Član
Ono sto je bitna razlika ,a to je da je guma napunjena azotom gotovo
96-98% inertna ,sa minimlnim prisustvom vlage ,koja vrlo lose deluje u gumi prilikom dugotrajnog delovanja vlage i kiseonika kada je u pitanju klasicno punjenje gume sa vazduhom ,dolazi do ubrzanog trulenja gume,postaje kruta,ne elasticna, sto je uzrok i smanjenja performansa na gumama.Korozija nagriza i ventil i felnu i zato guma vozila ili ne vozila se menja nakon najvise 6 godina.Drugi bitan faktor je da obican vazduh tri puta brze napusta prostor u kojem je sabijen kroz samu strukuru gume odnosno kroz Tubeles maramicu koja stiti ili da kazemo maramica je barijera koja treba da zadrzi vazduh u gumi.Taj je problem prisutan kod svih proizvodaca guma "kako sto duze odrzati konstantni pritisak u gumi" .Tu se pokusava sa silikonima sa inhibilatorima spreciti napustanje vazduha kroz strukturu gume.
Ukoliko imamo azot u gumi stvar se drasticno menja.
Ajde jos jednom da nasim mladim kolegama napisemo sta se dobija time.
1.Dugotrajan konstantan isti pritisak.Sto je osobito vazno
2.Smanjena radna temperatura prilikom ostrih voznja.
3.Azot je inertan gas i jedanko je rasporeden unutar gume, bas zbog toga sto nema vlage ni kiseonika pa se dobija znatno bolja preformansa sa azotom za 30%.
4.Zaustavni put auta je kraci(auto bolje lezi na podlozi)
5 Guma moze da se koristi i na nizim temperaturama a da pritom zadrzi dobre performanse.(-6C) Nema korozije i trulenja gume.
6.Guma traje duze i pravi vise km za 30%
7.Smanjena mogucnost eksplozije zbog nize radne temperature
8.Auto manje trosi 5%
9.Voznja postaje komfornija
10.Cuvaju se amortizeri i sva prednjica.
11.Smanjene vibracije.
12.Azot mnogo bolje apsorbira udare u rupe te na taj naci se produzava vek gumi.
13.Guma je stalno u dobroj kondiciji.
14.Ako je prednjica dobra guma se jednako trosi.
15.I kad ima prodeno vecu kilometrazu nema velike razlike u sigurnosnim performansama
16.Azot usporeno napusta unutrasnjost gume.
17.Ne ostecuje ventil ,zato sto unutra nema vlage ni prasine.
DOT standard ti je u stvari skracenica koj vazi za visoke standarde u USA a u prevodu DOT je department of transport -USA. Sto to zanci da je guma prosla unificirane testove u drzavnom ovlastenom institutu za testiranje guma koji daje zeleno svetlo za njezinu upotrebu u saobracaju,te ispunjuje sve potrebne minimalne uslove za to. Sto znaci ako na gumama nema DOT norme da ta guma nije stavljena na njihovo testiranje buduci fabrika nema nameru da se one pojavljuju na USA trzistu. Np- Kineske gume ili Indonezija ili Indija ,Malezija,Filipini idruge Aziske drzave a i neke Evropske ne izvoza gume u USA i ne prave si ogromne troskove za dobijanje DOT oznake.Ali to ne znaci da guma nije u tehnickom standardu koji vazi za zemlju proizvodaca.
Tako da mislim da tu nemas dilema.
Imao sam srecu da prisustvujem testiranju guma na Michelinkama
jer sam u kontaktu sa njihovim razvojnim centrom ,buduci imam podneseno inovaciju do Michelin PAX Team -sistema.
Nesto oko tacke 6 i 8
U tacki 6 dajem podatak da guma napunjena azotom traje 30 % duze u smislu predene kilometraze no i u smislu vremenske trajnost.
Zasto??
Ako guma iznutra nema vlage i kiseonika a azot je inertan gas to znaci da se proces trulenja gume zaustavio i smanjio na minimum. tako da se u praksi pokazalo da su gume napunjene azotom vremenski trajale 7-8 godina da bi se tek tada izjednacile sa strukturom guma koje su imale klasican vazduh .Koa sto sam kazao da azotirana guma drzi konstantan isti pritisak tri puta duze od normale i to je jedan od razloga da sila valjanja ima istu podrsku iznutra te na taj nacin doprinosi smanjenom trenju i trosenju guma.Svi smo imali prilike da se susretnmo sa problemom gubljena pritiska u kratkim intervalima,no dok se primeti da je pritisak smanjen za 2o-tak % presli smo odreden broj km i za to vreme dodatno smo ubrzali trosenje gume za razliku od azotirane gume. Azotu treba tri puta duze vreme da napusti prostor unutar gume i da izade kroz tubeles maramicu.
Sto se tice vise km za 30% testovi su bli vrlo jednostavni..Na jednom automobilu dve gume su bile sa normalnim vazduhom a dve sa azotom.
Jedna prednja i jedna zadnja. posle .u eksploataciji gume su bile nadzirane svako dnevno i merene sa instrumentima za njihovo trosenje,vodilo se racuna i o navremenoj promeni pozicija leve desna prednja zadnja.Vodilo se racuna da svakih 10.000km auto bude pregledan na aparatu za regulaciju prednjeg i zadnjeg trapa te su kontrolirane na balans masini.Tako da su imale optimalne iste tretmane .Rezultati test kazuju da su azotirane gume bile manje istrosene za 30-tak posto.
Zasto:???
