Član
Davne 1961. godine sa proizvodnih traka kragujevačke Zastave je sišao prvi primerak modela 1300. Ovo, naravno, nije bio originalan Zastavin proizvod, već se radilo o domaćoj verziji Fiata 1300, koji je javnosti predstavljen samo nekoliko meseci ranije.
Zanimljivo je da se pored jugoslovenske fabrike Fiat 1300 sa manjim varijacijama sklapao i pod okriljem italijanske Siate i Fiatove nemačke podružnice Neckar.
Ono što je za nas bitno je da je do 20. decembra 1979. godine put do kupaca našlo tačno 201.160 vozila. Ogroman deo ove brojke završio na domaćem tržištu, ali je skoro neverovatan podatak da je čak 7.000 automobila završilo u Kolumbiji, jednim delom kao gotovi proizvodi, a delom i kao kompleti za naknadno sklapanje. Može se slobodno reći da je Zastava za taj period imala veoma elegantno dizajniran proizvod, nastao po ugledu na neke od američkih modela automobila. Uz obilje hromiranih detalja na spoljašnjosti karoserije ni unutrašnjost nije mogla biti skromna. Tako su se pored kožnih sedišta tu našle i mnogobrojne lampice za osvetljenje enterijera, koje su tokom godina pravile sve više problema.
Tokom 1969. godine se pojavila nešto uglađenija DeLuxe verzija sa većom količinom opreme. Sledeće godine Zastava 1300 je dobila disk kočnice na svim točkovima, mada je veće uzbuđenje sigurno izazvao novi motor od 1.5 litre.
Zastava 1500 F, odnosno karavan verzija, je takođe predstavljena 1970. godine, a specifičnost je predstavljalo drugačije rešenje zadnjeg dela u odnosu na Fiatov original. 1973. godine ručica menjača se spušta na pod, dok nova E(legant) verzija predstavljena 1976. godine dobija integrisane naslone za glavu na prednjim sedištima.
Sa tehničke strane Zastava 1300 je bila klasična trozapreminska limuzina sa dimenzijama karoserije od 4.030 x 1.545 x 1.365 mm, međuosovinskim rastojanjem od 2.425 mm i težinom karoserije od 960 Kg. Za pogon su bili zaduženi benzinski agregati od 1.3 l sa 65 KS pri 5.200 o/min i 1.5 l sa 72 KS pri 5.200 o/min. Snaga se preko četvorostepenog manuelnog menjača prenosila na zadnje točkove.
Visoka cena na početku proizvodnje je dozvoljavala samo određenom krugu ljudi mogućnost posedovanja ovako luksuznog modela. Međutim, kako se približavao kraj proizvodnje i krug kupaca se postepeno povećavao. Mnogima je plavo-beli ‘’Tristać’’ ostao u neprijatnom sećanju, jer se ovaj model zbog dobrih performansi koristio i kao presretač u policiji. Kada su mane u pitanju prema rečima vlasnika problem je predstavljala samo velika potrošnja goriva, ali se to u današnje doba smatra normalnom pojavom, ukoliko ste u ovom trenutku ponosni vlasnik Zastave 1300.
