i telefonom. Nakon Drugog svetskog rata njihovi ogromni V-16 motori bili su zamenjeni ekonomičnijim i upola manjim V-8 agregatima. Godine 1956. ove dve drumske lađe bivaju zamenjene manjim orginalnim modelima, ali ostaju u upotrebi kao paradna vozila. Nakon odsluženja svog roka među državnicima 1968. godine, jedan primerak završio je u vlasništvu zvaničnog Kadilakovog dilera u Ilinoisu, dok je drugi izložen u muzeju u Briselu. Njihova vrednost danas se procenjuje na oko 1,6 miliona dolara.
Drugi svetski rat
<a href="http://tinypic.com" target="_blank"><img src="http://i44.tinypic.com/2ia8pw7.jpg" border="0" alt="Image and video hosting by TinyPic"></a>
Frenklin Delano Ruzvelt bio je prvi američki državnik za kojeg je specijalno napravljena jedna predsednička limuzina. U pitanju je bio Linkoln kabriolet iz 1939. sa V-12 motrom. Daleko od evropskog ratnog haosa, hedonistički raspoloženi Ruzvelt naručio je automobil u kojem će moći da uživa na suncu i svežem vazduhu, te je tako model i dobio svoje ime “sunshine special”.
<a href="http://tinypic.com" target="_blank"><img src="http://i42.tinypic.com/2638zf4.jpg" border="0" alt="Image and video hosting by TinyPic"></a>
Međutim, neprijatno otrežnjenje stiglo je samo dve godine kasnije, nakon napada na bazu u Perl Harboru. Osmog decembra 1941. godine Ruzvelt je održao govor pred članovima Kongresa u kojem je i zvanično objavio rat Japanu. U Kongres je stigao u blindiranom Kadilakovom modelu 341-A V-8 “town sedan” iz 1928. koji je pripadao čuvenom gangsteru Alu Kaponeu. Poznato je da je Kapone radi sopstvene sigurnosti posedovao nekoliko identičnih automobila, od kojih su dva bila blindirana. Nakon njegovog hapšenja i slanja u Alkatraz 1934. godine, jedan od blindiranih automobila je na ironičan način postao deo zvanične američke istorije, dok se za drugim i danas traga.
Posleratno doba
<a href="http://tinypic.com" target="_blank"><img src="http://i44.tinypic.com/iq8lxk.jpg" border="0" alt="Image and video hosting by TinyPic"></a>
Nakon rata limuzine američkih predsednika još uvek su bile odraz njihovog ličnog ukusa. Tako je za potrebe predsednika Trumana nastao Linkoln “bubble top” iz 1950. Prema Trumanovom zahtevu, automobil je opremljen providnim sklapajućim krovom od pleksiglasa (tada izuzetno retko upotrebljavanog materijala), koji je omogućavao ljudima da u celini vide svoga predsednika dok prolazi u svečanoj povorci. Ovaj automobil je tokom svog mandata koristio i Dvajt Ajzenhauer, pa i Džon Kenedi, koji je u njemu stigao na inauguraciju kao najmlađi američki predsednik u istoriji.
<a href="http://tinypic.com" target="_blank"><img src="http://i40.tinypic.com/biuy5y.jpg" border="0" alt="Image and video hosting by TinyPic"></a>
Naravno, predsednik za novo doba morao je imati i sasvim novi automobil, pa je za tu potrebu odabran i usavršen Linkolnov “continental convertible” iz 1961. godine, vozilo dugih vitkih linija, kojem je, sasvim u duhu hladnog rata, američka tajna služba dodelila šifrovano ime SS-100X (poznat i kao X-100). Ovaj automobil je nakon atentata na Kenedija u Dalasu 1963. temeljno restauriran i danas se nalazi u Muzeju Henrija Forda, u državi Mičigen.