Azot u gumi kao inertan gas jednako je svuda rasporeden za razliku od vazduha koji ima primjese vlage a i od samog kompresora prilikom njihova punjenja Drugo obican vazduh ima 21% kiseonika i drgih gasova
te kao takav nije jednako rasporeden u gumi. Odnosno prilikom rotacihje
gume i njezino kotrljanju ,valjanju sa podlogom javlja se povecano trenje
i guma se trosi brze.Kod azotiranih guma bas zbog tog fenomena inertnosti automobil ima smanjeno trenje sa podlogom te guma daje uz to i komforniju voznju .(No ne i prijanjanje na podlogu) Udari koji se desvaju prilikom rotacije gume od neravnina na putu preko amortizacije u mili sekundama dolazi da i guma mora da ih apsorbira odnosno ublazi te vibracije,sobzirom da je azot svuda jednako rasporeden u unutrasnosti gume kontra refleksi se jednako rasporeduju na unutrasnju povrsinu gume.Koja obicno ima povrsinu od oko 1m/2,sto znaci pritisak od 1.8atm = 1800kg
Tako da se automobili sa azotom da amaterski kazem lakse krecu sa smanjenom silom valjanja te sa time se smanjuje potrebna sila za odrzavanje neke brzine sto rezultira smanjenoj potrosbji goriva
Nadalje razmisljaj ako se u svakom momentu za 30% sare dublje na gumi to znaci da je rezim voznje sa tim gumama uvek u visem nivou
za razliku na klasicno punjenje odnosno ima u proseku produzenu komfornu voznju. Nije isto dali je sara duboka 8 mm ili 6mm.Sto je sara na gumi manja to se potrosnja goriva povecava,zato sto je guma sa smanjenom sarom ne fleksibilna i kruca i od tuda ispad pravilo da nije preporucljivo da se guma vozi ispod 4mm,nema onih voznih svojstva i performansi kao sto je sa 8mm.Na trosenje guma uzmi u veliki obzir i samo zaustavljanje vozila gde se desava najveci otpor izmedu podloge i gume,guma sa dubljom sarom to odraduje brze i ima smanjenu radnu temperaturu i u tim momentima ,pa azot i tu daje svoj doprinos.Neznam dali ste primetili moment kada su vam gume izlizane ili su sa smanjenim sarama ,da vam se lagano povecala potrosnja goriva. Ako montiras potpuno nove gume uocit sec odma kako se vozilo drugacije ponasa i lako manevrira i krece kroz prostor. sto vreme vise odmice taj se osecaj gubi,razlog toga je smanjena dubina sare i komfornosti voznje. Ja misli da ste svi imali takav osecaj .Nadalje bata Brick na testiranju guma imas jednu jednostavnu metodu. automobil sa novim gumama se stavlja na platformu koja je visoka 1 m i ima stazu za spustanje kao skakaci na skakaonicama.automobil se istom silom gurne da putem inercije ode dole (sa zakljucanim volanom) i meri se koliko daleko je otisao.
Postupak se ponovio sa time da je u gume ubacen azot
Rezulta ispitivanja = otisao je dalje za 2.5m,sto ce reci da je smanjena sila valjanja i trenja kod tako punjenih guma.
Nadalje dragi moj prijatelju,celo vreme u voznji pri visokim brzinama u ljetnom periodu gume sa azotom daje nizu radnu temperaturu do 10%,sto znaci da ce se teze pregrejati no i pomaze prilikom valjannja gume.Ljetna guma to smo rekli nekoliko puta se vozi do vanjske temperature +6 C kada zbog niske vanjske temperature guma pocinje da se plastificira i gubi znacajne performanse(kocenje,drzanje u krivini, zaustavni put.....)Sa azotom to se desava da ljetnja guma pokazuje takve promene na-5-6C sto ti kazuje ovaj podatak ?
Kazuje da je azot inertan gas unutar gume i jedako rasporeden apsorbira devijacije koje vazduh nemoze.
Kazes da guma manje puca po zimi to je tacno i potvrdujes moju teoriju da azot daje bolje performanse u ljeti. zimi su krajnje brzine drasticno smanjene a i gume moraju biti zimske odnosno njihova smesa je izvedena od mekanijih materijala,da nebi bile krute i lomljive,no desavalo se u praksi da ljetnja guma u zimi prilikom niskih temperatura jednostavno pukne po pola zato sto je uradena od tvrdih kompozitnih materijala a unutar nje je vlaga u obliku ledenig cestica prilikom mirovanja auta,pa tako da auto preko noci na niskim temperaturam ima prakticno ledene kristale u gumi .Kad ga pocnemo voziti dolazi do povecanja trenja i promene temperature u gumi ,u tim momentima samo treba udarna rupa da bi ona klasicno eksplodirala.
Ja mislim da si zadovoljan drgarcino sa odgovorom sto se tice tacke 6 i 8
Sad da ti dam odgovor na pitanje zasto u prvu ugradnju ne ide azot.
Mislim da su u pitanju druge stvari, a to je lova. Tu nevide interes proizvodaci guma i nerado prihvacaju neke metode poboljsanja. Ja kad sam podneo inovaciju u Michelin bili su odusevljeni sa resenjem,no kad se doslo u praksu ,problem je nastao sto je moja inovacija bila bolja od resnja na PAX sistenu.Jednostavno mi kazu tehnicki direktor razvojnog centra ovako. Gledajte medu nama receno vasa inovacija je super no za sada cem je staviti u fazu mirovanja zato sto smo vec u veliki broj fabrika usli sa PAX sistemom i pokrenuli citav niz dodatnih akcija za masine koje takve gume moraju montirati.Investicija je 2 miljarde dolara a to je netko finacirao i nece mu biti drago da se sada pojavljuje bolje resenje .tu padaju glave.Tako da mislim da je nesto slicno i sa azotiranjem guma. Fabrikama ce past potraznja za proizvodom za 20% a to je mnogo na globalnom nivou.
No u F1 puni se sa azotom?? Zasto ??
Nesto vise o gumama
Brojke govore nesto vise od onoga sto se moze vidjeti od samog izgleda vanjske gume.
U grafikonu cete lako i sami zakljuciti sto je to sto mora izdrzati jedna vanjska guma pri svojoj eksploataciji.
1.Guma od 12 cola ima odprilike vanjski opseg od 1550 milimetra pa od tuda proizlazi ovakva
matematika.Za predenih 50 000 km. guma se okrene citavih 32.258.064. puta sto ce te priznati da je ogromna njezina uloga za vasu sigurnost. Nadalje ako se upotrjebi ta ista matematika ispadaju ovakve brojke, Vozimo li brzinama od
1. 50km/h=50 000m=32 258 okreta=537 okreta /min=8.9 okreta/sek=13.8m/sek=832m/min
Sto znaci vozilo koje se krece sa brzinom od 50km /h prevali za to vrijeme 50 000 m ili
guma mora da se okrene oko svoje osi 32 258 puta te ispada da se okrece 537 puta u minuti
i nadalje znaci da se 8.9 puta okrece u sekundi ili prede put od 13.8 m u sekundi tj vozilo sa tom
brzinom prevaljuje put od 832m u minuti
12 cola gume (1550)milimetara opseg
2. 60km/h= 60 000m= 38 710 okreta= 645 okreta/min= 10.7 okret/sek= 16.6m/sek= 999 m/min
3. 70km/h= 70 000m= 45 116 okreta=725 okreta/min=12.5 okret/sek=19.4m/sek=1163 m/min
4. 80km/h=80 000m= 51 612 okreta=860 okreta/min=14,3 okret/sek=22.2m/sek=1332 m/min
5. 90km/h=90 000m= 58 065 okreta=967 okreta/min=16.1 okret/sek=25.0m/sek=1500 m/min
6. 100km/h=100.000m= 64 516 okreta =1075 okreta/min= 17.9 okreta/sek= 27.7m/sek= 1662 m/min
7 120km/h=120 000m= 77 420 okreta=1290 okreta /min= 21.5 okreta/sek= 33.3m/sek= 2000 m/min
8. 150km/h=150 000m= 96 774 okreta= 1512 okrets/min= 26.9 okreta /sek= 41.2m/sek= 2496 m/min
9. 200km/h=200 000m=129 032 okreta=2150 okreta/min= 5.8 okreta/sek= 55.5m/sek= 3330 m/min
A ovako izgleda grafikon za 13 colne gume koje su opsega oko 1715 milimetara
1 50km/h=50 000m=29 154 okreta=485 okreta/min=8.0 okreta/sek=13.9m/sek=831m/min
2. 60km/h=60 000m=34 985 okreta=583 okreta/min=9.7 okreta/sek=16.6m/sek=999m/min
3. 70km/h=70 000m=40 816 okreta=680 okreta/min=113 okreta/sek=19.4m/sek=1163m/min
4. 80km/h=80 000m=46 647 okreta=777 okreta/min=12.9 okreta/sek=22.2m/sek=1332m/min
5 90km/h=90 000m=52 478 okreta=874 okreta/min=14.5 okreta/sek=25.0m/sek=1500m/min
6. 100km/h=100 000m= 58 310 okreta=972 okreta/min= 16.2 okreta/sek=2 7.7m/sek= 1662m/min
7. 120km/h=120 000m= 69 970 okreta=1166 okreta/min = 19.4 okreta/sek= 33.3m/sek= 2000m/min
8. 150km/h=150 000m= 87 463 okreta=1457 okreta/min= 24.3 okreta/sek= 41.2 m/sek= 2496m/min
9 200km/h=200 000m=116 618 okreta=1943 okreta/min= 32.2 okreta/sek =55.5 m/sek = 3330m/mim
grafikon za 14 cola gume sa opsegom vanjske gume od 1835 milimetra izgleda ovako
1. 50km/h=50 000m=27 248 okreta=454 okreta/min=7.6 okreta/sek=13.9m/sek=833m/min
2 60km/h=60 000m=32 698 okreta=545 okreta/min=9.0 okreta/sek=16.6m/sek=999m/min
3 70km/h=70 000m=38 147 okreta=636 okreta/min=10.6 okreta/sek=19.4m/sek=1163m/min
4 80km/h=80 000m=43 597 okreta=726 okreta/min=12.1 okreta/sek=22.2m/sek=1332m/min
5. 90km/h=90 000m=49 047 okreta=817 okreta/min=13.6 okreta/sek=25.0m/sek=1500m/min
6 100km/h=100 000m=54 495 okreta=908 okreta/min=15.1okreta/sek=27.7m/sek=1662m/min
7 120km/h=120 000=65 395 okreta=1090 okreta/min=18.1 okreta/sek=33.3m/sek=2000m/min
8 150km/h=150 000=810743 okreta=1362 okreat/min=22.7 okreta/sek=41.2m/sek=2496m/min
9 200km/h=200 000=108 991 okreta=1816 okreta/min=30.2 okreta/sek=55.5m/sek=3330m/min
Grafikon za 15 colne gume koje su opsega 1935 milimetra izgleda ovako
1. 50km/h=50 000m=25 840 okreta=430 okreta/min=7.1 okret/sek=13.8m/sek=833m/min
2 60km/h=60 000m=31 007 okreta=517 okreta/min=8.6 okret/sek=16.6m/sek=999m/min
3. 70km/h=70 000m=36 175 okreta=602 okreta/min=10.0 okreta/sek=19.4m/sek=1163m/min
4. 80km/h=80 000m=41 343 okreta=689 okreta/min=11.9 okreta/sek=22.2m/sek=1332m/min
5. 90km/h=90 000m=46 511 okreta=775 okreta/min=12.9 okreta/sek=25.0 m/sek=1500m/min
6. 100km/h=100 000m=51 680 okreta=861 okreta/min=14.3 okreta/sek=27.7m/sek=1662m/min
7. 120km/h=120 000m=62 015 okreta=1030 okreta/min=17.2 okreta/sek=33.3m/sek=2000m/min
8. 150km/h=150 000m=77 519 okreta=1292 okreta/min=21.5 okreta/sek=41.2m/sek=2496m/min
9. 200km/h=200 000m=103 359 okreta=1722 okreta/min=28.7 okreta/sek=55.5m/sek=3330m/min
guma od 16 cola ima opseg od oko 2000 milimetra i njezin grafikon izgleda ovako
1. 50km/h=50 000m=25 000 okreta=416 okreta/min=7 okreta/sek=14 m/sek=832m/min
2. 60km/h=60 000m=30 000 okreta=500 okreta/min=8.3 okreta/sek=16.6m/sek=999m/min
3. 70km/h=70 000m=35 000 okreta=583 okreta/min=9.7 okreta/sek=19.4m/sek=1163m/min
4 80km/h=80 000m=40 000 okreta=666 okreta/min=11.1 okreta/sek=22.2m/sek=1332m/min
5. 90km/h=90 000m=45 000 okreta=750 okreta/min=12.5 okreta/sek=25.0m/sek=1500m/min
6 100km/h=100 000m=50 000 okreta=833 okreta/min=13.9 okreta/sek=27.7m/sek=1662m/min
7 . 120km/h=120 000m=60 000 okreta=1000 okreta/min=16.7 okreta/sek=33.3m/sek=2000m/min
8. 150km/h=150 000m=75 000 okreta=1250 okreta/min=20.8 okreta/sek=41.2m/sek=2496m/min
9 200km/h=200 000m=100 000 okreta=1666 okreta/min=27.8 okreta/sek=55.5m/sek=3330m/min
Sa ovim grafikonima mozemo zakljuciti da gume od 12 cola mora da se okrene mnogo vise puta da bi prevalila isti put negoli gume vecih dimenzija. Te su zato podlozne brzoj dotrajalosti .
1 12 cola guma sa 50 000 km se okrene oko svoje oske 32.258.064 puta
2. 13 cola guma sa 50 000 km se okrene oko svoje oske 29.154.918 puta
3. 14 cola guma sa 50 000 km se okrene oko svoje oske 27.249.955 puta
4. 15 cola guma sa 50 000 km se okrene oko svoje oske 25.839.793 puta
5. 16 cola guma sa 50 000 km se okrene oko svoje oske 25 000.000 puta
Razlika izmedu 12 cola gume i 16 cola gume u predenih 50 000 km je cijelih 7.258.064 puta
Evo jos nekih interesantnih detalja vezane za automobilsku gumu.
Ako zimske gume vozite i u ljetno vreme mozete ocekivati da Vam se gume potrese za 30% brze negoli ljetna guma
Ako vozite ljetne gume u zumskom periodu pri niskim temperaturama a pritom udarite u udarnu rupu mozete ocekivati njezino pucanje i neugodne situacije.
Isto tako dokoliko vazduh u gumama nije sa propisanim pritisakom kakvog ga je propisala fabrika ocekujte za 20% manji vek na vasim pneumaticima.