<a href="http://tinypic.com" target="_blank"><img src="http://i44.tinypic.com/2uivifb.jpg" border="0" alt="Image and video hosting by TinyPic"></a>
Administracija Linona Džonsona je od 1965. do 1968. koristila tri Linkolnove limuzine modela “continental executive”, od čega dva za potrebe predsednika i jedan za tadašnjeg ministra odbrane Roberta Maknamaru. Nakon atentata na Kenedija, doba kabrioleta i staklenih krovova definitivno je postalo deo prošlosti, tako da već 1968. Lindon Džonson dobija novi blindirani automobil, Linkoln “continental”, koji je bio prvi automobil potpuno zatvorenog tipa. Ovaj model danas se nalazi u Muzeju Lindona Džonsona, u njegovom rodnom gradu Ostinu, u državi Teksas.
<a href="http://tinypic.com" target="_blank"><img src="http://i39.tinypic.com/2uf6f42.jpg" border="0" alt="Image and video hosting by TinyPic"></a>
Atmosfera straha donekle je popustila za vreme Ričarda Niksona, koji je najpre koristio modifikovanu verziju Linkonovog modela “X-100”, kao i njegov prethodnik Kenedi, da bi 1969. poručio specijalnu produženu verziju Linkolna “continental” od kompanije Leman-Peterson iz Čikaga. Tokom sedam godina svoga postojanja (1963-1970) ova kompanija napravila je oko 600 primeraka prilagođenih posebnim zahtevima ljudi poput Aristotela Onazisa, Sofije Loren i drugih poznatih ličnosti. Niksonova limuzina imala je otvor na krovu, tako da je predsednik mogao i stajati u zadnjem delu automobila. Sledeći Linkoln “continental” koji je Nikson poručio bio je model iz 1972. godine. Uz nekoliko izmena estetske prirode, ova limuzina duga sedam metara bila je u službi trojice narednih predsednika: Džimija Kartera, Džeralda Forda i Ronalda Regana, koji je 1981. godine ispred nje teško ranjen u atentatu izvršenom samo 69 dana po stupanju na funkciju. Ovaj automobil se danas nalazi u stalnoj postavci Muzeja Henrija Forda.
<a href="http://tinypic.com" target="_blank"><img src="http://i40.tinypic.com/2z5txj8.jpg" border="0" alt="Image and video hosting by TinyPic"></a>
Nova predsednička limuzina, Kadilakov model “Fleetwood” stupio je na dužnost februara 1983. kada je provezao Regana u svečanoj povorci koja je organizovana povodom njegovog 72. rođendana. Ovaj automobil danas se nalazi u Muzeju Ronalda Regana, u Kaliforniji.
Predsedniku Džordžu Bušu starijem, od 1989. godine bila je na raspolaganju modifikovana verzija Linkolnovog modela “town car”, automobil koji se danas nalazi u muzeju bivšeg predsednika u Teksasu. Predsednik Vilijam (Bil) Klinton koristio je Kadilak “Fleetwood Brougham”, koji je danas eksponat u muzeju u gradu Litl Roku, u državi Arkanzas. Džordž Buš mlađi koristio je dva Kadilakova modela: u prvom mandatu, od 2001. do 2005. modifikovanu verziju modela “De villle”, a u drugom, od 2005. do 2009. model “DTS” (De ville Touring Sedan).
<a href="http://tinypic.com" target="_blank"><img src="http://i43.tinypic.com/206hdzl.jpg" border="0" alt="Image and video hosting by TinyPic"></a>
Kadilak “Fleetwood Brougham” koji je koristio Bil Klinton, prema trenutnim planovima američke tajne službe zadužene za bezbednost predsednika, biće poslednji automobil koji je izložen javnosti nakon kraja jednog predsedničkog mandata. Namera ljudi koji se brinu o američkim državnicima je da blindirane limuzine upotrebljavaju kao test modele u ispitivanjima sigurnosti novih modela u kojima će se jednog dana voziti novi američki predsednici, što znači da bi i današnji “Cadilac one” - “the Beast”, nakon odlaska Baraka Obame sa funkcije predsednika, mogao biti potpuno uništen.
<a href="http://tinypic.com" target="_blank"><img src="http://i43.tinypic.com/34zzxad.jpg" border="0" alt="Image and video hosting by TinyPic"></a>