Isto tako dokoliko i prepumpamo vanjsku gumu smanjit cemo njezino trajanje za 25%
Smanjenju trajanja gume od 25% uzrokuje i njezino maksimalno preopterecenje,
Ostra voznja ,naglo ubrzavanje i naglo zaustavljanje smanjit ce vek trajanja vase gume za citavih 30%
Ako vozite vase vozilo sa brzinom od 120 km/h umjesto 70km/h i u tom slucaju vase gume ce se dvostruko brze trositi..Sto je brzina kojom vozite veca to se povecava i brzina trosenja guma.
Pozeljno je da promenite vase gume dokoliko su starije od 5-6 godina bez obzira na njihovu kilometrazu
Razlika izmedu zimske i ljetne gume ne sastoji se samo u njihovom vanjskom izgledu odnosno u samom dezenu ,osnovna razlika je u njihovom sirovinskom sastavu koji je prilagoden za ljeto ili zimu.Ljetne gume pri padu temperature od +6 stupnjeva menjaju svoja tehnicka karakteristike te se pocinju plastificirati sto rezultira pogorsanim voznim karakteristikama,sto se vanjska temperatura vise snizuje to ljetna guma gubi sve vise osnovne funkcije koje su predvidene za ljetnu gumu.(Stabilnost,povecani zaustavni put,vreme zaustavljanja,proklizavanje u voznji,lose upravljanje,ubrzavanje,tvrda voznja Ostecenja amortizera ,lagera i prednjeg trapa pa i ekspozija gume)
U zapadnoj Evropi pravilo je da se bez obzira na vremenske prilike 1. Novembra moraju imati sve cetiri iste zimske gume,u sprotivnom mozete biti iskljuceni iz saobracaja i.Dokoliko rizikujete i nadalje vozite sa ljetnim gumama u slucaju nezgode bit ce te proglaseni krivim zbog neodgovarajucih guma.i kod nas postoji slicna pravila koja se nazalost ne postuju.
Isto tako nekoliko reci o dubini sara koje gume moratju minimalno imati da bi vozilo zadrzalo vozne karakteristike .
Minimalna sara koju ,mozete imati je kod nas 1.6-2 milimetra no to je daleko ispod evropske norme koja iznosi 4milimetra.
Dokazano je da gume koje imaju dubinu sare ispod 4 milimetra pocinju da menjaju vozne karakteristike te se pojevljuje nesigurna voznja sa takvim gumama.Tako da preporucujemo svim vozacima da obrate paznju na ove detalje koje opisujem
Obicno dubina sare kod nove gume iznosi 8 milimetra sto je i standard za gumu,tako da vam preporucujemo prilikom kupovine novih guma da obratite paznju na to. Prakticno to znaci kad kupujete novu gumu koja ima standardnu dubinu od 8 mm mozete voziti dok vam se sara ne smanji na 4 mm ,u prevedenom znacenju vozite gumu samo sa 4 mm do njezine istrosenosti.Merenja su pokazala da sa 4 mm koje ste potrosili prilikom njezine eksploatacije mozete da prevalite izmedu
48-60 hiljada km odnosno 1 mm traje izmedu 12-15 hiljada km..Zato je i vazno prilikom kupovine novih guma da obratite paznju na dubinu sare ,jer se na nasem trzistu pojavljuju nove gume sa 6 mm fabrickom sarom. Sto znaci da je mozete trositi sam 2 mm.
Guma za putnicke automobile obicno tezi izmedu 8-10kg no poslje njezine krajnje eksploatacije guma izgubi 15-20% od svoje pocetne tezine , Pa je stoga preporucljivo da se prebalansiraju tockovi svakih 10.000 km,zato sto poslje prevaljenih 10.000km gumaje izgubila oko 6% svoje tezine a to je dovoljno da se pojavi debalans prilikom voznje te vozilo pocinje polako da trese pri brzini izmedu 100-120 km/h sto vam je zanak da je potrebno da se izvrsi korekcija balansa.Ovim postupkom cete spreciti
prevremenim promenama delova na doljnjem trapu vaseg automobila.Dokoliko osjetite da Vase vozilo pokazuje tresenje na brzini izmedu 40-50km/h znak za to mogu biti i iskrivljene gume ili udaren bandaz,preporucujemo u to slucaju hitnu intervenciju u nekom vulkanizerskim servisima kako bi se izbegle vece havarije na vasem vozilu.
Natpisi na novim gumama koji se nalaze na njihovim bocnim stranama su sa bitnim informacijama ,no sve fabrike ne prakticiraju da obiljeze tehnicke karakteristike svojih guma.
Bitne karakteristike koje bi trebali zapaziti su njihova dimezija uz koju obavezno ide i indeks nosivosti zajedno sa indexom dozvoljene maksimalne brzine.(np guma 185/65/14 R 82H ima sirinu od 185 milimetara ivisinu od 65% od njezine sirine sto znaci da ova guma ima visinu od 120.mil. mnozeno sa 2 zato sto je to visina samo gornjrg dela gume no sa doljnim delom je naravno duplo. Visoka.) ako ovome dodamo da je otvor na gumi 14 cola ili 355.6mil dobijamo ukupnu visinu gume ili njezin diametar od 120x2+355.6=sto ispada da je guma u promjeru visoka 595.6 mil .Nadalje ta oznaka 82 (475 kg)oznacuje koliko je dozvoljeno maksimalno opterecenje gume.Oznaka H govori o maksimalnoj brzini za koju je predvidena ova guma (210 km/h)Nikako nemojte zanemariti ove vazne indekse koji su bitni za vasu neposrednu sigurnost
Tu se pojavljuju I tri bitna indeksa 1.Treadwear ?Koji pokazuje koliko se brzo trosi guma u optimalnim uslovima voznje. Index 100=sa 15.000 km sto znaci ako pise da je treadwear 220 onda ta guma treba da prevali oko 33.000 km.Sto veci index to je vek gume duzi no tada se i cena gume povecava. 2.Drugi vazan index je Tracking kontrola ,a
oznacava ponasanje gume prilikom pravolinskog kocenja na mokroj podlozi. Oznacuje se sa A,B,C Dokoliko je fabrika oznacila da je taj index A tada se ta guma odlicno ponasa u takvim uslovima,B I C su losije varijante u tom slucaju.3Treci index je Temperatura koja se takoder oznacava sa A<B<C . A je najbolja opcija za temperaturu koja se pojavljuje prilikom ostre voznje po krivinama sto znaci da guma sa A oznakom lakse podnosi temperaturu prilikom ovakve forsirane voznje..Na gumama se mogu uociti I natpisi sa kojom normom je sama guma homologizirana i za koje regione .Tu se pojavljuje i maleni krug (promer kruga 12mm)koji u sredini ima oznaku Np. E4 sto kazu da je zemlja koja ju je putila u saobracaj Njemacka ,do tog kruga obicno morad da postoji sedam brojeva ,to je broj homologacije pod kojim je atestirana u nadleznom institutu..Ima jos dosta natpisa sa strane koji su za strucne osobe vazni . DOT norma ?za USA- trziste.
96-98% inertna ,sa minimlnim prisustvom vlage ,koja vrlo lose deluje u gumi prilikom dugotrajnog delovanja vlage i kiseonika kada je u pitanju klasicno punjenje gume sa vazduhom ,dolazi do ubrzanog trulenja gume,postaje kruta,ne elasticna, sto je uzrok i smanjenja performansa na gumama.Korozija nagriza i ventil i felnu i zato guma vozila ili ne vozila se menja nakon najvise 6 godina.Drugi bitan faktor je da obican vazduh tri puta brze napusta prostor u kojem je sabijen kroz samu strukuru gume odnosno kroz Tubeles maramicu koja stiti ili da kazemo maramica je barijera koja treba da zadrzi vazduh u gumi.Taj je problem prisutan kod svih proizvodaca guma "kako sto duze odrzati konstantni pritisak u gumi" .Tu se pokusava sa silikonima sa inhibilatorima spreciti napustanje vazduha kroz strukturu gume.
Ukoliko imamo azot u gumi stvar se drasticno menja.
Ajde jos jednom da nasim mladim kolegama napisemo sta se dobija time.
1.Dugotrajan konstantan isti pritisak.Sto je osobito vazno
2.Smanjena radna temperatura prilikom ostrih voznja.
3.Azot je inertan gas i jedanko je rasporeden unutar gume, bas zbog toga sto nema vlage ni kiseonika pa se dobija znatno bolja preformansa sa azotom za 30%.
4.Zaustavni put auta je kraci(auto bolje lezi na podlozi)
5 Guma moze da se koristi i na nizim temperaturama a da pritom zadrzi dobre performanse.(-6C) Nema korozije i trulenja gume.
6.Guma traje duze i pravi vise km za 30%
7.Smanjena mogucnost eksplozije zbog nize radne temperature
8.Auto manje trosi 5%
9.Voznja postaje komfornija
10.Cuvaju se amortizeri i sva prednjica.
11.Smanjene vibracije.
12.Azot mnogo bolje apsorbira udare u rupe te na taj naci se produzava vek gumi.
13.Guma je stalno u dobroj kondiciji.
14.Ako je prednjica dobra guma se jednako trosi.
15.I kad ima prodeno vecu kilometrazu nema velike razlike u sigurnosnim performansama
16.Azot usporeno napusta unutrasnjost gume.
17.Ne ostecuje ventil ,zato sto unutra nema vlage ni prasine.
DOT standard ti je u stvari skracenica koj vazi za visoke standarde u USA a u prevodu DOT je department of transport -USA. Sto to zanci da je guma prosla unificirane testove u drzavnom ovlastenom institutu za testiranje guma koji daje zeleno svetlo za njezinu upotrebu u saobracaju,te ispunjuje sve potrebne minimalne uslove za to. Sto znaci ako na gumama nema DOT norme da ta guma nije stavljena na njihovo testiranje buduci fabrika nema nameru da se one pojavljuju na USA trzistu. Np- Kineske gume ili Indonezija ili Indija ,Malezija,Filipini idruge Aziske drzave a i neke Evropske ne izvoza gume u USA i ne prave si ogromne troskove za dobijanje DOT oznake.Ali to ne znaci da guma nije u tehnickom standardu koji vazi za zemlju proizvodaca.
Tako da mislim da tu nemas dilema.
Imao sam srecu da prisustvujem testiranju guma na Michelinkama
jer sam u kontaktu sa njihovim razvojnim centrom ,buduci imam podneseno inovaciju do Michelin PAX Team -sistema.
Nesto oko tacke 6 i 8
U tacki 6 dajem podatak da guma napunjena azotom traje 30 % duze u smislu predene kilometraze no i u smislu vremenske trajnost.
Zasto??
Ako guma iznutra nema vlage i kiseonika a azot je inertan gas to znaci da se proces trulenja gume zaustavio i smanjio na minimum. tako da se u praksi pokazalo da su gume napunjene azotom vremenski trajale 7-8 godina da bi se tek tada izjednacile sa strukturom guma koje su imale klasican vazduh .Koa sto sam kazao da azotirana guma drzi konstantan isti pritisak tri puta duze od normale i to je jedan od razloga da sila valjanja ima istu podrsku iznutra te na taj nacin doprinosi smanjenom trenju i trosenju guma.Svi smo imali prilike da se susretnmo sa problemom gubljena pritiska u kratkim intervalima,no dok se primeti da je pritisak smanjen za 2o-tak % presli smo odreden broj km i za to vreme dodatno smo ubrzali trosenje gume za razliku od azotirane gume. Azotu treba tri puta duze vreme da napusti prostor unutar gume i da izade kroz tubeles maramicu.
Sto se tice vise km za 30% testovi su bli vrlo jednostavni..Na jednom automobilu dve gume su bile sa normalnim vazduhom a dve sa azotom.
Jedna prednja i jedna zadnja. posle .u eksploataciji gume su bile nadzirane svako dnevno i merene sa instrumentima za njihovo trosenje,vodilo se racuna i o navremenoj promeni pozicija leve desna prednja zadnja.Vodilo se racuna da svakih 10.000km auto bude pregledan na aparatu za regulaciju prednjeg i zadnjeg trapa te su kontrolirane na balans masini.Tako da su imale optimalne iste tretmane .Rezultati test kazuju da su azotirane gume bile manje istrosene za 30-tak posto.
Zasto:???
Azot u gumi kao inertan gas jednako je svuda rasporeden za razliku od vazduha koji ima primjese vlage a i od samog kompresora prilikom njihova punjenja Drugo obican vazduh ima 21% kiseonika i drgih gasova
te kao takav nije jednako rasporeden u gumi. Odnosno prilikom rotacihje
gume i njezino kotrljanju ,valjanju sa podlogom javlja se povecano trenje
i guma se trosi brze.Kod azotiranih guma bas zbog tog fenomena inertnosti automobil ima smanjeno trenje sa podlogom te guma daje uz to i komforniju voznju .(No ne i prijanjanje na podlogu) Udari koji se desvaju prilikom rotacije gume od neravnina na putu preko amortizacije u mili sekundama dolazi da i guma mora da ih apsorbira odnosno ublazi te vibracije,sobzirom da je azot svuda jednako rasporeden u unutrasnosti gume kontra refleksi se jednako rasporeduju na unutrasnju povrsinu gume.Koja obicno ima povrsinu od oko 1m/2,sto znaci pritisak od 1.8atm = 1800kg
Tako da se automobili sa azotom da amaterski kazem lakse krecu sa smanjenom silom valjanja te sa time se smanjuje potrebna sila za odrzavanje neke brzine sto rezultira smanjenoj potrosbji goriva
Nadalje razmisljaj ako se u svakom momentu za 30% sare dublje na gumi to znaci da je rezim voznje sa tim gumama uvek u visem nivou
za razliku na klasicno punjenje odnosno ima u proseku produzenu komfornu voznju. Nije isto dali je sara duboka 8 mm ili 6mm.Sto je sara na gumi manja to se potrosnja goriva povecava,zato sto je guma sa smanjenom sarom ne fleksibilna i kruca i od tuda ispad pravilo da nije preporucljivo da se guma vozi ispod 4mm,nema onih voznih svojstva i performansi kao sto je sa 8mm.Na trosenje guma uzmi u veliki obzir i samo zaustavljanje vozila gde se desava najveci otpor izmedu podloge i gume,guma sa dubljom sarom to odraduje brze i ima smanjenu radnu temperaturu i u tim momentima ,pa azot i tu daje svoj doprinos.Neznam dali ste primetili moment kada su vam gume izlizane ili su sa smanjenim sarama ,da vam se lagano povecala potrosnja goriva. Ako montiras potpuno nove gume uocit sec odma kako se vozilo drugacije ponasa i lako manevrira i krece kroz prostor. sto vreme vise odmice taj se osecaj gubi,razlog toga je smanjena dubina sare i komfornosti voznje. Ja misli da ste svi imali takav osecaj .Nadalje bata Brick na testiranju guma imas jednu jednostavnu metodu. automobil sa novim gumama se stavlja na platformu koja je visoka 1 m i ima stazu za spustanje kao skakaci na skakaonicama.automobil se istom silom gurne da putem inercije ode dole (sa zakljucanim volanom) i meri se koliko daleko je otisao.
Postupak se ponovio sa time da je u gume ubacen azot
Rezulta ispitivanja = otisao je dalje za 2.5m,sto ce reci da je smanjena sila valjanja i trenja kod tako punjenih guma.
Nadalje dragi moj prijatelju,celo vreme u voznji pri visokim brzinama u ljetnom periodu gume sa azotom daje nizu radnu temperaturu do 10%,sto znaci da ce se teze pregrejati no i pomaze prilikom valjannja gume.Ljetna guma to smo rekli nekoliko puta se vozi do vanjske temperature +6 C kada zbog niske vanjske temperature guma pocinje da se plastificira i gubi znacajne performanse(kocenje,drzanje u krivini, zaustavni put.....)Sa azotom to se desava da ljetnja guma pokazuje takve promene na-5-6C sto ti kazuje ovaj podatak ?
Kazuje da je azot inertan gas unutar gume i jedako rasporeden apsorbira devijacije koje vazduh nemoze.
Kazes da guma manje puca po zimi to je tacno i potvrdujes moju teoriju da azot daje bolje performanse u ljeti. zimi su krajnje brzine drasticno smanjene a i gume moraju biti zimske odnosno njihova smesa je izvedena od mekanijih materijala,da nebi bile krute i lomljive,no desavalo se u praksi da ljetnja guma u zimi prilikom niskih temperatura jednostavno pukne po pola zato sto je uradena od tvrdih kompozitnih materijala a unutar nje je vlaga u obliku ledenig cestica prilikom mirovanja auta,pa tako da auto preko noci na niskim temperaturam ima prakticno ledene kristale u gumi .Kad ga pocnemo voziti dolazi do povecanja trenja i promene temperature u gumi ,u tim momentima samo treba udarna rupa da bi ona klasicno eksplodirala.
Ja mislim da si zadovoljan drgarcino sa odgovorom sto se tice tacke 6 i 8
Sad da ti dam odgovor na pitanje zasto u prvu ugradnju ne ide azot.
Mislim da su u pitanju druge stvari, a to je lova. Tu nevide interes proizvodaci guma i nerado prihvacaju neke metode poboljsanja. Ja kad sam podneo inovaciju u Michelin bili su odusevljeni sa resenjem,no kad se doslo u praksu ,problem je nastao sto je moja inovacija bila bolja od resnja na PAX sistenu.Jednostavno mi kazu tehnicki direktor razvojnog centra ovako. Gledajte medu nama receno vasa inovacija je super no za sada cem je staviti u fazu mirovanja zato sto smo vec u veliki broj fabrika usli sa PAX sistemom i pokrenuli citav niz dodatnih akcija za masine koje takve gume moraju montirati.Investicija je 2 miljarde dolara a to je netko finacirao i nece mu biti drago da se sada pojavljuje bolje resenje .tu padaju glave.Tako da mislim da je nesto slicno i sa azotiranjem guma. Fabrikama ce past potraznja za proizvodom za 20% a to je mnogo na globalnom nivou.
No u F1 puni se sa azotom?? Zasto ??
Nesto vise o gumama
Brojke govore nesto vise od onoga sto se moze vidjeti od samog izgleda vanjske gume.
U grafikonu cete lako i sami zakljuciti sto je to sto mora izdrzati jedna vanjska guma pri svojoj eksploataciji.
1.Guma od 12 cola ima odprilike vanjski opseg od 1550 milimetra pa od tuda proizlazi ovakva
matematika.Za predenih 50 000 km. guma se okrene citavih 32.258.064. puta sto ce te priznati da je ogromna njezina uloga za vasu sigurnost. Nadalje ako se upotrjebi ta ista matematika ispadaju ovakve brojke, Vozimo li brzinama od
1. 50km/h=50 000m=32 258 okreta=537 okreta /min=8.9 okreta/sek=13.8m/sek=832m/min
Sto znaci vozilo koje se krece sa brzinom od 50km /h prevali za to vrijeme 50 000 m ili
guma mora da se okrene oko svoje osi 32 258 puta te ispada da se okrece 537 puta u minuti
i nadalje znaci da se 8.9 puta okrece u sekundi ili prede put od 13.8 m u sekundi tj vozilo sa tom
brzinom prevaljuje put od 832m u minuti
12 cola gume (1550)milimetara opseg
2. 60km/h= 60 000m= 38 710 okreta= 645 okreta/min= 10.7 okret/sek= 16.6m/sek= 999 m/min
3. 70km/h= 70 000m= 45 116 okreta=725 okreta/min=12.5 okret/sek=19.4m/sek=1163 m/min
4. 80km/h=80 000m= 51 612 okreta=860 okreta/min=14,3 okret/sek=22.2m/sek=1332 m/min
5. 90km/h=90 000m= 58 065 okreta=967 okreta/min=16.1 okret/sek=25.0m/sek=1500 m/min
6. 100km/h=100.000m= 64 516 okreta =1075 okreta/min= 17.9 okreta/sek= 27.7m/sek= 1662 m/min
7 120km/h=120 000m= 77 420 okreta=1290 okreta /min= 21.5 okreta/sek= 33.3m/sek= 2000 m/min
8. 150km/h=150 000m= 96 774 okreta= 1512 okrets/min= 26.9 okreta /sek= 41.2m/sek= 2496 m/min
9. 200km/h=200 000m=129 032 okreta=2150 okreta/min= 5.8 okreta/sek= 55.5m/sek= 3330 m/min
A ovako izgleda grafikon za 13 colne gume koje su opsega oko 1715 milimetara
1 50km/h=50 000m=29 154 okreta=485 okreta/min=8.0 okreta/sek=13.9m/sek=831m/min
2. 60km/h=60 000m=34 985 okreta=583 okreta/min=9.7 okreta/sek=16.6m/sek=999m/min
3. 70km/h=70 000m=40 816 okreta=680 okreta/min=113 okreta/sek=19.4m/sek=1163m/min
4. 80km/h=80 000m=46 647 okreta=777 okreta/min=12.9 okreta/sek=22.2m/sek=1332m/min
5 90km/h=90 000m=52 478 okreta=874 okreta/min=14.5 okreta/sek=25.0m/sek=1500m/min
6. 100km/h=100 000m= 58 310 okreta=972 okreta/min= 16.2 okreta/sek=2 7.7m/sek= 1662m/min
7. 120km/h=120 000m= 69 970 okreta=1166 okreta/min = 19.4 okreta/sek= 33.3m/sek= 2000m/min
8. 150km/h=150 000m= 87 463 okreta=1457 okreta/min= 24.3 okreta/sek= 41.2 m/sek= 2496m/min
9 200km/h=200 000m=116 618 okreta=1943 okreta/min= 32.2 okreta/sek =55.5 m/sek = 3330m/mim
grafikon za 14 cola gume sa opsegom vanjske gume od 1835 milimetra izgleda ovako
1. 50km/h=50 000m=27 248 okreta=454 okreta/min=7.6 okreta/sek=13.9m/sek=833m/min
2 60km/h=60 000m=32 698 okreta=545 okreta/min=9.0 okreta/sek=16.6m/sek=999m/min
3 70km/h=70 000m=38 147 okreta=636 okreta/min=10.6 okreta/sek=19.4m/sek=1163m/min
4 80km/h=80 000m=43 597 okreta=726 okreta/min=12.1 okreta/sek=22.2m/sek=1332m/min
5. 90km/h=90 000m=49 047 okreta=817 okreta/min=13.6 okreta/sek=25.0m/sek=1500m/min
6 100km/h=100 000m=54 495 okreta=908 okreta/min=15.1okreta/sek=27.7m/sek=1662m/min
7 120km/h=120 000=65 395 okreta=1090 okreta/min=18.1 okreta/sek=33.3m/sek=2000m/min
8 150km/h=150 000=810743 okreta=1362 okreat/min=22.7 okreta/sek=41.2m/sek=2496m/min
9 200km/h=200 000=108 991 okreta=1816 okreta/min=30.2 okreta/sek=55.5m/sek=3330m/min
Grafikon za 15 colne gume koje su opsega 1935 milimetra izgleda ovako
1. 50km/h=50 000m=25 840 okreta=430 okreta/min=7.1 okret/sek=13.8m/sek=833m/min
2 60km/h=60 000m=31 007 okreta=517 okreta/min=8.6 okret/sek=16.6m/sek=999m/min
3. 70km/h=70 000m=36 175 okreta=602 okreta/min=10.0 okreta/sek=19.4m/sek=1163m/min
4. 80km/h=80 000m=41 343 okreta=689 okreta/min=11.9 okreta/sek=22.2m/sek=1332m/min
5. 90km/h=90 000m=46 511 okreta=775 okreta/min=12.9 okreta/sek=25.0 m/sek=1500m/min
6. 100km/h=100 000m=51 680 okreta=861 okreta/min=14.3 okreta/sek=27.7m/sek=1662m/min
7. 120km/h=120 000m=62 015 okreta=1030 okreta/min=17.2 okreta/sek=33.3m/sek=2000m/min
8. 150km/h=150 000m=77 519 okreta=1292 okreta/min=21.5 okreta/sek=41.2m/sek=2496m/min
9. 200km/h=200 000m=103 359 okreta=1722 okreta/min=28.7 okreta/sek=55.5m/sek=3330m/min
guma od 16 cola ima opseg od oko 2000 milimetra i njezin grafikon izgleda ovako
1. 50km/h=50 000m=25 000 okreta=416 okreta/min=7 okreta/sek=14 m/sek=832m/min
2. 60km/h=60 000m=30 000 okreta=500 okreta/min=8.3 okreta/sek=16.6m/sek=999m/min
3. 70km/h=70 000m=35 000 okreta=583 okreta/min=9.7 okreta/sek=19.4m/sek=1163m/min
4 80km/h=80 000m=40 000 okreta=666 okreta/min=11.1 okreta/sek=22.2m/sek=1332m/min
5. 90km/h=90 000m=45 000 okreta=750 okreta/min=12.5 okreta/sek=25.0m/sek=1500m/min
6 100km/h=100 000m=50 000 okreta=833 okreta/min=13.9 okreta/sek=27.7m/sek=1662m/min
7 . 120km/h=120 000m=60 000 okreta=1000 okreta/min=16.7 okreta/sek=33.3m/sek=2000m/min
8. 150km/h=150 000m=75 000 okreta=1250 okreta/min=20.8 okreta/sek=41.2m/sek=2496m/min
9 200km/h=200 000m=100 000 okreta=1666 okreta/min=27.8 okreta/sek=55.5m/sek=3330m/min
Sa ovim grafikonima mozemo zakljuciti da gume od 12 cola mora da se okrene mnogo vise puta da bi prevalila isti put negoli gume vecih dimenzija. Te su zato podlozne brzoj dotrajalosti .
1 12 cola guma sa 50 000 km se okrene oko svoje oske 32.258.064 puta
2. 13 cola guma sa 50 000 km se okrene oko svoje oske 29.154.918 puta
3. 14 cola guma sa 50 000 km se okrene oko svoje oske 27.249.955 puta
4. 15 cola guma sa 50 000 km se okrene oko svoje oske 25.839.793 puta
5. 16 cola guma sa 50 000 km se okrene oko svoje oske 25 000.000 puta
Razlika izmedu 12 cola gume i 16 cola gume u predenih 50 000 km je cijelih 7.258.064 puta
Evo jos nekih interesantnih detalja vezane za automobilsku gumu.
Ako zimske gume vozite i u ljetno vreme mozete ocekivati da Vam se gume potrese za 30% brze negoli ljetna guma
Ako vozite ljetne gume u zumskom periodu pri niskim temperaturama a pritom udarite u udarnu rupu mozete ocekivati njezino pucanje i neugodne situacije.
Isto tako dokoliko vazduh u gumama nije sa propisanim pritisakom kakvog ga je propisala fabrika ocekujte za 20% manji vek na vasim pneumaticima.
Isto tako dokoliko i prepumpamo vanjsku gumu smanjit cemo njezino trajanje za 25%
Smanjenju trajanja gume od 25% uzrokuje i njezino maksimalno preopterecenje,
Ostra voznja ,naglo ubrzavanje i naglo zaustavljanje smanjit ce vek trajanja vase gume za citavih 30%
Ako vozite vase vozilo sa brzinom od 120 km/h umjesto 70km/h i u tom slucaju vase gume ce se dvostruko brze trositi..Sto je brzina kojom vozite veca to se povecava i brzina trosenja guma.
Pozeljno je da promenite vase gume dokoliko su starije od 5-6 godina bez obzira na njihovu kilometrazu
Razlika izmedu zimske i ljetne gume ne sastoji se samo u njihovom vanjskom izgledu odnosno u samom dezenu ,osnovna razlika je u njihovom sirovinskom sastavu koji je prilagoden za ljeto ili zimu.Ljetne gume pri padu temperature od +6 stupnjeva menjaju svoja tehnicka karakteristike te se pocinju plastificirati sto rezultira pogorsanim voznim karakteristikama,sto se vanjska temperatura vise snizuje to ljetna guma gubi sve vise osnovne funkcije koje su predvidene za ljetnu gumu.(Stabilnost,povecani zaustavni put,vreme zaustavljanja,proklizavanje u voznji,lose upravljanje,ubrzavanje,tvrda voznja Ostecenja amortizera ,lagera i prednjeg trapa pa i ekspozija gume)
U zapadnoj Evropi pravilo je da se bez obzira na vremenske prilike 1. Novembra moraju imati sve cetiri iste zimske gume,u sprotivnom mozete biti iskljuceni iz saobracaja i.Dokoliko rizikujete i nadalje vozite sa ljetnim gumama u slucaju nezgode bit ce te proglaseni krivim zbog neodgovarajucih guma.i kod nas postoji slicna pravila koja se nazalost ne postuju.
Isto tako nekoliko reci o dubini sara koje gume moratju minimalno imati da bi vozilo zadrzalo vozne karakteristike .
Minimalna sara koju ,mozete imati je kod nas 1.6-2 milimetra no to je daleko ispod evropske norme koja iznosi 4milimetra.
Dokazano je da gume koje imaju dubinu sare ispod 4 milimetra pocinju da menjaju vozne karakteristike te se pojevljuje nesigurna voznja sa takvim gumama.Tako da preporucujemo svim vozacima da obrate paznju na ove detalje koje opisujem
Obicno dubina sare kod nove gume iznosi 8 milimetra sto je i standard za gumu,tako da vam preporucujemo prilikom kupovine novih guma da obratite paznju na to. Prakticno to znaci kad kupujete novu gumu koja ima standardnu dubinu od 8 mm mozete voziti dok vam se sara ne smanji na 4 mm ,u prevedenom znacenju vozite gumu samo sa 4 mm do njezine istrosenosti.Merenja su pokazala da sa 4 mm koje ste potrosili prilikom njezine eksploatacije mozete da prevalite izmedu
48-60 hiljada km odnosno 1 mm traje izmedu 12-15 hiljada km..Zato je i vazno prilikom kupovine novih guma da obratite paznju na dubinu sare ,jer se na nasem trzistu pojavljuju nove gume sa 6 mm fabrickom sarom. Sto znaci da je mozete trositi sam 2 mm.
Guma za putnicke automobile obicno tezi izmedu 8-10kg no poslje njezine krajnje eksploatacije guma izgubi 15-20% od svoje pocetne tezine , Pa je stoga preporucljivo da se prebalansiraju tockovi svakih 10.000 km,zato sto poslje prevaljenih 10.000km gumaje izgubila oko 6% svoje tezine a to je dovoljno da se pojavi debalans prilikom voznje te vozilo pocinje polako da trese pri brzini izmedu 100-120 km/h sto vam je zanak da je potrebno da se izvrsi korekcija balansa.Ovim postupkom cete spreciti
prevremenim promenama delova na doljnjem trapu vaseg automobila.Dokoliko osjetite da Vase vozilo pokazuje tresenje na brzini izmedu 40-50km/h znak za to mogu biti i iskrivljene gume ili udaren bandaz,preporucujemo u to slucaju hitnu intervenciju u nekom vulkanizerskim servisima kako bi se izbegle vece havarije na vasem vozilu.
Natpisi na novim gumama koji se nalaze na njihovim bocnim stranama su sa bitnim informacijama ,no sve fabrike ne prakticiraju da obiljeze tehnicke karakteristike svojih guma.
Bitne karakteristike koje bi trebali zapaziti su njihova dimezija uz koju obavezno ide i indeks nosivosti zajedno sa indexom dozvoljene maksimalne brzine.(np guma 185/65/14 R 82H ima sirinu od 185 milimetara ivisinu od 65% od njezine sirine sto znaci da ova guma ima visinu od 120.mil. mnozeno sa 2 zato sto je to visina samo gornjrg dela gume no sa doljnim delom je naravno duplo. Visoka.) ako ovome dodamo da je otvor na gumi 14 cola ili 355.6mil dobijamo ukupnu visinu gume ili njezin diametar od 120x2+355.6=sto ispada da je guma u promjeru visoka 595.6 mil .Nadalje ta oznaka 82 (475 kg)oznacuje koliko je dozvoljeno maksimalno opterecenje gume.Oznaka H govori o maksimalnoj brzini za koju je predvidena ova guma (210 km/h)Nikako nemojte zanemariti ove vazne indekse koji su bitni za vasu neposrednu sigurnost
Tu se pojavljuju I tri bitna indeksa 1.Treadwear ?Koji pokazuje koliko se brzo trosi guma u optimalnim uslovima voznje. Index 100=sa 15.000 km sto znaci ako pise da je treadwear 220 onda ta guma treba da prevali oko 33.000 km.Sto veci index to je vek gume duzi no tada se i cena gume povecava. 2.Drugi vazan index je Tracking kontrola ,a
oznacava ponasanje gume prilikom pravolinskog kocenja na mokroj podlozi. Oznacuje se sa A,B,C Dokoliko je fabrika oznacila da je taj index A tada se ta guma odlicno ponasa u takvim uslovima,B I C su losije varijante u tom slucaju.3Treci index je Temperatura koja se takoder oznacava sa A<B<C . A je najbolja opcija za temperaturu koja se pojavljuje prilikom ostre voznje po krivinama sto znaci da guma sa A oznakom lakse podnosi temperaturu prilikom ovakve forsirane voznje..Na gumama se mogu uociti I natpisi sa kojom normom je sama guma homologizirana i za koje regione .Tu se pojavljuje i maleni krug (promer kruga 12mm)koji u sredini ima oznaku Np. E4 sto kazu da je zemlja koja ju je putila u saobracaj Njemacka ,do tog kruga obicno morad da postoji sedam brojeva ,to je broj homologacije pod kojim je atestirana u nadleznom institutu..Ima jos dosta natpisa sa strane koji su za strucne osobe vazni . DOT norma ?za USA- trziste.
mozel kakav kratak sadrzaj da mi posaljes na PM 
